Галилејев сукоб са црквом

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

ГОДИНА је 1633, 22. јун. Један изнемогао старац клечи пред судом Римске инквизиције. Он је научник, један од најпознатијих у то време. Његова научна убеђења резултат су дугогодишњег проучавања и истраживања. Ипак, ако жели да сачува живот, он мора да се одрекне онога за шта зна да је истина.

Његово име је Галилео Галилеј. Галилејев случај, како га многи називају, побудио је сумње, питања и расправу која се води и данас, неких 370 година касније. Овај случај је оставио неизбрисив печат на историју религије и науке. Зашто се подигла толика ларма око овог случаја? Зашто Галилејев случај поново изазива пажњу у данашње време? Да ли тај случај заиста симболизује „раскол између науке и религије“, како се изразио један писац?

Многи сматрају да је Галилеј „отац савремене науке“. Био је математичар, астроном и физичар. Као један од првих који су проучавали небо користећи телескоп, Галилеј је објавио шта је видео како би подржао гледиште које се још увек жестоко оспоравало у његово време — да се Земља окреће око Сунца и да стога она није центар свемира. Зато не чуди што неки Галилеја сматрају оснивачем савремене експерименталне методе!

Која су била нека од Галилејевих открића и изума? Као астроном, открио је, између осталог, да Јупитер има месеце, да се Млечни пут састоји од звезда, да Месец има планине и да Венера има фазе као Месец. Као физичар, проучавао је законе који управљају клатном и телима која падају. Изумео је инструменте као што је геометријски компас, једна врста логаритмара. Користећи податке из Холандије, направио је телескоп који је његовом оку приближио свемир.

Међутим, дуготрајан сукоб са свештенством преобратио је каријеру овог чувеног научника у драму — Галилејев случај. Како је све почело и зашто?

Сукоб с Римом

Још крајем 16. века, Галилеј је прихватио Коперникову теорију да се Земља  окреће око Сунца, а не обрнуто. Ова појава је позната и под називом хелиоцентрични систем. Користећи властити телескоп 1610. године да би открио небеска тела која до тада није видео, Галилеј је био убеђен да је пронашао потврду хелиоцентричног система.

Према делу Grande Dizionario Enciclopedico UTET, Галилеј је желео да учини више од самих проналазака. Желео је да увери „јавне личности на највишим положајима (владаре и кардинале)“ да је Коперникова теорија тачна. Он је гајио наду да ће уз помоћ утицајних пријатеља савладати приговоре цркве и чак задобити њихову подршку.

Зато је 1611. године отпутовао у Рим да би се састао са црквеним великодостојницима. Употребио је телескоп да би им показао своја астрономска открића. Али, ствари нису испале онако како се он надао. Већ 1616. године, Галилеј је био под званичним надзором.

Теолози Римске инквизиције прогласили су хелиоцентричну тезу за „филозофску лудост и бесмислицу и практично јерес, будући да на више места изричито противречи језику Светог писма што се тиче њеног дословног значења, уобичајеног тумачења и сазнања Светих отаца и теолошких стручњака“.

Галилеј се срео с кардиналом Робертом Белармином, који је сматран највећим католичким теологом тог времена и описан као „разбијач јереси“. Белармино је званично упозорио Галилеја да престане са заговарањем својих гледишта о хелиоцентричном систему.

Суочавање са Инквизицијом

Галилеј се трудио да буде опрезнији, али није порекао своју подршку Коперниковим тезама. Седамнаест година касније, 1633. године, Галилеј се појавио пред Инквизицијом. Кардинал Белармино је умро, али је сада главни Галилејев противник био папа Урбан VIII, који је раније био наклоњен Галилеју. Писци су ово суђење означили као једно од најчувенијих и најнеправеднијих суђења древних времена, и чак га сврстали међу Сократово и Исусово суђење.

 Због чега је дошло до суђења? Галилеј је написао књигу под насловом Дијалог о два главна светска система. У ствари, у овој књизи је заступао хелиоцентризам. Аутору ове књиге је наложено да се појави пред судом 1632, али он је то одлагао будући да је био болестан и да је имао скоро 70 година. У Рим је отпутовао следеће године, након што му је запрећено да ће га довести силом и у оковима. По наређењу папе, испитали су га и чак му запретили мучењем.

Да ли је овај изнемогао старац заиста био мучен остаје спорно. Као што је забележено у његовој пресуди, Галилеј је био подвргнут „ригорозном испитивању“. Према речима историчара италијанског закона Итала Мереуа, ова фраза је била формалан израз који се у то време користио за мучење. Са овим објашњењем се слажу бројни научници.

У сваком случају, Галилеј је осуђен 22. јуна 1633. у једној суморној дворани у присуству чланова Инквизиције. Проглашен је кривим за „подржавање и веровање у лажну доктрину која се супроти Светом и Божјем писму, по којој се Сунце... не креће од истока ка западу, него се Земља креће и није центар света“.

Галилеј није желео да буде мученик, па се под присилом одрекао својих учења. Након што му је изречена пресуда, овај остарели научник, клечећи, обучен као покајник, свечано је изјавио: „Одричем се, проклињем и презирем изречене заблуде и јереси [Коперникову теорију] и уопште свега и било које друге заблуде, јереси или секте која се супроти Светој цркви.“

Постоји једна позната легенда — без чврстих доказа — да је Галилеј након што се одрекао лупио ногом и у знак протеста узвикнуо: „Ипак се окреће!“ Тумачи тврде да је понижавајуће порицање сопствених открића мучило овог научника све до смрти. Осуђен је на затвор, али је његова пресуда преиначена на доживотни кућни притвор. Када је касније ослепео, живео је скоро потпуно изолован.

