Спавање — луксуз или потреба?

СПАВАЊЕ је за неке људе губљење времена. Пошто воле да испуне дан послом и дружењем, они иду у кревет тек када су потпуно уморни. За разлику од њих, други се из ноћи у ноћ врте по кревету до раног јутра и дали би све да могу да се добро наспавају.

Зашто је некима толико тешко да заспе, док други пошто-пото желе да остану будни? Да ли на сан треба да гледамо као на луксуз или као на потребу? Да бисмо одговорили на ова питања, потребно је да разумемо шта се дешава док спавамо.

Како човек утоне у сан

Још увек није разјашњено како престајемо да будемо свесни и почињемо да тонемо у сан. Међутим, истраживачи су установили да је спавање сложен процес којим управља мозак који следи 24-часовни биолошки сат.

Како старимо, тако нам се мењају и навике спавања. Новорођенче спава у чешћим краћим периодима који, када се саберу, износе око 18 сати дневно. Према стручњацима који испитују спавање, неким одраслим особама је изгледа довољно да спавају свега три сата дневно, иако другима треба и до десет сати.

 Недавна истраживања показују да промене у нашем биолошком сату такође објашњавају зашто неки тинејџери ујутро једва устају из кревета. Изгледа да се биолошки сат током пубертета помера унапред, због чега млади желе касније да иду у кревет и касније да устају. То померање је уобичајено и углавном се повлачи после 15. године живота.

Наш биолошки сат регулишу хемијске супстанце, од којих су многе већ познате. Једна од њих је мелатонин, хормон за који се сматра да доводи до поспаности. Мелатонин се лучи у мозгу и неки научници верују да је он одговоран за успоравање метаболизма до чега долази непосредно пре него што се утоне у сан. Приликом лучења мелатонина, смањују се телесна температура и циркулација крви према мозгу, а такође се и мишићи постепено опуштају. Шта се затим дешава док особа тоне у мистериозни свет сна?

’Главни природни хранитељ‘

Око два сата након што заспимо, очи почињу да нам брзо мрдају напред-назад. Када су приметили овај феномен, научници су поделили спавање у две основне фазе: REM фазу спавања (брзи покрети очију) и NREM фазу спавања (без брзих покрета очију). NREM спавање се може надаље поделити у четири фазе прогресивно дубљег сна. Када особа чврсто спава преко ноћи, REM фаза се смењује неколико пута наизменично са NREM фазом.

Већина снова се појављује током REM фазе. Тада такође долази и до највећег опуштања мишића, захваљујући чему се особа буди са осећајем да се физички одморила. Осим тога, неки истраживачи верују да нам се током ове фазе спавања сређују нове информације које постају део дугорочног памћења.

Током дубоког сна (3. и 4. фаза NREM спавања), крвни притисак и број откуцаја срца  достижу најниже вредности, што омогућава да се опусти циркулаторни систем и помаже да се спрече кардиоваскуларна обољења. Осим тога, током NREM спавања се највише лучи и хормон раста, и код неких тинејџера то може бити и до 50 пута више током ноћи него преко дана.

Изгледа да сан утиче и на наш апетит. Научници су открили да је сан, да цитирамо Шекспира, ’главни хранитељ на животној гозби‘. Недостатак сна наш мозак тумачи као недостатак хране. Док спавамо, организам лучи лептин, хормон који иначе обавештава организам да смо довољно јели. Када останемо будни дуже него што треба, наше тело лучи мање лептина, те осећамо потребу за више угљених хидрата. Због тога недостатак сна може водити до већег уношења угљених хидрата, што онда може довести до гојазности. (Видите оквир „Послеподневни одмор“.)

 Од суштинске важности за здравље

Међутим, то није све. Сан олакшава нашем телу размену слободних радикала — молекула за које се каже да утичу на старење ћелија и да чак доводе до рака. У једној недавној студији коју је спровео Чикашки универзитет, узето је 11 здравих људи којима је било допуштено да шест дана спавају само по четири сата дневно. Након тога, њихове ћелије су функционисале као ћелије 60-годишњака, а ниво инсулина у телу је био као код дијабетичара! Недовољним спавањем може се пореметити стварање леукоцита и лучење хормона кортизола, због чега особа постаје склонија добијању инфекција и циркулаторних обољења.

Спавање је без сумње од суштинске важности за здраво тело и здрав ум. Према мишљењу истраживача Вилијама Демента, оснивача првог центра за проучавање спавања на Универзитету Станфорд у САД, „изгледа да је сан главни показатељ колико ћете живети“. Дебора Сушеки, истраживач из центра за проучавање спавања у Сао Паулу у Бразилу, каже следеће: „Када би људи знали шта се дешава у телу које је лишено сна, двапут би размислили пре него што закључе да је спавање губљење времена или нешто што је само за лењивце.“ (Видите горњи оквир.)

Али да ли се снага увек обнавља приликом спавања? Зашто неки спавају целу ноћ, а ипак се не пробуде одморни? У следећем чланку ћете се упознати с неким основним поремећајима сна и сазнаћете како можете да се добро наспавате.

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

ПОСЛЕДИЦЕ НЕДОВОЉНОГ СПАВАЊА

КРАТКОТРАЈНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

◼ Поспаност

◼ Нагле промене расположења

◼ Повремена заборавност

◼ Губитак креативности, способности планирања и извршавања задатака

◼ Губитак концентрације

ДУГОТРАЈНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

◼ Гојазност

◼ Прерано старење

◼ Изнуреност

◼ Повећан ризик од инфекција, дијабетеса, кардиоваскуларних и гастроинтестиналних обољења

◼ Хронична заборавност

[Оквир на 6. страни]

ПОСЛЕПОДНЕВНИ ОДМОР

Да ли вам се некада невероватно пуно спавало након ручка? То не мора обавезно бити знак да не спавате довољно . Сасвим је уобичајено да се осети поспаност на почетку послеподнева због природног пада телесне температуре. Поред тога, научници су недавно открили један протеин назван хипокретин, то јест орексин, који се лучи у мозгу и који нас одржава будним. Каква веза постоји између хипокретина и хране?

Када једемо, тело лучи лептин који нам пружа осећај ситости. Али лептин спречава лучење хипокретина. Другим речима, што у мозгу имате више лептина, то је мање хипокретина и осећате се поспанијим. Можда због тога људи у неким земљама имају сијесту — паузу током радног дана за време које мало одспавају након ручка.

[Графикон на 5. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ФАЗЕ СПАВАЊА

Поједностављен графикон

Фазе спавања

Будност

REM

NNREM

Лаган сан 1

2

3

Дубок сан 4

1 2 3 4 5 7 8

Сати спавања

[Слика на странама 4, 5]

Од суштинске важности за здраво тело и здрав ум јесте да се особа довољно наспава

[Слика на 5. страни]

Хормон раста се највише лучи током спавања