Велика популарност незнатног кикирикија

Волите ли кикирики? Ако волите, онда припадате групи његових многобројних љубитеља. У њему ужива велики део људске популације. Две веома густо насељене државе на земљи, Кина и Индија, производе више од 50 посто кикирикија.

Сједињене Државе годишње произведу преко милијарду килограма кикирикија, што чини готово 10 посто од укупне светске производње. Аргентина, Бразил, Јужна Африка, Малави, Нигерија, Сенегал и Судан такође су његови главни произвођачи. Како је кикирики постао тако популаран? Да ли га је понекад мудро избегавати?

Одавно познат

Сматра се да кикирики потиче из Јужне Америке. Једна од најраније познатих рукотворина која приказује човеково цењење овог плода јесте једна ваза из претколумбијског доба, пронађена у Перуу. Ваза је израђена у облику кикирикија и такође украшена шарама тог истог облика. Шпански истраживачи, који су се први пут сусрели с кикирикијем у Јужној Америци, открили су да је изванредан извор хране за њихова путовања. Они су га затим пренели у Европу. Европљани су користили кикирики у различите сврхе, чак и као замену за кафу.

Касније су га Португалци пренели у Африку. Тамо се одмах установило да је то значајна животна намирница која успева на веома неплодном земљишту које није погодно за друге биљне културе. Заправо, стабљике кикирикија обогаћују неплодну земљу с преко потребним азотом. Током периода трговине робљем, кикирики је на крају доспео из Африке у Северну Америку.

Тридесетих година 16. века, Португалци су га пренели до Индије и Макаоа, а Шпанци до Филипина. Потом су га трговци пренели из тих земаља у Кину. Тамо се увидело да је кикирики биљка која може да помогне народу да се избори с глађу.

Ботаничари из 18. века су га проучавали и назвали земним грашком, закључивши да би био одлична храна за свиње. До почетка 19. века, кикирики се узгајао у комерцијалне сврхе у Јужној Каролини у Сједињеним Државама. Током америчког грађанског рата који је избио 1861, служио је као храна за војнике на обе зараћене стране.

Међутим, многи су у то време мислили да је кикирики храна за сиромашне. Такво гледиште делимично објашњава зашто га амерички фармери тог времена нису пуно гајили за људску исхрану. Штавише, пре проналаска механизоване опреме око 1900, његово узгајање је био посао који је изискивао пуно рада.

Али до 1903, амерички пољопривредни хемичар Џорџ Вашингтон Карвер започео је пионирско истраживање нових намена те биљке. Он је на крају од ње развио више од 300 производа, укључујући и напитке, козметичка средства, боје, лекове, сапуне за веш, инсектициде и штампарске боје. Карвер је такође подстакао локалне фармере да више не гаје само памук који осиромашује земљиште, него да га замене кикирикијем. У то време, жижак је пустошио усеве памука што је подстакло многе фармере да послушају Карверов савет. Какав је био резултат? Кикирики је толико родио да је постао најисплативија култура на југу Сједињених Држава. Данас се у Дотану у Алабами налази споменик посвећен  Карверу. Чак је у граду Ентерпрајзу, који је такође у Алабами, подигнут споменик жишку, јер је његово пустошење подстакло фармере да гаје кикирики.

Гајење кикирикија

Кикирики у ствари није орах, него је семе. Док биљка расте, она даје жуте цветове који се сами опрашују.

Стабљичаста структура на врху звана клин, која је оплођена плодница и у којој се налази клица, почиње да се пробија кроз земљу. Клица расте уз стабљику ка површини и почиње да сазрева под земљом, попримајући добро познати изглед кикирикија. На једној биљци може израсти до 40 плодова.

Кикирики воли топло, сунчано поднебље са умереном количином падавина. Време од сејања до жетве може да варира од 120 до 160 дана, што зависи од врсте кикирикија и временских прилика. Да би сакупили плодове, узгајивачи морају да ископају биљке, и лозу и корење, да их окрену наопачке и оставе да се суше како би могли бити ускладиштени без труљења. Данас многи узгајивачи користе модерну пољопривредну опрему која им олакшава ископавање лозе, отресање земље с њих и њихово преокретање, и све то у једној операцији.

