Паниоли — Хавајски каубоји

Од дописника Пробудите се! с Хаваја

МНОГИ посетиоци Хавајских острва изненаде се када сазнају да овде постоји развијена сточна индустрија, нарочито на Великом острву, названом Хаваји. Иако су познате некадашње плантаже шећерне трске и ананаса као и кафа из области Кона, прави правцати каубоји, то јест паниоли, посетиоцима изгледају чудно и необично упадљиво. Они се питају: „Како су стока и каубоји уопште доспели на Хаваје?“

Долазак стоке

Стока је доспела на Велико острво још давне 1793. године, када ју је енглески капетан брода и истраживач Џорџ Ванкувер донео као поклон краљу Камехамехи I. Хавајска острва су капетану Ванкуверу била добро позната, будући да су он и чувени британски истраживач капетан Џејмс Кук били први Европљани који су стигли до ових острва.

Пошто је краљ прихватио поклон и био толико задовољан, Ванкувер је поново дошао следеће године и донео још говеда и оваца. Он је гајио наду да ће се ове животиње добро прилагодити и да ће се множити, пружајући додатни извор прихода на Сендвичким острвима, како су се Хавајска острва тада називала. Да би остварио тај циљ, предложио је краљу Камехамехи да уведе капу, то јест да стави забрану на клање ових животиња како би оне могле брзо да се размноже. Краљ је одмах увидео предност тога и прогласио капу у трајању од десет година.

 Стока је постала сметња

Стока коју је Ванкувер донео била је дугорого говедо из Калифорније. (Видите слику на 18. страни.) То су биле крупне, плашљиве животиње са огромним роговима. Хавајци су их одмах прозвали пуа‘а пипи (дословно, говеђа свиња) и држали се подаље од њих из поштовања према забрани. Остављена на миру, говеда су слободно тумарала и брзо се размножавала.

Ова говеда су убрзо постала сметња! Имајући потпуну слободу, без претње од грабљивица, почела су да наносе озбиљну штету шумама у подручју маука (планинском подручју) и често да траже храну у баштама подручја макаи (нижег, приобалног подручја), где су сељани узгајали батату, јам, таро и друге културе. Ограде за стоку од вулканске стене и чак папипи (ограде од индијске смокве) нису биле довољна заштита од ових снажних, подивљалих и упорних животиња.

Тек је око 1815. краљ Камехамеха I дозволио предузимљивом Џону Палмеру Паркеру из Нове Енглеске да својом новом, америчком мускетом устрели неколико говеда која су сада била бројна и представљала сметњу на Великом острву. Убрзо је проницљиви краљ схватио да су месо, лој и кожа ових животиња вредна трговачка роба, и заиста, усољена говедина ће касније заменити сандаловину као главни производ Великог острва.

Од каубоја до паниола

До почетка 1830-их, крда дивљих говеда постала су тако велика и опасна да се морало нешто предузети. Краљ Камехамеха III увидео је потребу да их стави под контролу. Зато је послао високог изасланика у шпанску Калифорнију да доведе људе који су били искусни сточари. Њихов посао би био да сакупе стоку у стада и да обуче Хавајце  да раде то исто. До тог времена, ових животиња није било само на Великом острву већ и на острвима Оаху, Мауи и Кауај.

Шпански, мексички и индијански чувари стада — китњасти, искусни каубоји који су своју вештину стекли на шпанско-мексичким имањима — стигли су на Хаваје 1832. године. С њиховим карактеристичним сомбрерима, седлима, ласима и мамузама убрзо су названи паниоли због свог шпанског, то јест еспањол порекла. Ово име се задржало и они се и дан-данас називају паниоли.

Паниоли су били вредни каубоји који су волели забаву и који се нису истицали само у послу већ су уживали и да певају и свирају музичке инструменте. Свом изванредном искуству у обављању овог посла додали су храброст, издржљивост и постојану гордост. Један дугогодишњи паниоло овако је изразио њихова осећања: „Ако вредно радиш, живећеш дуго.“ И заиста су вредно радили! Проводили су читаве дане од јутра до мрака у сакупљању говеда, њиховом разврставању, хватању ласом и жигосању. Наравно, било је потребно направити и поправити ограде, јер је говеда сада требало припитомити.

Али, шта је каубој без коња? Прве коње на Хаваје донео је Ричард Џ. Кливланд 1803. на једрењаку Lelia Byrd. Коњи су били арапског и маварског порекла и први Хавајац који је јахао коња био је лично краљ Камехамеха I!

Ови коњи су били брзи, окретни и издржљиви и добро су се прилагодили неравном терену. Паниоли су их сматрали незамењивим за обављање тешког посла око припитомљавања и чувања говеда.

Као и говеда, неки коњи су најпре слободно лутали, али су се касније укрстили с другим коњима које су донели из Велике Британије и Сједињених Држава, укључујући и чистокрвне пасмине и арапске коње. Тим укрштањем је створена једна занимљива врста коња које су користили паниоли. Али, ако бисте данашњег паниола замолили да изабере омиљеног коња за хватање ласом и за родео, вероватно би изабрао коња мешанца с мишићавим сапима. Зашто? Зато што су ови коњи, у шта су се паниоли уверили, због њиховог хитрог реаговања кад треба да крену, да се зауставе и повинују командама, једноставно ненадмашни.

Светско првенство у родеу

Хавајски паниоли су овладали вештинама по којима су каубоји свуда добро познати — као што су јахање, бацање ласа и тркање. Постали су тако вешти да се неколико њих, међу којима и Икуа (Ике) Пурди и Арчи Ка‘уа‘а, 1908. такмичило на највећем родеу у Сједињеним Државама. Ти Дани пограничног родеа у Чајену (Вајоминг), били су један заиста изузетан догађај.

Ови паниоли, са својим шареним оделима, упечатљивим држањем и хавајским огрлицама од цвећа, привукли су пажњу западњачког каубојског света. И заиста су се истакли! Ике Пурди је постао светски првак родеа у баратању ласом, а и Арчи се добро показао на родеу. Задивљени свет је одједном обратио пажњу на Хаваје и његове очаравајуће паниоле. Касније, 1996. године, Ике Пурди је чак именован за члана Националне каубојске дворане великана.

Данашњи живот паниола

Како данас изгледа живот једног паниола? Можда не тако изазовно, али и на данашњим ранчевима још је увек потребно прилично напорно радити. Добар пример је Паркеров ранч у Ваимеи на Великом острву. Заузима велику површину, има стотине километара дугу ограду и на хиљаде грла. Овде има пуно посла за паниола, који на свом омиљеном коњу сели говеда с једног пашњака на други.

Након радног дана, данас у Ваимеи можете наћи групу паниола који опуштено седе у омиљеној крчми — у фармеркама, каубојским чизмама и с каубојским шеширом и можда с хавајском огрлицом од цвећа око шешира — слушајући карактеристичан звук чувене хавајске гитаре или можда певајући неку стару омиљену хавајску песму!

[Слика на 17. страни]

Краљ Камехамеха I

 [Слика на 18. страни]

Жигосање говеда

[Слика на 18. страни]

Дугорого говедо

[Слика на странама 18, 19]

Слева надесно: Арчи Ка‘уа‘а, Ебен Лоу и Ике Пурди

[Извор]

Paniolo Preservation Society/Dr. Billy Bergin

[Извор слике на 16. страни]

Хавајска острва: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Извор слике на 17. страни]

Parker Ranch/John Russell

[Извор слике на 18. страни]

Parker Ranch/John Russell