„Дан отворених врата“ који је дирнуо срца

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НЕМАЧКЕ

„ФАНТАСТИЧНО! Било је заиста лепо!“ „Хвала вам на гостољубивости и дивним изложбама. Осећали смо се стварно угодно.“ Шта је покренуло многе посетиоце да изразе овакве речи захвалности? „Дан отворених врата“, који је током једног викенда био одржан у подружници Јеховиних сведока у Немачкој. Три дана, од петка 24. маја до недеље 26. маја 2002, врата објеката у Селтерс Таунусу била су отворена за посетиоце како би с више од 1 000 добровољаца подружнице заједно учествовали у обележавању стогодишњице немачке подружнице.

Скупштине Јеховиних сведока које су у близини подружнице, горљиво су учествовале у специјалној акцији дељења позивница. Две недеље пре тог важног догађаја, људима је било уручено или остављено код њихових кућа више од 100 000 позивница. Ова акција је била подупрта рекламама, дугим новинским чланцима и радио-емисијама. Добављачи и званичници су били лично позвани. Позив је прихватило више од 7 000 особа — од којих многи нису били Сведоци.

Посетиоци су обилазили штампарију, књиговезницу, одељење за отпрему, радионице и вешерницу, као и делове административне зграде. Изложбе су посетиоцима пружиле информације о чврстом ставу за библијска начела Јеховиних сведока у Немачкој, који су они заузели под нацистичким и комунистичким режимом. И изложба Библија, с више од 700 експоната, усредсредила се на употребу Божјег имена, Јехова. Не би било могуће поновити све изразе цењења, али изнећемо неке од њих.

„Овде је свако тако љубазан. Све је тако чисто, тако уредно. Све је у хармонији — људи који овде живе и окружење. Надамо се да можемо понети нешто од ваше љубазности“ (један старији пар).

„Хвала вам за укусну храну и што сте нас примили на тако љубазан, пријатељски начин. Веома смо уживали и волели бисмо да поново дођемо. Овде су људи заиста, заиста фини!“ (запажање у књизи утисака једне групе из школе за технологију стакла).

„Много вам хвала на топлом дочеку у вашим објектима. Сматрамо да је посета била веома интересантна. Честитамо људима који су надлежни за вешерницу и хемијско чишћење, јер никад нисмо посетили тако чисте и уредне објекте“ (е-пошта од представника једне фирме за продају детерџената и опреме за перионице).

Ева, која је служила као водич, изјавила је: „У свакој групи коју сам водила у обилазак, увек је било неког ко би у вези са собама за становање прокоментарисао: ’Ево, доносимо наше кофере. Усељавамо се!‘“

 Када је једна жена у електричним инвалидским колицима проучавала нацрт објеката, један добровољац ју је упитао да ли може да јој помогне. „Не баш!“, одговорила је жена. Рекла је да је већ пет сати у објектима и да стварно више не може да седи усправно. Обично је везана за постељу, а сада је имала велике болове. Међутим, објаснила је: „Могу да лежим код куће, али ’дан отворених врата‘ је само једном!“ Још је додала: „Све је тако интересантно да желим бити сигурна да сам све видела!“

Мали Георг, који има око пет година, био је упитан шта му се највише допало. Пошто је био одушевљен ротационим штампарским пресама, одговорио је: „Ролне папира! Они су их ставили на један крај, а на другом крају су изашле као новине. То је било супер!“

Једна Сведокиња је имала лепо изненађење. Њен муж, који није био Сведок и који је само једном присуствовао хришћанском састанку, сложио се да у суботу заједно с њом присуствује „дану  отворених врата“. У недељу, када је дошла са састанка, био је лепо обучен и спреман да крене. „Где си се спремио?“, упитала га је жена. „Па, јуче нисам успео све да видим“, одговорио је. „Зато, чим будеш спремна, кренућемо у Селтерс. Желим да боље погледам.“

На изложби Библија, једна старија, лепо обучена госпођа, стидљиво је упитала одакле може да телефонира, пошто је хитно морала некога да позове. Испоставило се да је њен муж књиговезац, и то стручњак за рестаурацију старих књига. Она и њен муж су се редовно састајали с другим љубитељима књига, а један од њих је протестантски пастор, страствен колекционар Библија. Он је био та особа коју је она очајнички желела да позове. Пошто није био код куће, она је оставила поруку на његовој телефонској секретарици: „Обавезно данас дођи овамо, ако је то икако могуће. Сигурна сам да никада ниси видео нешто слично. Ово не би требало да пропустиш!“

Један брачни пар с дететом дошао је у посету из оближњег града Лимбурга. Они нису чули за Јеховине сведоке све док нису добили позивницу на кућну адресу. Тај пар је одлучио да дође у Селтерс и погледа те велике објекте. Марлон и Лејла, волонтери из подружнице, упознали су се с њима и нешто више им објаснили о Јеховиним сведоцима и животу у подружници. То је на породицу оставило такав утисак да су родитељи затражили да их неко посети ради редовног кућног библијског студија.

„Овде је било заиста лепо и веома забавно. Видела сам само штампарију, али било је тако лепо. Ви сте баш дивни, љубазни и то ми се свиђа“ (из књиге утисака, Штефани, 12 година).

Једна жена из оближњег села је рекла: „Морам да вам нешто кажем. Ја сам муслиманка, али сам увек желела да видим како је овде. Ви сте тако пријатни и смирени. Ви чините да се ми [странци] осећамо добродошлим у Немачкој. И заинтересовани сте за људе. То је дивно! Сутра ћу поново доћи са својим мужем.“ У књизи утисака је написала: „Било је дивно! Осећам се као да сам у рају.“

Возач једног од аутобуса који редовно саобраћају између паркинга и улаза, случајно је чуо како један путник говори другом: „Каква пријазност! И да уопште нисам имао појма шта се овде производи. Тек сам сад сазнао шта ови људи овде раде. Погледајте њихово понашање. Оно мора да има везе с њиховим религиозним васпитањем и образовањем.“

Два сата након затварања, један човек се шетао тамо-амо по дворишту испред административне зграде. Био је веома замишљен и непрестано је вртео главом и гледао у зграду. Онда је пришао једном волонтеру из подружнице и рекао: „Види се да је све урађено из љубави. Ја нисам Јеховин сведок али вам желим Јеховин благослов.“

Једна Сведокиња је написала: „Овим кратким писмом желела бих да вам срдачно захвалим. Нисте жалили труда да би „дан отворених врата“ учинили што пријатнијим... Све у свему, то је био један пример тога како ће изгледати када људи буду живели заједно у јединству!... Ови „дани отворених врата“ ће сигурно донети славу нашем Богу, Јехови“ (Сандра).

[Слика на 23. страни]

Служба превоза за старије, инвалиде или оне који су само уморни

[Слика на 23. страни]

Изложба метода проповедања које су коришћене у прошлости

[Слика на 23. страни]

Добро дошли на „дан отворених врата“

[Слика на 24. страни]

Волонтерка једноставним речима објашњава технологију

[Слика на 24. страни]

Изложба Библија