Пређи на садржај

Пређи на садржај

Што сам баш ја усвојено дете?

Што сам баш ја усвојено дете?

Млади питају. . .

Што сам баш ја усвојено дете?

„То је као живот с трајном инвалидношћу. То је обољење срца које се не може излечити“ (Роберт).

ОВАКО један човек који је након рођења дат на усвајање описује свој живот. Он наставља: „Готово сваки дан живота, срце жуди да сазна одговоре на питања: Ко су моји прави родитељи? Где живе? Зашто су ме оставили?“

Шантијел, чији је отац био усвојен, жали што не зна ко су њени биолошки баба и деда. Она каже: „Осећам се преварено, јер немам стричеве, тетке и рођаке.“ Не осећају се сва усвојена деца овако. Али, код неких је то случај. Зашто?

Узрок беса

Сазнање да је одвојено од биолошких родитеља може покренути многа превирања код детета. Катрин, која је усвојена као дете, каже: „Имала сам проблем с бесом, јер нисам разумела зашто ме је мајка оставила. Мислила сам да ме је напустила зато што сам била ружна и непожељна. Да ми је само пружила шансу, знам да би била поносна на мене. При свакој помисли на рођену мајку, бес у мени само је бивао већи.“

Катринин однос с родитељима који су је усвојили такође је био веома напет. „Сматрала сам да су ме родитељи који су ме усвојили одвојили од моје праве мајке“, каже она. „Зато сам свој бес искаљивала на њима.“ Заиста, понекад је бес реакција на то што сте дати на усвајање.

Такав бес може бити опасан. Понекад, као што то показује Катринин случај, можеш бити склон томе да искалиш бес на погрешан начин или да га усмериш на погрешне особе. Библија саветује: „Збаци гнев и остави јарост“ (Псалам 37:8). Како је то могуће? Божја Реч такође каже: „Увид који човек има сигурно гнев његов успорава“ (Пословице 19:11NW). Увид у личну ситуацију може ти помоћи да ублажиш гнев. Како?

Исправљање погрешних претпоставки

Увид ти може помоћи да утврдиш које претпоставке изазивају твој бес. На пример, ако си усвојен, да ли претпостављаш да су те твоји биолошки родитељи сигурно оставили зато што с тобом није било све у реду? Тако се Катрин осећала. Али, да ли је то увек тако? Можда је немогуће утврдити шта је навело твоје родитеље да те оставе, али постоје добри разлози због којих треба да избегаваш такав негативан став. На крају крајева, зашто родитељи обично дају децу на усвајање? Често сматрају да немају другог избора.

Размисли о Мојсијевом примеру. Библијски извештај из 2. поглавља књиге Изласка говори нам да је, у време када је египатски фараон одлучио да спроведе геноцид над израелском мушком новорођенчади, Јохаведа три месеца крила своју бебу, Мојсија. На крају, скривање више није било могуће, али она није могла да дозволи да јој дете буде убијено. Зато, „кад више није могла да га крије, узела је корпу од папируса и премазала је земљаном смолом и катраном, па је ставила у њу дете и спустила је у трску на обали Нила“ (Излазак 2:3NW).

Нема сумње да јој је било јако тешко да остави дете на овакав начин. Али, шта јој је друго преостало? Њена љубав према сину подстакла ју је да учини оно што је мислила да је најбоље за њега. Занимљиво је да је њена ћерка посматрала из прикрајка и да је ту остала све док није видела да је њен брат био у сигурним рукама. Вероватно ју је забринута мајка замолила да тако поступи.

Наравно, нису се сви случајеви усвајања десили због такве очигледне опасности, али мотиви су често слични. Роберт каже: „ Био сам ванбрачно дете. Моје одгајање би представљало огроман терет за мајчино домаћинство, јер нисам био једино дете у породици. Мајка је вероватно размишљала да би за мене било најбоље ако ме да̂ на усвајање.“

Заиста постоји много разлога због којих се деца дају другим породицама да их одгаје. Али, као што ови примери показују, то није обавезно због тога што мајка не воли своју бебу или види неке недостатке на њој. У многим случајевима, мајка искрено верује да ће за дете бити боље да га одгаји друга породица.

