Ограда која утиче на временске прилике

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

НЕКАДА је раздвајала Западну Аустралију од врха до дна. Када је 1907. завршена, ова 1 830 километара дуга ограда од дрвета и жице била је најдужа конструкција те врсте на свету. Њен званични назив је „Заштитна ограда против зечева No. 1“.

Као што њен назив указује, ово је била прва изграђена ограда која је служила као заштитник против најезде зечева, који су крајем 19. века нагрнули према западном делу Аустралије. Данас је велики део ове стогодишње барикаде још увек на свом месту. Међутим, она је последњих година постала средиште научних интересовања из једног необичног разлога. Изгледа да ова баријера коју је направио човек индиректно утиче на локалне временске прилике.

Пре него што истражимо како ова ограда која је мало виша од једног метра може имати такав утицај, хајде да сазнамо нешто о историји ове јединствене конструкције.

Борба осуђена на неуспех

У борби против инвазије зечева, од 1901. до 1907. на градњи „Заштитне ограде против зечева No. 1“ радило је и до 400 радника. Према Министарству пољопривреде Западне Аустралије „око 8 000 тона материјала допремљено је бродовима и затим превезено возом до складишта̂, одакле је копном преношено до удаљених места градње ограде помоћу запрега с коњима, камилама и магарцима“.

Са обе стране ограде, радници су раскрчили три метра широк простор кроз вегетацију. Нека од посечених стабала искоришћена су као стубови за ограду, а тамо где није било дрвећа постављени су метални стубови. По завршетку, ова ограда није била само баријера за зечеве већ и џомбаст пут који се протезао преко континента.

Ова ограда је имала улогу џиновске мреже, тако што је усмеравала зечеве који су навирали у ограђен простор, где би угинули. Међутим, зечеви су на неким местима прескакали ограду. Како? На свом упорном пробијању према западу, они су се пењали преко лешева других зечева који су створили високе гомиле уз ограду, и тако су у великом броју прелазили преко ограде. Изграђене су још две ограде које су се настављале на прву. Укупна дужина ограде износила је 3 256 километара.

Доказ људске издржљивости

Неколико граничних стражара, као што је Ф. Х. Брумхол, обилазили су ову огромну баријеру. У својој књизи The Longest Fence in the World, Брумхол каже: „Обавезе патроле... биле су да одржавају у добром стању ограду и стазу дуж ограде... да секу шипражје и дрвеће на одређеној ширини са обе стране ограде [и] да одржавају капије које су се налазиле отприлике на сваких 20 миља [32 километра] дуж ограде и да уклањају [зечеве] из ограђених простора.“

Људи који су у граничној патроли мора да су током обављања тог посла најусамљенији на свету. У друштву једино својих камила, сваки члан патроле био је одговоран за одржавање многих километара ограде која је изгледала као да се протеже у недоглед. Неки чланови патроле нису имали чак ни камиле, зато што се од њих захтевало да додељени део ограде обилазе труцкајући се на бициклу. Сада се оно што је остало од ограде обилази релативно удобним возилима на четири точка.

Неуспех није био потпун

Иако ограда можда није зауставила најезду зечева, показала се као ефикасна препрека за једну другу штеточину — аустралијску птицу ему. Више од 100 000 ових џиновских птица које не лете, 1976. се упутило према плодним пољима са западне ограде. Ограда их је зауставила и премда је 90 000 птица морало бити убијено, велики део жетве те године сачуван је од пропасти.

После те кризе, 1 170 километара ове ограде је појачано и померено како би се заштитиле обрадиве површине Западне Аустралије које су још биле изложене емуима који мигрирају и чопорима дивљих  паса луталица. a Због тога је ограда постала гранична линија. Са источне стране се налази необрађена пустош унутрашњег дела Аустралије. Са западне стране се шире уређена поља с пољопривредним културама.

Неочекивани метеоролошки зид

Очигледан утицај ограде на временске прилике може се приписати драстичној разлици у вегетацији са обе њене стране. Научни часопис The Helix каже: „Иако изгледа невероватно, количина падавина се на источној страни ограде повећала, а на западној страни смањила.“ Зато ендемично биље на источној страни има константно природно снабдевање водом, док се земљорадници на западној страни све више морају ослањати на систем наводњавања. Нудећи један могући разлог за те промене, горе наведени часопис објашњава: „Културе с плитким кореном у обрадивом делу не ослобађају толико воде колико ендемично биље с дубљим кореном.“

Коментаришући о још једном узроку, професор атмосферске науке Том Лајонс каже: „Ми претпостављамо да ендемично биље због тога што је много тамније од пољопривредног земљишта ослобађа више топлоте у атмосферу што доводи до... јаког струјања у ваздуху које затим помаже да се формирају облаци.“

Можда заштитна ограда против зечева није заштитила земљораднике Западне Аустралије од најезде зечева, али њен видљив утицај на временске прилике и поуке о томе да је потребно дугорочно управљати земљиштем ипак се могу показати као вредне.

[Фуснота]

[Мапа на странама 14, 15]

(За комплетан текст, види публикацију)

„Заштитна ограда против зечева No. 1“

[Слика на 15. страни]

Зечеви

[Слика на 15. страни]

Обилажење ограде почетком 20. века

[Слика на 15. страни]

Емуи

[Слика на 15. страни]

С дужином од 1 833 километра, „Заштитна ограда против зечева No. 1“ некада је била најдужа непрекидна ограда на свету. Ова ограда раздваја пустош од пољопривредног земљишта, стварајући тако метеоролошки зид

[Извори слика на 15. страни]

Све слике у боји: Department of Agriculture, Western Australia; горе у средини: Courtesy of Battye Library Image number 003582D