Пловидба дубоким морем на трсци!

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БОЛИВИЈЕ

ЗАМИСЛИТЕ да крећете на дуго путовање од неколико хиљада километара преко океана. Али, уместо да је ваш брод снажан прекоокеански путнички брод са свим удобностима савременог хотела, то је на изглед крхки једрењак направљен од трске која је повезана конопцем! Тачно је да овај брод може имати и до 50 тона, али колико је то охрабрујуће када сте на отвореном мору, рецимо усред Тихог океана, на удару огромних таласа?

Можда изгледа невероватно, али на велики број оваквих путовања се већ ишло. Иако су се многа завршила неуспешно, она су доказала барем једно — с обзиром на своју конструкцију, бродови од трске су изузетно издржљиви. Да ли бисте желели да сазнате како се ови бродови граде? Ако желите, онда пођите с нама у посету једном бродоградилишту које је по својој делатности познато у свету.

Посета језеру Титикака

Пут нас води високо у јужноамеричке планине Анде, до језера Титикака. С обзиром да је на висини од 3 810 метара, Титикака је највише пловно језеро на свету. Док путујемо уз обалу језера, видимо кућерке од ћерпича са сламнатим крововима у којима живе мештани Ајмаре, од којих су неки врсни градитељи бродова од трске. Кад смо пришли кућама, дочекују нас две жене одевене у прелепу, тешку вунену одећу која је направљена за живот у хладном Алтиплану. Ове жене прекидају свој посао да би нас упознале са својим мужевима.

Након срдачне добродошлице, ови мушкарци нас позивају да њиховим моторним чамцем заједно одемо на другу страну језера. Док се возимо уз ивицу обале, посматрамо огромне плантаже тоторе. Ова трска, која расте и до два метра у висину, једва је дебља од оловке, лако је савитљива и, како кажу наши водичи, високо је водоотпорна. Због свих ових карактеристика тоторе је идеална за бродове од трске, и зато је језеро Титикака као магнет који привлачи оне који желе да граде такве бродове.

„Неколико наших бродова су пловили хиљадама километара преко океана“, причају нам наши Ајмара домаћини поносно се осмехујући док нам показују макете и фотографије бродова. Како допремају ове бродове до океана? Када није превелик, цео брод се камионом превезе до обале Пацифика. У другим случајевима се сав материјал носи до обале и брод се тамо гради. Због својих вештина, Ајмара бродоградитељи се позивају да граде бродове од трске чак у Мароку, Ираку и на Ускршњем острву — али од трске која расте у тим подручјима.

Сазнали смо да је за један брод потребно много тона трске, нарочито ако је намењен за дуга путовања. Зашто? Због тога што се трска постепено натопи водом. Зато, што је планирани пут дужи, то је потребно више трске и брод мора бити већи. На пример, брод  који је тежак око седам тона требало би да траје око две године. „Али“, питамо, „како се бродови направљени претежно од сувих стабљика могу одупрети неумољивим силама отвореног мора?“

Чудо од трске, конопца и бамбуса

Чврстоћа бродова од трске не зависи само од прикривене јачине самих материјала од којих се праве већ и од генијалног начина на који се они састављају у крајњи производ — што је уметност која се преноси с генерације на генерацију. Наш водич, који носи пончо и вунену капу са штитницима за уши како би се заштитио од хладноће, открива нам неке од ових древних вештина.

Прво што градитељи ураде, објашњава он, јесте да повежу трску у снопове који су дугачки као и будући брод. (Видите слике 1 и 2.) Затим слажу доста ових снопова да би направили два веома велика снопа која у пречнику могу бити широка метар или више. Потом ова два снопа поставе један поред другог да би образовали корито брода — и то нарочито таквог облика који је погодан за пловидбу морем.

У исто време, између и испод ова два велика снопа постављају трећи, тањи сноп. Већи снопови се засебно везују за трећи сноп помоћу дугачког конопца који се око ових снопова различите величине намотава целом дужином брода. (Видите слику 3.) Конопац затеже и до 12 људи, те се трска сабија у две странице чврстог, крутог трупа које су сада повезане. (Видите слику 4.) Заиста, конопац је тако затегнут да између њега и трске не можете завући чак ни прст — што је одлика конструкције којом се повећава непромочивост.

Када је труп готов (видите слику 5), градитељи додају кобилицу, весла за кормиларење, двоструке јарболе (сваки у облику уског обрнутог слова V који стоје на две странице трупа), једра и обично и ограду брода која се такође прави од трске. На крају подижу надграђе од бамбуса и палминог лишћа које штити посаду брода од временских непогода. (Видите слику 6.) Задивљујуће је то што крајњи производ нема ниједан метални део!

Након урањања брода у воду, трска која је већ обмотана конопцем набрекне, чинећи труп брода још чвршћим. Крајњи резултат је свакако снажан брод, а не крхки поморски једрењак. То нас доводи до кључног питања: Шта људи који сада одлазе овим примитивним бродовима на дуга путовања преко океана покушавају да докажу?

Истраживање мистерије сеоба

Бродови од трске с језера Титикака неодољиво подсећају на српасте бродове од трске који су насликани на уметничким делима древног Египта. Неки од тих насликаних бродова изгледају тако снажно да би могли да плове на отвореном мору. Да ли су ове сличности случајност или је некада давно постојао контакт између ова два народа? Иако је тешко одредити када су се бродови од трске први пут појавили у Јужној Америци, докази указују да можда потичу из времена пре доласка шпанских освајача.

Разумљиво је што претпоставке о сеобама подстичу расправу о односима између култура из Јужне Америке, Медитерана и Полинезије — нарочито када се узме у обзир њихова географска раздвојеност. „Између Перуа и Панаме је постојала редовна трговина“, рекао је један савремени истраживач. „Зашто онда не би постојала и између Јужне Америке и Полинезије?“

Претпоставке норвешког истраживача Тора Хејердала добиле су малу подршку. Иако су данашњи поморци доказали да су древни народи до удаљених обала могли да плове на бродовима од трске, као што је Хејердал пловио бродом од трске Ra II који су изградили Ајмаре, логично је да и даље остаје питање: Да ли су пловили? Време ће можда бацити више светла на ову интересантну мистерију. Било како било, ови једноставни бродови од трске показују да се чак и од најпростијих материјала заиста може направити снажан брод.

[Слике на 22. страни]

Попречни пресек трупа

Пре затезања

После затезања

Додата ограда и палуба брода

[Извор]

Извор скица: Dominique Görlitz, www.abora2.com

 [Слике на 23. страни]

ГРАДЊА БРОДА ОД ТРСКЕ

[Извори]

Foto: Carmelo Corazón, Coleccion Producciones CIMA

Кораци 1, 2, 5, и 6: Tetsuo Mizutani (UNESCO); Корак 4: Christian Maury/GAMMA

[Извор слике на 21. страни]

Горе: Tetsuo Mizutani (UNESCO)

[Извор слике на 22. страни]

Foto: Carmelo Corazón, Coleccion Producciones CIMA