Бодљикави несташко са села

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

БЕЛА измаглица је прекрила долину реке Теј на северу Енглеске и проносила гакање врана кроз миран вечерњи ваздух. Док сам шетао шумском стазом, пажњу ми је привукло лагано шушкање међу опалим лишћем ватреноцрвене, браон и жуте боје. На трен сам угледао пар кратких, тананих задњих ногу баш када су нестајале у пукотини исушене обале реке дуж које сам ишао.

Када сам погледао изблиза, видео сам јежа који пажљиво припрема свој зимски дом, малену јазбину за зимски сан. Ова животиња је већ довукла лишће, суву траву и папрат. Правила је кревет у коме ће преспавати хладне зимске дане и ноћи.

Нема забуне, ово је симпатични мали јеж који се може пронаћи на брежуљцима, у пољима и у шуми. Јежева глава и врат покривени су оштром браонкасто-белом длаком, али је његова најистакнутија одлика заштитни огртач од бодљи са жућкастим врховима. Ове бодље су дугачке око два центиметра и веома су оштре. Оне избијају из оштрог крзна и зракасто се шире, прекривајући цело тело. Свака бодља има од 22 до 24 уздужне бразде и расте готово под правим углом у односу на хемисферну основу. При дну основе, бодља има једно мало задебљање. То значи да јеж може да преживи ако падне с висине, јер бодље стоје под таквим углом да не могу да пробију његову кожу. Стварно фантастична грађа!

Када је узнемирен, јеж заузима одбрамбени положај тако што се савије у клупко. Помоћу снажних мишића, бодљикавом кожом обавија цело тело, потпуно прекривајући бочне стране и доњи део тела. Ова заштитна одећа покрива главу, реп, ноге и стомак бодљикавим огртачем.  Животиња може прилично дуго остати у овом одбрамбеном положају.

Јеж обично огладни у сумрак. Његов вечерњи оброк од инсеката и глиста може бити обогаћен мишевима, жабама, пацовима, гуштерима, а понекад и орасима и бобицама. Јеж има истанчан слух. Такво је и његово чуло мириса, као што можете да закључите када баците поглед на шиљату њушку и влажне ноздрве.

Непријатељи — природни и стечени

Осим лисица и јазаваца, јежеви имају веома мало природних непријатеља. Јазавац може лако да одмота јежа својим снажним предњим канџама, а да га при том не повреде бодље. Више пута сам видео јежеву кожу — вероватно једино што је остало од јазавчеве вечере. С друге стране, лисица не може да се избори с бодљама, али може да откотрља јежа у воду, где се он мора или одвити или удавити. Пошто је добар пливач, јеж има велике изгледе да се домогне заклона међу стенама или у шупљинама на обали, пре него што га лисица зграби као плен.

Роми и неки који живе на селу једу јежеве печене у глини. Када се глина охлади и разбије, бодље отпадну а остане испечено месо — „изврстан залогај“, према књизи The Gypsies од Жан-Пола Клебера. Данас се нажалост може видети велики број згажених јежева на путу. Изгледа да су посебно рањиви када се пробуде из зимског сна и почну да траже храну. Али, ако јеж преживи  све ове природне и стечене непријатеље, он може да поживи око шест година и да нарасте и до 25 центиметара у дужину.

Размножавање, зимски сан и потрага за храном

Мужјак и женка се паре између маја и јула, и поново касније у сезони. Након четири до шест седмица, женка ће окотити легло које се може састојати од три до четири младунчета од којих свако има мање од 30 грама. Слепи и глуви, они ће у наредне две недеље бити потпуно незаштићени. Затим, њихову мекану длаку постепено замењују бодље. Такође стичу способност да се потпуно склупчају. Ако су нападнути пре него што се све ово деси, они ће изненада поскочити и испустити продоран писак. На овај начин успевају да отерају многе грабљивице.

Сало које је јеж нагомилао док се хранио у топлим месецима служи му за исхрану током зимског сна. У то време, температура његовог тела драстично пада и дисање постаје једва приметно. Ова животиња има посебну жлезду за зимски сан, која контролише телесну топлоту. Ако њена температура знатно падне током зимског сна, ова жлезда подизањем телесне топлоте упозорава животињу да треба да пронађе топлији кутак. Током зимског сна, јеж никада не губи потпуни контакт са спољашњим светом. Он региструје сваки звук у близини, што је пропраћено лаганим покретима тела.

Ако је заробљен у башти, јеж ће се убрзо успети уза зид, ограду или чак олук да би изашао, пошто у потрази за храном мора да прелази велике раздаљине. Због тога је ипак дивља животиња и неће баш лако постати кућни љубимац. И боље што је тако, пошто јежеви који живе у природи имају своје бубице. Али, лутања ових слатких, симпатичних јежева сеоским пределима у Британији представљају још један очаравајући призор за који сам увек захвалан нашем Створитељу, Јехови Богу.

[Слика на 15. страни]

Склупчани јеж

[Слика на 16. страни]

Цртеж јежа из књиге за децу „Приче гђе Тиги-Винкл“ од Беатрикс Потер из 1905. године

[Слика на 16. страни]

Обичан јеж, стар недељу дана

[Слике на 17. страни]

Јужноафрички патуљасти јеж