Мистерија  Кахокија

КАДА помислите на историјске градове, који вам падају на памет? Рим, Лондон, Париз? Шта је с градом Кахоки? ’Кахоки?‘, можда се питате. Да, Кахоки — који се налази у Илиноису, 13 километара источно од Сент Луиса у Мисурију (САД). a Овај велики, високоразвијени и добро пројектовани град спада међу истакнуте индијанске градове већ 500 година. На врхунцу свог постојања, око 1150. н. е., Кахоки је био већи и од Лондона и од Рима у то време.

Заузимајући преко 13 квадратних километара, према једном извору, Кахоки „је без поговора био највећи преисторијски град северно од Мексика“ (Encyclopedia of North American Indians). Осим тога, дуж целе долине реке Мисисипи и данас постоје остаци земљаних насипа — немих подсетника да је овде некада постојала једна напредна цивилизација. У ствари, сам Сент Луис је био познат као град насипа пре него што је градском експанзијом уништено 26 насипа на његовој територији.

Заштићено историјско место

Неки амерички староседеоци сматрају да је Кахоки почетна тачка одакле многа племена воде своје порекло. Књига The Native Americans наводи да су „од потомака градитеља насипа из Мисисипија постале Чикасе, Семиноле и Чокте“. Један други извор каже да су они били преци Крика, Чирокија, Начиза и других.

Првобитно је Кахоки имао 120 земљаних насипа. Али сада, након дугогодишњег бављења земљорадњом и градске експанзије на овом подручју, остало је свега 80. Од њих се 68 налази унутар граница садашњег подручја које се простире на 890 хектара.

Кахоки је од 1925. заштићен као историјско место државе Илиноис. А 1982, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу прогласила је насипе Кахокија делом светске културне баштине због њихове важности у разумевању ране историје Северне Америке.

Зашто овде?

Још 700. н. е., подручје око Кахокија су насељавали Индијанци касне шумске културе. Међутим, насипи су подигнути тек око 200 година касније. Зашто је Кахоки изграђен баш ту? Из истог разлога из ког је Сент Луис саграђен у близини. Овај предео се налази недалеко од места где се укрштају три главне реке — Мисисипи, Мисури и Илиноис — на плодном земљишту поред реке које геолози називају америчко дно.

Ове реке и њихове притоке су врвеле од риба и барских птица селица. Шумско окружење је обезбеђивало не само дрвну грађу већ и дивљач за лов, нарочито белорепог јелена — што је био главни извор меса. Друга богатства, као што су базалт, црвени окер, галенит и гранит, налазила су се у оближњој висоравни Озарк. На суседним преријама бујало је обиље високе траве која се користила за градњу кућа и других објеката за можда чак и 20 000 или више становника. На земљишту поред реке успевале су многе културе, као што су кукуруз, штир, бундева, тиква и сунцокрет. Становници Кахокија су могли да сакупљају и плодове хикорија, беле орахе, купине и дивље шљиве. Осим тога, реке су им омогућавале обимно трговање у свим правцима. У Кахокију су пронађене морске шкољке из Мексичког залива, бакар из северноамеричких Великих језера и лискун са Апалачких планина.

Живот и веровања становника Кахокија

У центру за посетиоце овог места, налази се једна слика у природној величини која описује свакодневне послове у Кахокију, укључујући и скидање коже јелена и млевење кукуруза. Знање о узгајању кукуруза, заједно с коришћењем других природних богатстава, били су темељ кахокијске цивилизације.

Један археолог описује Кахоки као „северноамерички Јерусалим“, јер изгледа да је религија прожимала сваки аспект њиховог друштва. Један други извор каже да је „на свом врхунцу (1000-1150 н. е.) Кахоки био средиште високоцентрализоване теократије“. Ископине које су овде пронађене  указују да су становници Кахокија сматрали да су религија и друштво нераздвојиви. Према књизи Cahokia — City of the Sun, „њихов свет је био испуњен супротностима — мраком и светлошћу, редом и хаосом, добром које се награђивало и злом које се кажњавало“.

