Задивљујућ свет кишних  глиста

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ЕГИПАТСКА КРАЉИЦА КЛЕОПАТРА прогласила их је светим. Аристотел их је назвао цревима земље. Чарлс Дарвин је сматрао да су оне играле важну улогу у развитку живота. Које је то створење завредило дивљење овако чувених људи? Неупадљива кишна глиста.

Као што ћете видети, глисте заслужују наше дивљење. Јесте да су љигаве и да се мигоље, али чак и те карактеристике, за које бисмо мислили да су одбојне, могу изазвати осећај страхопоштовања када мало боље упознате глисту. Потребно је само да се сагнете и преврнете неки грумен земље или да мало разгрнете опало лишће и ући ћете у задивљујућ свет глиста.

Једноставан мозак, запањујући таленти

Погледајте кишну глисту изблиза и приметићете да јој се тело састоји од прстенастих сегмената који изгледају као низ минијатурних крофни збијених једна до друге. Сваки сегмент покрећу две групе мишића. Једна група, одмах испод коже, образује прстен око глисте. Испод тог слоја се налази друга група која се протеже дуж глисте. Глисте се крећу тако што шире и скупљају те међусобно попречне мишићне групе, ритмички усаглашено напињући сегмент по сегмент тако да се цело тело таласа.

Ако узмете кишну глисту у руку, она ће се сигурно превијати и извијати. Глисте реагују тако зато што је њихово тело препуно рецептора — у једном једином сегменту има их чак око 1 900. Ови рецептори омогућавају глисти да осећа додир и укус и да региструје светлост.

Глиста захвата земљу помоћу малих израслина званих чекиње. Сваки сегмент глисте има више група чекиња које делују попут весала неког чамца. Глиста их зарије у земљу, повуче се напред и онда их увлачи назад. Глиста може да „весла“ у било ком правцу користећи једну групу чекиња у датом моменту или, ако је уплашена, може усидрити један крај тела док брзо скупља други крај. На овој атлетској вештини усклађивања „замаха веслима“ позавидео би им чак и олимпијски кајакашки тим.

Ако им нека птица откине репне сегменте, код неких врста глиста они једноставно поново израсту — али никада не израсте више сегмената него што их је било. Изгледа да сваки сегмент производи нешто мало електрицитета тако да глистама поново расту изгубљени сегменти све док се не обнови првобитни максимални напон.

С церебралном ганглијом, која се налази у предњем делу, повезано је на хиљаде чулних органа и комплексних мускулаторних система. Експерименти показују да глисте, поред својих физичких талената, имају извесну способност памћења и чак могу научити да избегавају опасност.

Зашто су толико љигаве?

Љигава површина глисте, чега се многи грозе, заправо омогућује том мајушном створењу да дише. Њена кожа је пуна пора, и крвни судови испод саме коже апсорбују кисеоник из ваздуха или из воде богате кисеоником, а испуштају угљен-диоксид. Али ти гасови могу да се размењују само ако је кожа влажна. Уколико би се осушила, глиста би полако угинула.

С друге стране, уколико глиста не би могла да изађе из своје рупе током великог пљуска, залихе кисеоника у води би се брзо исцрпле. То је један од разлога због чега глисте излазе на површину након кише. У противном би се угушиле.

Планета којом гамижу вредни орачи

На планети постоји преко 1 800 врста кишних глиста. Има их свуда осим тамо где је много суво или хладно. У саванама у Јужној Африци на квадратном метру земље може се наћи око 70 глиста, док их у канадским шумама може бити и преко 700.

Кишне глисте се на Новом Зеланду деле на три основне врсте. Прву врсту сачињавају глисте које се брзо размножавају и крећу и које живе међу органским материјама које се распадају на земљиној површини. Другу и најзаступљенију групу сачињавају глисте које хоризонтално прекопавају горње слојеве земље. Глисте из треће групе продиру вертикално кроз тло и могу провести и неколико година — цео свој животни век — у једној јединој рупи. То су прави снагатори међу глистама. Оне имају снажне мишићне прстенове око главе који им омогућавају да гурају и жваћу велику количину земље. У Аустралији живи једна од највећих глиста на свету. Тај див може нарасти један и по метар у дужину и бити тежак пола килограма.

Док се глисте мигоље кроз земљину површину, оне заправо раде као минијатурни орачи. Грицкајући себи пут кроз ђубре, земљу и иструлелу вегетацију, оне стварају измет који се назива фецес — и  то у огромним количинама. Израчунато је да глисте које живе под зеленим пољима у Енглеској годишње произведу око 20 тона фецеса по хектару. Још су импресивније глисте које живе у долини Нила. Те глисте оставе за собом и до 2 500 тона фецеса по хектару. Када глисте обрађују земљу, она добија више кисеоника и има већу моћ упијања воде и самим тим је плоднија.

Научници су открили да дигестивни систем код глисте претвара хранљиве материје у облике које биљке могу да апсорбују, тако да фецес обилује храном за биљке. И не само то. Приликом проласка кроз глистину утробу, уништавају се и многи штетни микроорганизми који се налазе у стајском ђубриву и биљкама. Према томе, хранећи се, глисте прочишћују земљу. Идеалне су машине за рециклажу, јер се хране отпацима а производе хранљиве материје.

Искоришћавање глиста

Задивљујуће способности које глиста има у погледу рециклаже користе се у индустрији прераде отпада. Једна компанија у Аустралији користи укупно 500 милиона глиста у неколико фабрика за прераду отпада. Глисте су смештене у посебно израђеним торовима и даје им се или свињско гнојиво или људски измет измешан са ситно исецканом старом хартијом и другим органским материјама. Те глисте свакодневно поједу између 50 и 100 посто сопствене тежине и производе квалитетну храну за биљке која се одлично продаје.

Студије су показале да се глисте могу користити на још један начин — као намирница за јело. Глисте садрже исте корисне амино-киселине као и говедина. Исушене глисте садрже 60 посто протеина и 10 посто масти и имају калцијум и фосфор. У неким земљама људи увелико једу пите од глиста. У другим деловима света их прже и чак једу пресне.

Премда глисте можда никада неће постати најпопуларнији организми на свету, свет би сигурно био много другачији без њих. Стога, када се следећи пут будете дивили сеоској идили, сетите се на тренутак армије кишних глиста које су вам под ногама, запослене прекопавањем, ђубрењем и одржавањем те дивне средине коју посматрате.

[Дијаграм/Слике на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Анатомија кишне глисте

епидерм

прстенасти мишић

бешика

црево

нервно влакно

чекиње

мишић чекиње

уздужни мишић

[Извори]

Lydekker

J. Soucie © BIODIDAC

[Слика на 20. страни]

Кишне глисте „веслају“ кроз тло помоћу чекиња

[Слика на 21. страни]

Кишне глисте прекопавају земљу, чинећи је плоднијом

[Слика на 21. страни]

Џиновска аустралијска глиста, угрожена врста у Аустралији која може нарасти преко 1,5 метара у дужину

[Извор]

Courtesy Dr A. L. Yen

[Слика на 22. страни]

Кишне глисте претварају отпад у храну за биљке богату хранљивим материјама