Сирија — трагови занимљиве прошлости

НАЛАЗИЛА се на једној од раскрсница древног света — на месту где су се некад укрштали каравански путеви који су водили из Средоземља у Кину и из Египта у Анадолију. Некада је овом земљом ходала војска Акада, Вавилона, Египта, Персије, Грчке и Рима. Вековима касније, туда су прошли Турци и крсташи. У савремено доба, за превласт над њом су се бориле француска и британска војска.

Један део те области данас још увек носи име по коме је она била позната хиљадама година раније — Сирија. Премда је ова област доживела многе промене, трагови прошлости овде су још увек видљиви. За ову земљу су посебно заинтересовани људи који истражују Библију, с обзиром да је Сирија одиграла извесну улогу у библијској историји.

Дамаск — древни град

Погледајте, на пример, Дамаск, главни град Сирије. Каже се да је то један од најстаријих градова на свету који је од свог постања стално насељен. Дамаск, који се налази у подножју планинског венца Антилибанона и кроз који протиче река Барада, вековима је био оаза на рубу Сиријске пустиње до које су сви једва чекали да дођу. Вероватно је патријарх Аврахам прошао кроз овај град када је ишао на југ до Канана. Узео је Елијезера „Дамаштанина“ као слугу за своје домаћинство (Постање 15:2).

Скоро хиљаду година касније, с првим израелским краљем Саулом ратовали су совски краљеви, пореклом из Сирије (1. Самуилова 14:47). Други израелски краљ Давид, такође је ратовао с краљевима Арама (хебрејски назив за Сирију), поразио их и ’наместио своје посаде у Сирији Дамаској‘ (2. Самуилова 8:3-8). Тако су Израел и Сирија постали дугогодишњи непријатељи (1. Краљевима 11:23-25).

До првог века н. е., непријатељство између Сираца и Јевреја очигледно се стишало. У то време је постојао чак велики број јеврејских синагога у Дамаску. Можда се сећате да се преобраћење Савла (касније Павла) из Тарса на хришћанство десило на путу из Јерусалима у Дамаск (Дела апостолска 9:1-8).

 У данашњем Дамаску нема доказа о Аврахамовом проласку нити о Давидовој победи. Али постоје остаци древног римског града као и главног пута кроз стари град који је направљен по угледу на древне римске Виа Ректа (улица Права). У овој улици се налазила кућа у којој је Ананија пронашао Савла након његовог чудесног преобраћења на хришћанство пред самим Дамаском (Дела апостолска 9:10-19). Иако је улица данас доста другачија него у римско доба, на том месту је апостол Павле започео своју истакнуту службу. На крају улице Праве налазе се римска градска врата Баб Шарки. Градски зидови на којима се налазе куће помажу нам да разумемо како је Павле могао да побегне када је у корпи спуштен кроз један отвор у зиду (Дела апостолска 9:23-25; 2. Коринћанима 11:32, 33).

Палмира — историјска оаза

На око три сата вожње североисточно од Дамаска налази се једно значајно археолошко место — Палмира, у Библији названа Тадмор (2. Летописа 8:4). Ова оаза се налази на пола пута између Средоземног мора и реке Еуфрат и наводњава се из подземних вода које овде извиру из планина на северу. Древни трговачки пут између Месопотамије и земаља на западу пратио је област Плодног полумесеца и стога је пролазио северно, далеко од Палмире. Међутим, у првом веку пре н. е., због политичке нестабилности на северу био је пожељан  краћи, јужнији пут. Тако је за Палмиру наступило доба процвата.

Погодна као тампон зона на источној периферији римског царства, Палмира је била припојена римској провинцији Сирији, али је на крају проглашена као слободан град. Дуж величанствене улице с колонадама, налазили су се велики храмови, колосални сводови, јавна купатила и позориште. Тремови с обе стране били су поплочани за пешаке, али је главна улица остала непоплочана због каравана с камилама који су туда пролазили. Каравани који су путовали трговачким путем између Кине и Индије на истоку и грчко-римског света на западу заустављали су се у Палмири. Ту су морали да плате порезе на свилу, зачине и другу робу коју су преносили.

На врхунцу своје славе, у трећем веку н. е., Палмира је имала око 200 000 становника. У то време је амбициозна краљица Зенобија укрстила мачеве с Римом и на крају била поражена 272. н. е. Тако је Зенобија несвесно испунила део пророчанства које је пророк Данило записао око 800 година раније. a (Данило, 11. поглавље). Након Зенобијиног пораза, Палмира је још неко време имала стратешки положај као предстража Римског царства, али никада више није повратила своју пређашњу силу и сјај.