Вишеструка употреба кикирикија

Хранљива вредност кикирикија је задивљујућа. Он је богат влакнима и садржи 13 витамина и 26 минерала, од којих многи недостају у данашњој исхрани. „Када се упореди иста количина кикирикија и говеђе џигерице, кикирики има више протеина, минерала и витамина“, каже The Encyclopædia Britannica. Али чувајте се ви који пазите на своју линију! Он такође има „више масноће од пуномасног сира за мазање“ и „више калорија од шећера“.

Кикирики се користи у многим националним кухињама. Његов јединствени укус се лако може  препознати. „Укус кикирикија је тако изразит и карактеристичан да ће било које јело које је њиме зачињено имати сличан укус“, приметила је Ања фон Бремзен, која пише књиге о кулинарству. „Зато постоји сличност између индонежанског соса од кикирикија, супе из западне Африке, кинеских кнедли, перуанског паприкаша и сендвича с кикирики путером.“

Кикирики је такође омиљена грицкалица широм света. На пример, у Индији се он меша са осталим сувим махунаркама и продаје на улици. Интересантно је да је кикирики путер, намаз за сендвиче који је популаран у неким земљама, наводно „измислио један лекар из Сент Луиса [САД] око 1890. као здраву храну за старије“, према часопису Great American Peanut.

Поред тога што служи као храна, кикирики има и много других намена. Широм Азије, он представља важан извор јестивог уља. Уље од кикирикија може да се користи за припрему јела на веома високим температурама а да не поприми укус оних састојака који се спремају.

У Бразилу се брашно које се добија при производњи уља од кикирикија користи као храна за стоку. Остали производи од њега такође налазе примену у свакодневном животу. (Видите горе.)

Реч опреза — алергија на кикирики!

Кикирики се може дуго чувати ван фрижидера. Међутим, треба бити опрезан. Када је плеснив, он садржи афлатоксин, јак агенс који узрокује рак. Поред тога, неке особе су алергичне на кикирики. Алергијска реакција „може да изазове симптоме од цурења носа и осипа па све до анафилактичког шока који је опасан по живот“, каже часопис Prevention. Неколико истраживања је показало да се алергија на кикирики све чешће појављује код деце.

Ако оба родитеља имају астму, алергијско запаљење слузокоже носа или екцем, постоји већи ризик да ће дете постати алергично на кикирики, извештава Prevention.

Исти ризик постоји и код беба чије мајке имају неку алергију и код беба које током прве године живота постану алергичне на млеко. „Препоручљиво је да те породице држе подаље кикирики путер од детета и да му га не дају барем до његове четврте године“, каже др Хју Сампсон, професор педијатрије у медицинском центру при Универзитету Џон Хопкинс у Сједињеним Државама.

Без обзира да ли сте љубитељ кикирикија или не, можда ће вас ово осматрање његове вишеструке употребе подстаћи да више цените ово незнатно, али ипак веома популарно семе.

[Оквир⁄Слика на 24. страни]

Производи од кикирикија који се могу наћи у свакодневној употреби

• Зидне плоче

• Брикети за огрев

• Простирка за мачке

• Папир

• Детерџент

• Мелем

• Средство за полирање метала

• Белило

• Мастило

• Мазиво

• Крема за бријање

• Крема за лице

• Сапун

• Линолеум

• Гума

• Козметичка средства

• Боје

• Експлозив

• Шампон

• Лекови

[Извор]

Извор: The Great American Peanut

[Дијаграм/Слика на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

лишће

клин

ниво тла |

корење кикирики

[Извор]

The Peanut Farmer magazine

[Слика на 22. страни]

Споменик посвећен Џорџу Вашингтону Карверу

[Слика на 23. страни]

Сједињене Државе

[Слика на 23. страни]

Африка

[Слика на 23. страни]

Азија

[Извор]

FAO photo/R. Faidutti

[Слика на 23. страни]

Неке врсте јела од кикирикија

[Слика на 24. страни]

Кикирики путер је популарна храна у неким земљама