Ускоро више неће бити „тихе опасности“!

’У ПОРЕЂЕЊУ с не тако давном прошлошћу, ми данас живимо у свету обиља. Теоретски гледано, хране има више него довољно за све људе‘, наводи Светска здравствена организација (СЗО). Ако је тако, шта је онда прави узрок глади?

„Проблем је у томе што се храна не производи, нити расподељује правично“, каже СЗО. „Пречесто сиромашни у земљама у развоју у којима има пуно плодног земљишта остају празних руку — и празних стомака — док се обимни приноси и богате жетве извозе за новац. То представља краткорочну добит за мали број људи и дугорочне губитке за велики број људи.“ Недавна студија Организације за исхрану и пољопривреду (ФАО) показује да ’најбогатија петина људи на свету конзумира 45 посто укупне количине меса и рибе; најсиромашнија петина добија само 5 посто‘.

С друге стране, „онемогућен приступ квалитетном образовању и тачним информацијама такође доводи до глади“, наводи Фонд Уједињених нација за помоћ деци и додаје: „Без стратегија за информисање људи и бољег приступа образовним програмима, не може се развити свесност, способности и понашање које је потребно за борбу против глади.“ Поред тога, недостатак хране нарушава здравље особе и квари њене могућности за боље образовање, што онда доводи до настанка новог зачараног круга.

Правичност и несебично занимање за друге

Упркос тим тешким препрекама, неки стручњаци на овом подручју и даље су оптимисти. Примера ради, генерални директор ФАО, Жак Дјуф, изразио је своје наде: „Имам визију света у ком ће сваки човек, жена и дете имати довољно хранљивих и безбедних намирница, и то сваког дана. У мојој визији су смањене страховите разлике између богатих и сиромашних. У том свету влада толеранција, а не дискриминација; мир, а не грађански сукоби; уравнотежено коришћење земљиних  ресурса, а не уништавање; општи просперитет, а не исцрпљујући очај.“

Међутим, као што смо и видели, биће потребно много више од повећања производње и расподеле хране да би се оствариле овакве наде. Широм света је потребно показати праведност и несебично занимање за друге. Међутим, ове племените карактерне црте нису типичне за савремени комерцијализам.

Да ли је могуће уклонити тако велике препреке као што су похлепа, сиромаштво, сукоби и себичност тако да на земљи не буде више глади? Или је то само пуки сан?

Једино право решење

Библија каже да не треба да нас изненађују проблеми који доводе до глади. Божја Реч наводи: „У последње дане настаће критична времена с којима се тешко излази на крај. Јер људи ће бити самољубиви, љубитељи новца... без природне наклоности, неприступачни за било какав договор... без љубави према доброти... који имају облик оданости Богу, али су се њене силе одрекли“ (2. Тимотеју 3:1-5).

Да ли човек може без Божје помоћи искоренити тако дубоко усађене ставове? Изгледа да не може, зар не? Можда сте приметили да људи на власти каткад имају добре намере у погледу неких социјалних проблема у свету, али онда на сцену ступају себичност, љубав према новцу и несавршеност других и осујећују чак и најчаснија настојања (Јеремија 10:23).

Међутим, решење није само пуки сан. Библија обећава да ће Божје Краљевство одстранити неправду као и друге проблеме који муче човечанство.

Исаија 9:6, 7 пружа следећу величанствену наду: „Роди [се] дете, син се нама даде, и власт ће да буде на рамену његовом; назваће се: Дивни саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира. Повећаће краљевство, даће мир бескрајан престолу Давида и краљевству његовом; правом ће га учврстити, правдом ће га подизати од сад и довека! Ето то ће учинити ревност Јехове над војскама.“

Када изговарају Господову молитву и када Богу кажу: „Нека дође краљевство твоје“, људи се моле управо за то Краљевство (Матеј 6:9, 10). Запази да Исаија каже да ће то урадити „ревност Јехове над војскама“. Да, Јехова Бог је био одувек веома заинтересован да удовољи људским потребама. Он је осмислио ову планету тако да може да пружи обиље хране за све.

Псалам 65:10-14 о њему каже: „Земљу, похођујеш и обиље јој дајеш, богато је ти опремаш. Бујним водама Божје реке жито спремаш, и њу плодном чиниш; бразде јој напајаш равниш груде њене, кишним капљима је размекшаваш, и пупољке благосиљаш... Тију паше по пустињама и хумови се радошћу опасују, стадима се брда осипају, долине се пшеницом одевају, свуд је радост, свуд се песма ори.“

Да, Створитељ Јехова је особа која се најбоље брине за људе. Он је онај „који даје храну свакоме створењу, јер је довека милосрђе његово“ (Псалам 136:25).

Можемо бити сигурни да ће у Божјем Краљевству под Христом бити збринути сви људи. „Биће пшенице у земљи изобиља, до наврх гора“, каже Библија. Такође ће и расподела бити правична јер ће „[Исус Христ] избавити убогога који цвили, и невољнога који помоћи нема... душе ће сиромаха спасти“ (Псалам 72:12, 13, 16). Зато, главу горе! Ускоро ће ова „тиха опасност“ бити заувек уклоњена.

[Истакнути текст на 11. страни]

„Уклањање глади и неисхрањености, теоретски гледано јесте изводљиво. Средства постоје. Изазов је у томе што је потребно предузети заједничке акције на националном и међународном плану“ (Светска здравствена организација).

 [Слика на целој 10. страни]