Становници Кахокија су веровали у загробни живот. Зато су мртве сахрањивали уз почасти и често уз сложене ритуале, нарочито када се радило о племству. Неки од њихових насипа биле су гробнице и можда су имале улогу сличну оној коју су имале пирамиде египатских фараона.

Обилазак насипа

Хајде да изблиза погледамо насипе. Иако су различити по величини и облику, сви насипи су направљени од земље која се до места градње преносила у корпама. Процењује се да је у ту сврху пренето укупно око 1,5 милиона кубика земље!

Постоје три типа насипа: линијски кровнати насипи који су можда служили за обележавање положаја, иако се у некима налазе гробови; купасти насипи који су се можда користили такође за сахрањивање; и насипи платформе који су били високи од око метра до тридесет метара и служили  су као темељ за градњу зграда. На врху таквих насипа обично су били храмови, саветничке ложе или племићке куће.

Наша прва станица, насип под бројем 72, изграђен је на врховима три мања гробна насипа. Дугачак је 43, широк 22 и висок скоро 2 метра. С обзиром на то колики су други насипи, он и није пуно велик, али садржи невероватну ризницу вредних предмета који бацају светло на Кахоки. У овом насипу се налази гробница једног човека који је можда био неки истакнути вођа, судећи по скоро 20 000 бисера из Мексичког залива који су били расути испод његовог тела. Осим тога, заједно с њим су сахрањени и дарови — 800 врхова стрела, 15 издубљених каменова који су се користили за играње индијанских игара, велика гомила лискуна и један бакрени свитак. Овде је сахрањено и око 300 других особа, углавном младих жена — многе вероватно као људске жртве.

 Калуђерски насип — зашто тако посебан?

Кренимо сада северно преко централног трга Кахокија према калуђерском насипу, названом по калуђерима трапистима који су почетком 1800-их живели у близини и бавили се баштованством на том насипу. То је највећи насип у Кахокију и има облик зарубљене пирамиде с четири терасе на различитим нивоима. Грађен је у отприлике 14 фаза и претпоставља се да је градња текла у периоду између 900. и 1200. н. е. Подножје овог насипа заузима преко 6 хектара, што је „већа површина од било које пирамиде у Египту и Мексику“. Овај насип је висок 30 метара и дугачак преко 300 метара, тако да је највећа земљана грађевина на западној полулопти из времена пре доласка Колумба у Америку. На јужној страни калуђерског насипа налази се дугачка косина која води до равних тераса. Ископине сведоче да су на овој косини некада постојале степенице.

Ниједном обичном човеку не би било дозвољено да се попне на врх ових степеница. На врху се налазила једна палата — пребивалиште владара Кахокија, поглавице познатог по имену Велико Сунце. „Ту су поглавица и његови свештеници вероватно обављали религиозне обреде и владалачке дужности, одатле су разгледали своје подручје и поздрављали изасланике из унутрашњости“, наводи се у књизи Cahokia — City of the Sun. С тог повољног положаја, поглавица је могао да држи на оку и разне грађевине које су се налазиле доле, као што су саветничке ложе, амбари, складишта хране, сауне, гробнице и куће локалног становништва.

Поглавица је могао да надгледа и одбрамбену ограду која је окруживала град, с њеним бројним осматрачницама. Преко три километра дугачка ограда од стубова трипут је реконструисана, а за сваку поновну градњу било је потребно и до 20 000 дебала. Неки археолози верују да је служила као баријера између различитих сталежа. Али вероватно је грађена и ради одбране. Међутим, није познато ко су могли да буду непријатељи становника Кахокија.

Шта се десило са становницима Кахокија?

Остала је још једна мистерија. До 1500. н. е., Кахоки је опустео. Шта се десило? Постоје многе претпоставке. Досадашње ископине не откривају никакве знаке епидемије, освајања или природне катастрофе. Можда је више фактора заједно, укључујући климатске промене и обешумљавање, довело до суше, глади и социјалних нереда.

Неки научници верују да је Кахоки можда страдао од истих друштвених болести које муче данашње градове — од загађења, пренасељености, неадекватног одлагања отпадака и можда чак и грађанских сукоба. Али, пошто ниједан становник Кахокија није жив да би описао њихов начин живота, остале су многе неразјашњене мистерије.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на странама 14,15]

КАКО ЈЕ НАСТАО КАХОКИ?