Вредност љубави коју примаш

Увид ти може помоћи и када размишљаш о томе зашто си усвојен. Осмотри опет Мојсијев пример. Мало касније, „узе га фараонова кћи и подиже га као свог сина“ (Дела апостолска 7:21). Шта је навело фараонову ћерку да узме под своју заштиту дете за које је знала да је једно од осуђене јеврејске деце? „Беше мушко дете које плакаше“, каже Библија. „Њој се сажали“ (Излазак 2:6). Да, Мојсије није усвојен зато што се према њему осећала мржња или одбојност, већ зато што је био вољен.

Многа усвојена деца су схватила да их њихови биолошки родитељи нису једноставно напустили — иако се то врло често дешава у данашње време — већ да су их однели у неку установу која ће се сигурно побринути да они буду надаље добро збринути. И затим су усвојени јер их је неко волео довољно да би преузео бригу о њима. Може ли се нешто слично рећи и за тебе? Ако се усредсредиш на љубав коју примаш и ако је цениш, то ти може помоћи да олакшаш бол који можда осећаш.

Поред тога, можеш бити вољен не само од породице која те је усвојила већ и од других. Ако си члан хришћанске скупштине, можеш уживати предност да имаш много духовних мајки, очева, сестара и браће који те воле (Марко 10:29, 30). Хришћанске старешине могу „бити као заклон од ветра, као уточиште од поплаве, као потоци живе воде у пресухој земљи, као сенка од велике стене у земљи зажареној“ (Исаија 32:2). Не устручавај се да потражиш зреле сухришћане и да им се повериш. Реци им шта ти је у мислима и срцу.

Роберт сматра да је важно да развије снажне везе унутар хришћанске скупштине. „Празнина коју осећам још увек је ту“, признаје он. „Међутим, љубав моје духовне породице потискује је у неки запећак у мом срцу.“

И ти можеш успети

Дакле, одупри се погрешном и негативном размишљању. То се односи и на мишљење да не можеш успети у животу зато што си усвојено дете. Овакве негативне мисли могу бити јако обесхрабрујуће! (Пословице 24:10). Осим тога, оне у ствари немају основа.

Сети се, Мојсије је искористио већину могућности које су му се указале. Библија каже: „Тако Мојсије би поучен свој египатској мудрости. Заиста, беше силан у својим речима и делима“ (Дела апостолска 7:22). Што је још важније, Мојсије је примио духовну поуку до те мере да му је његов небески Отац, Јехова, био потпуно стваран (Јеврејима 11:27). Да ли је успео у животу?

Мојсије је касније постао вођа моћне нације од око три милиона или више људи. Постао је пророк, судија, заповедник, историчар, посредник савеза Закона и писац првих пет библијских књига. Осим тога, углавном се њему приписује и заслуга за писање књиге о Јову и 90. Псалма. Да, Мојсије је водио веома успешан живот. Многа усвојена деца су исто тако успела, а то можеш и ти.

Роберт је успешно одгајио двоје деце и тренутно служи као старешина у хришћанској скупштини. Осврћући се на године свог детињства, он каже: „Научио сам да не размишљам о ономе што не могу да променим, већ да будем захвалан за благослове које имам.“

Ако сада живиш код старатеља или си усвојено дете, понекад те могу обузети негативне мисли. Али, потруди се да их замениш позитивним. У Филипљанима 4:8, 9 стоји обећање да ће ’Бог мира бити с тобом‘ ако ’размишљаш‘ о стварима које су угодне Богу. Ипак, који су још неки практични кораци које можеш предузети да би био успешан док живиш с породицом која те је усвојила? Један од наредних чланака из ове серије одговориће на то питање.

[Слике на 26. страни]

Ако те је неко усвојио, то је доказ да те воли довољно да би те прихватио и бринуо о теби