Пређи на садржај

Пређи на садржај

Постоји ли неопростив грех?

Постоји ли неопростив грех?

Гледиште Библије

Постоји ли неопростив грех?

ИМА ли горе казне од смрти? Да, смрти без наде у ускрсење зато што је учињен неопростив грех. Исус је рекао да постоји једна врста греха која се ’неће опростити‘ (Матеј 12:31).

Међутим, Библија описује Бога као оног који опрашта. Иако су људи склони да гаје озлојеђеност и да не опраштају, Бог „много прашта“ (Исаија 55:7-9). У ствари, по високу личну цену, Бог је послао свог драгог Сина на земљу да буде покриће, то јест помирбена жртва која је толико вредна да може да избрише наше грехе (Јован 3:16, 17; Дела апостолска 3:19; 1. Јованова 2:1, 2).

У своје одређено време, Бог ће ускрснути многе који су починили озбиљне грехе, али они више неће бити одговорни за своја пређашња дела (Дела апостолска 24:15; Римљанима 6:23). Заправо, Исус је рекао да ће се осим неопростивог греха ’свака врста греха и хуле опростити‘ (Матеј 12:31). Зато се можда питате: ’Шта може бити толико страшно да то Бог не може опростити?‘

Када покајање више није могуће

Исусово упозорење се односи на намерну ’хулу на дух‘. За ову врсту греха нема ослобађајуће пресуде. „Не, ни у овом систему ствари ни у оном који треба да дође“, додао је Исус (Матеј 12:31, 32). Они који су криви за такав грех неће бити ускрснути.

Шта је хула на дух? Она долази из срца и открива злобан став и намеру. Такво, намерно супротстављање Божјем светом духу појачава озбиљност овог греха. Да илуструјемо: У неким деловима света, закон прави разлику између убиства с предумишљајем и убиства без предумишљаја на основу намере и начина на који је убиство почињено и смртну казну прописује само за намерно, то јест убиство с предумишљајем.

Апостол Павле је некада био хулник, али је рекао: „Указано ми је милосрђе, јер сам био у незнању“ (1. Тимотеју 1:13). Згрешити против светог духа значи намерно му се супротставити. То укључује зло стање срца у тој мери да преокрет није могућ.

Изгледа да је Павле указивао на ову врсту греха када је написао: „Немогуће је оне који су једном заувек били просветљени, и који су окусили небески бесплатни дар, и који су имали удела у светом духу, и који су окусили Божју врсну реч и силе долазећег система ствари, па отпали, довести опет до покајања“ (Јеврејима 6:4-6). Овај апостол је такође рекао: „Ако намерно чинимо грех након што смо примили тачно спознање истине, више не преостаје никаква жртва за грехе“ (Јеврејима 10:26).

Понашање неких религиозних вођа из тог времена, подстакло је Исуса да упозори на неопростив грех. Али, они нису послушали његово упозорење. Штавише, они су га убили. Касније су чули за необорив доказ да је свети дух учинио чудо. Речено им је да је Исус подигнут из мртвих! Било је јасно да је Исус био Христ! И поред тога, они су поступали злобно против светог духа тако што су потплатили римске војнике да слажу у вези са Исусовим ускрсењем (Матеј 28:11-15).

Упозорење за праве хришћане

Зашто прави хришћани озбиљно пазе на упозорење о неопростивом греху? Зато што се у нама може развити зло срце, иако имамо тачно спознање о Богу и деловању светог духа (Јеврејима 3:12). Треба да се чувамо да не мислимо како нам се то не може никада десити. Размислите о Јуди Искариотском. Некада је био веран Исусов следбеник. Био је изабран као један од 12 апостола, што значи да мора да је имао добре особине. Али, у једном тренутку је дозволио да се у њему почну развијати зле мисли и жеље, које су на крају овладале њиме. Током периода у ком је био сведок Исусових невероватних чуда, он је крао новац. Затим је, за новац, свесно издао Божјег Сина.

Неке особе које су некада биле верни хришћани свесно су се удаљиле од Бога, можда због огорчености, поноса или похлепе, и сада се као отпадници боре против Божјег духа. Они се намерно противе ономе што дух очигледно постиже. Да ли су ове особе починиле неопростив грех? Јехова је коначни Судија (Римљанима 14:12).

Уместо да судимо другима, добро је да пазимо да ми сами не чинимо тајне грехе који с временом могу отврднути наше срце (Ефешанима 4:30). Налазимо утеху и у сазнању да Јехова много опрашта, чак и озбиљне грехе, ако се кајемо (Исаија 1:18, 19).

[Слика на странама 12, 13]

Неки фарисеји су починили неопростив грех