Постоји пуно теорија о пореклу кахокијске цивилизације и истраживачи се разилазе у мишљењу. Франсис Џенингс, универзитетски професор у пензији и директор Њуберијеве библиотеке за историју Индијанаца, уверен је да су рани колонисти из Мезо-Америке донели кукуруз и своју архитектуру у долину Мисисипија. Он бележи: „Ови колонисти су очигледно успоставили трговачку превласт над домородачким племенима у долини Мисисипија у том обиму да подручје њиховог утицаја изгледа на карти као царство. Они су из Мезо-Америке донели обичај градње зарубљених пирамида и постављања храмова и државних институција на врху насипа.“

Међутим, Џенингс признаје да је много тога и даље непознато. „Археолози расправљају о томе да ли су становници Мисисипија уопште били колонисти из Мексика и због бројних дилема око тог питања не нуде уверљив одговор.“

Џорџ Стјуарт, у својој књизи Ancient Pioneers — The First Americans, каже: „За многе археологе и историчаре уметности, пажљиво уређене платформе на насипима око тргова“ и нека грнчарија „откривају, можда индиректне, али јасне мезоамеричке утицаје — као и врсте кукуруза и пасуља које постоје на овим теренима“. Међутим, семе сумње сеју његове речи да „ниједна ископина неоспорно мезоамеричке производње никада није пронађена на југоистоку“. Зато и даље остаје мистерија — под чијим су утицајем били становници Кахокија? Да ли су то били колонисти из Мезо-Америке? Можда ће једног дана време и археологија дати одговор.

[Слике]

Врхови стрела и камење из насипа број 72

[Оквир⁄Слике на странама 16, 17]

Све слике: Cahokia Mounds State Historic Site

АСТРОНОМСКИ ЦЕНТАР У КАХОКИЈУ

Још једна јединствена одлика Кахокија јесте један низ „савршених кругова одакле су се некада с равне површине насипа издизали масивни, равномерно распоређени стубови“ (часопис National Geographic, децембар 1972). Они су названи вудхенџи због сличности с древним каменим соларним календаром Стоунхенџ у Енглеској.

Један вудхенџ је рестауриран. То је круг пречника од 125 метара са 48 огромних стубова од црвеног кедра, а неки сматрају да је служио као сунчани опсерваторијум. Стубови су „поређани као подеоци на компасу и тако подешени да је 49. стуб ван круга омогућавао посматрачу у кругу да види излазак сунца на еквиноције и солстиције у 1000. години н. е.“.

Археолози су утврдили сврху само три стуба. Један стуб обележава еквиноције, први дан пролећа и јесени, када сунце излази на истом месту. Друга два стуба означавају први излазак сунца на зимски и летњи солстициј. Сврха осталих стубова још није позната.

[Слика]

Вудхенџ

[Извор]

Насипи у Кахокију, историјско место под заштитом државе

[Слике]

Поздрављање сунца које излази

Пијаца у Кахокију

Друштвене активности

[Извор]

Три слике у средини: Cahokia Mounds State Historic Site/Michael Hampshire

[Слика]

Уметничка замисао Кахокија, онако како је можда изгледао око 1200. године н. е. На свом врхунцу, град је имао око 20 000 становника

1. Калуђерски насип

2. Централни трг

3. Двојни насипи

4. Ограда

[Извор]

Cahokia Mounds State Historic Site/William R. Iseminger

[Мапе на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Увећано подручје

Река Илиноис

Река Мисисипи

Река Мисури

Сент Луис

Насипи у Кахокију

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 15. страни]

Плоча с кахокијским птичаром

[Слика на 17. страни]

Линеарни кровни насип

[Слика на 17. страни]

Купасти насип

[Слика на 17. страни]

Насип платформа

[Слике на 18. страни]

Центар за посетиоце насипа у Кахокију

Калуђерски насип

[Извор]

Слике горе и доле: Cahokia Mounds State Historic Site

[Извор слике на 15. страни]

All photos: Cahokia Mounds State Historic Site