Сукоб између религије и науке?

Многи закључују да Галилејев пример доказује да су наука и религија безнадежно неспојиви. Штавише, Галилејев случај вековима одвраћа људе од религије. Многе је уверио да је сама религија претња за научни напредак. Да ли је то заиста тако?

Папа Урбан VIII и теолози Римске инквизиције осудили су Коперникову теорију, тврдећи да се супроти Библији. Галилејеви противници су се позвали на речи Исуса Навина: „Стани, сунце“, које према њиховом схватању треба разумети дословно (Исус Навин 10:12). Али, да ли се Библија стварно коси с Коперниковом теоријом? Уопште не.

Противречност постоји између науке и очигледно погрешног тумачења Писма. Тако је Галилеј видео ствари. Једном свом ученику је написао: „Писмо не може да греши, али они који га тумаче могу да погреше на разне начине. Једна од грешака, која је веома озбиљна и честа, била би њихова жеља да увек остану на дословном значењу.“ Свако ко озбиљно проучава Библију морао би да се сложи са овим запажањем. a

Галилеј је ишао даље. Он је тврдио да је две књиге, Библију и „књигу природе“, написао исти Аутор и да не могу бити противречне. Ипак, додао је да човек не може „са сигурношћу тврдити да сви тумачи говоре под Божјим надахнућем“. Ова индиректна критика званичног црквеног тумачења вероватно је била сматрана провокацијом која је водила до тога да Римска инквизиција осуди овог  научника. Уосталом, како је један пуки лаик дозволио себи да се меша у права која искључиво припадају цркви?

Поводом Галилејевог случаја, неколико изучавалаца је изразило сумње у непогрешивост и цркве и папе. Католички теолог Ханс Кинг бележи да су „бројне и непобитне“ заблуде „званичних црквених учења“, укључујући и „Галилејеву осуду“, довеле у питање догму о непогрешивости.

Да ли је Галилеј повратио углед?

Новембра 1979, годину дана након што је изабран, Јован Павле II изразио је наду да ће се поново размотрити статус Галилеја, који је, како је папа признао „морао јако пуно да пропати... од руку црквених људи и институција“. Тринаест година касније, 1992. године, комисија коју је наименовао овај исти папа признала је: „Неки теолози, Галилејеви савременици... нису разумели дубоко, симболично значење Писма када је оно описивало физичку структуру створеног свемира.“

Међутим, чињеница је да нису само теолози критиковали хелиоцентричну теорију. Папа Урбан VIII, који је имао истакнуту улогу у овом случају, оштро је инсистирао да се Галилеј уздржи од подривања вековима старог црквеног учења по ком је Земља центар свемира. То учење потиче од грчког филозофа Аристотела, а не из Библије.

Након што је данашња комисија обавила напорно испитивање овог случаја, папа је назвао Галилејево осуђивање „пренагљеном и несрећном одлуком“. Да ли је овај научник повратио углед? „Причати, као што неки причају, о повратку Галилејевог угледа јесте апсурд“, каже један писац, „јер историја не осуђује Галилеја већ црквени суд“. Историчар Луиђи Фирпо је рекао: „Не може прогонитељ да поврати углед својим жртвама.“

Библија је ’светиљка која светли на мрачном месту‘ (2. Петрова 1:19). Галилеј ју је бранио од погрешног тумачења. Али црква је, бранећи људску традицију која је дискредитовала Библију, учинила супротно.

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 14. страни]

Галилејев живот

Рођен у Пизи 1564, пореклом из Фиренце, Галилеј је студирао медицину на универзитету у том месту. Немајући велики интерес за ту дисциплину, напустио је медицину да би студирао физику и математику. Породици се вратио 1585. године без икакве академске титуле. Ипак, стекао је поштовање највећих математичара тог времена и успео да добије место професора математике на Универзитету у Пизи. Након очеве смрти, Галилеј се због економских тешкоћа преселио у Падову, где је добио још боље плаћено место — место шефа математичке катедре на универзитету у том граду.

Током 18 година које је провео у Падови, Галилеј је добио троје деце у ванбрачној вези с једном младом Венецијанком. У Фиренцу се вратио 1610, где је поправивши своју економску ситуацију могао више времена да посвети истраживању — али на рачун слободе коју је уживао на територији Венецијанске републике. Велики војвода Тоскане наименовао га је за „првог филозофа и математичара“. Галилеј је умро у Фиренци 1642, док је био у кућном притвору на који га је осудила Инквизиција.

[Извор]

Из књиге The Library of Original Sources, Volume VI, 1915

[Слика на 12. страни]

Галилејев телескоп, помоћу кога је он потврдио да Земља није центар свемира

[Извор]

Scala/Art Resource, NY

[Слике на 12. страни]

Геоцентрични систем (средиште је Земља)

Хелиоцентрични систем (средиште је Сунце)

[Извор]

Позадина: © 1998 Visual Language

[Извор слике на 11. страни]

Слика: From the book The Historian’s History of the World