Низ Еуфрат

На три сата вожње кроз пустињу у правцу североистока налази се град Деир ез Зор, на месту куда протиче моћна река Еуфрат. Овај знаменити пловни пут извире у планинама источне Анадолије (у азијском делу Турске), улази у Сирију мало северније од Каркемиша и тече у правцу југоистока кроз Сирију према Ираку. Недалеко од ирачке границе леже остаци два древна сиријска града.

Сто километара југоисточно, на завоју Еуфрата, налазе се остаци древног града-тврђаве Дура-Еуропоса. Још 25 километара даље према југоистоку налази се град Мари. Некада је то био напредан трговачки град, али га је у 18. веку пре н. е. уништио вавилонски краљ Хамураби. У архиви његове краљевске палате пронађено је најмање 15 000 исклесаних глинених плоча — докумената који су доста помогли да се оживи историја.

Када су Хамурабијеве трупе разарале град, оне су срушиле горње зидове и тако испуниле доње просторије циглама и земљом. На тај начин су се сачувале зидне слике, статуе, предмети од керамике и безброј других рукотворина све до 1933, када су их открили француски археолози. Ови предмети се могу видети у музејима у Дамаску и Алепу, као и у париском Лувру.

Древни градови северозападне Сирије

Када се иде Еуфратом према северозападу долази се до Алепа (Халаб). Тврди се да је Алепо, као и Дамаск, један од најстаријих градова на свету који су стално били насељени. Алепски сукији, то јест наткривени базари спадају међу најживописније на Блиском истоку.

Мало јужније од Алепа је Тел Мардих, на месту где се налазио древни град-држава Ебла. Ебла је била моћан трговачки град који је доминирао северном Сиријом у другој половини трећег миленијума пре н. е. Археолошким ископавањима пронађени су остаци храма који је био посвећен вавилонској богињи Иштар. Откривена је и краљевска палата чија је архива садржала више од 17 000 глинених плоча. Ископине из Ебле се могу видети у музеју у Идлибу, малом граду који се налази 25 километара од тог места.

Јужно на путу за Дамаск је Хама, библијски Емат (Бројеви 13:21). Кроз Хаму протиче река Оронт, због чега је Хама један од најпријатнијих сиријских градова. Затим долази Рас Шамра, где се налазио древни Угарит. У трећем и другом миленијуму пре н. е., Угарит је био успешна трговачка лука, чији су становници огрезли у обожавању Вала и Дагона. Од 1929, француски археолози су ископали доста глинених плоча и бронзаних предмета с натписима који су открили пуно тога у вези са срамотним начином обожавања Вала. То нам помаже да разумемо зашто је Хананеје, обожаваоце Вала, Бог осудио на уништење (Поновљени закони 7:1-4).

Да, у данашњој Сирији се још увек могу видети трагови занимљиве прошлости.

[Фуснота]

 [Мапа на странама 24, 25]

(За комплетан текст, види публикацију)

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

‐‐ Спорне границе

ЕГИПАТ

ИЗРАЕЛ

ЈОРДАН

ЛИБАН

СИРИЈА

ДАМАСК

Барада

Оронт

Хама (Емат)

Угарит (Рас Шамра)

Ебла (Тел Мардих)

Алепо (Халаб)

Каркемиш (Џерабулус)

Еуфрат

Зенобија

Деир ез Зор

Дура-Еуропос

Мари

Палмира (Тадмор)

ИРАК

ТУРСКА

[Слике на 24. страни]

Дамаск (доле) и улица Права (горе)

[Слика на 25. страни]

Куће кошнице

[Слика на 25. страни]

Угарит

[Слика на 25. страни]

Хама

[Слика на 26. страни]

Мари

[Слика на 26. страни]

Алепо

[Извор]

© Jean-Leo Dugast/Panos Pictures

[Слика на 26. страни]

Краљевска палата, Ебла

[Слика на 26. страни]

Пастири код Зенобије

[Слике на 26. страни]

Палмира

[Слика на 26. страни]

Еуфрат на Дура-Еуропосу

[Извори слика на 25. страни]

Деца: © Jean-Leo Dugast/Panos Pictures; куће кошнице: © Nik Wheeler