Путовање најдужом тролејбуском линијом на свету

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ УКРАЈИНЕ

Може ли се за неколико новчића купити незабораван доживљај? Да, када купите карту у једном правцу за најдужу тролејбуску линију на свету. Тај тролејбус путује око 95 километара од Симферопоља, који је у средишту Кримског полуострва у јужној Украјини, до Јалте на сунчаној северној обали Црног мора. Зашто нам се не придружите на овом очаравајућем путовању?

У СИМФЕРОПОЉСКОМ саобраћајном предузећу, упознали смо Славњија Гиоргија Михаиловича — краће, господина Славњија. Он ту ради од 1959. и сигурно има искуства у свом послу. Господин Славњи нас прво води кроз саобраћајни музеј где су приказане слике мушкараца и жена који су учествовали у изградњи ове тролејбуске линије. „Тролејбус захтева више од само асфалтираног пута“, објашњава он. „Путари су подигли на стотине стубова на које су окачени километри и километри електричних каблова. Инжењери су пројектовали електричне централе како би се обезбедила струја.“

„Зашто се на тако дугој планинској траси користе тролејбуси уместо аутобуса?“, питали смо.

„Тролејбуси мање загађују околину него аутобуси који користе гориво“, каже он. „Тако смо заштитили наше наслеђе које представљају нетакнуте планине и чисте обале.“

„Али, може ли заиста неколико аутобуса толико да штети околини?“, питали смо.

„Неколико аутобуса!“, одвратио је. „Па када су пре неколико година током летње сезоне били на врхунцу своје славе, тролејбуси су ишли свака два до три минута и имали су укупно 400 вожњи дневно.“

С тим на уму, нестрпљиви смо да кренемо на наше путовање.

Путовање почиње

Полазна тачка нам је Симферопољска главна станица. Огроман број електричних каблова изнад наших глава изгледа као сребрнасти лавиринт. Проналазимо благајну и купујемо карте. Затим ускачемо у тролејбус број 52. Крећемо!

После 29 километара вожње почињемо да се пењемо уз планину. Ускоро смо се нашли у хладној сенци природних небодера. Стрме падине прекривене зимзеленим и листопадним дрвећем, спуштају се до долина које су покривене снегом. Надомак самог врха, брзо хватамо дах за исто тако спектакуларан силазак. Пред нама се спушта вијугави пут који се стапа с хоризонтом. Снажне кочнице смањују  брзину тролејбуса. Возач нас је безбедно довезао до подножја планине!

Ту, у подножју планине, улазимо у град Алушка, скрећемо десно и путујемо јужно дуж приобалног пута. С леве стране наше крстарице налази се Црно море. С десне стране, величанствене Кримске планине образују заштитни зид.

Нешто мало даље, на периферији села Пушкино, примећујемо Медвеђу планину. По легенди коју причају мештани, џиновски медвед се претворио у стену када је покушао да попије Црно море. Његова глава је, како кажу, још увек под водом док он и даље покушава да је попије. Питао сам се: ’Зашто сељани не кажу да је медвед упао у воду јер је попио превише вина? На крају крајева, прошли смо поред многих винограда.‘ Ово је подручје где се производи вино и место где се налази виноград Масандра, победник на међународним такмичењима.

Затим смо сишли у селу Никита, код ботаничке баште Никитски. Башта је заиста међународног карактера јер има на хиљаде биљака из читавог света. Заједно с нашим добро упућеним водичем Тамаром уживали смо у мирису великог зимзеленог дрвећа које је у близини улаза. „То су либански кедри“, објаснила је. „Соломон је користио ово величанствено дрво у изградњи храма.“ Наш водич је у праву јер Библија  извештава да се кедровина обилно користила за овај монументални грађевински пројекат који је предузео Соломон (1. Краљевима 5:6-18).

Шетајући шљунковитим стазама, приметили смо кревет од трновог грмља. „Руже“, каже Тамара. „У ботаничкој башти их има 200 врста и оне цветају крајем маја и почетком јуна.“ Касније смо стали испред обичног грма висине око два и по метра. „То је паротија“, каже нам Тамара, којој се овај примерак очигледно допада. „Њено дрво је чврсто и представља замену за метал, а иверје може да се закуцава чекићем као и челични ексери. Чак тоне у води.“ Убрзо стиже један тролејбус и срећни смо што можемо поново сести и одморити уморне ноге током кратке вожње до Јалте где је задња тролејбуска станица. Многи памте Јалту првенствено по историјској конференцији у време Другог светског рата која је одржана 1945. у дворцу Ливадја. На тој конференцији су се сусрели државници три главне савезничке државе да би направили план за завршни напад и окупацију нацистичке Немачке.

Вожња натраг

Полако се смркава и време је да се укрцамо у тролејбус за повратак кући. Дуж пута деца продају разноврсне букете цвећа. Брзо смо изашли како бисмо купили неки од њих и моментално смо били окружени групом ових предузимљивих трговаца. „Како се зову ови бисернобели цветови?“, упитао сам Јану, једну петнаестогодишњу девојчицу пепељасте косе боје песка. „Висибабе“, поносно је одговорила. Показујући главом према брду с друге стране друма, она додаје: „Беремо их на оном обронку рано ујутру у време када снег почиње да се топи.“

Убрзо смо поново били у тролејбусу, труцкајући се све док нисмо стигли до краја нашег путовања. Као деца која су завршила своју прву вожњу возићем у забавном парку, желимо да се вратимо и поновимо све из почетка!

[Мапе на странама 22, 23]

(За комплетан текст, види публикацију)

УКРАЈИНА

КРИМ

Црно море

СИМФЕРОПОЉ

↓ Планина Чатир-Даг

Алушка

↓

Пушкино

↓ Медвеђа планина

Никита

↓ Масандра

Јалта

Ливадја

Планина Ај Петри

Алупка

[Слика на странама 22, 23]

Планина Ај Петри

[Слике на 23. страни]

Дворац Воронцов, Алупка

[Слика на 23. страни]

Мермерна пећина, планина Чатир-Даг

[Слика на 23. страни]

Медвеђа планина

[Слике на 23. страни]

Замак ’Ластино гнездо‘ у Јалти

[Слика на 24. страни]

Вински подрум Масандра, у Јалти, с боцама шерија из 1775.

[Слика на 24. страни]

Водопад Учансу у Јалти, висок око 100 метара, највиши на Криму

[Слика на 24. страни]

Историјски дворац Ливадја у Јалти