Изазов лечења

„Нема ниједног случаја дијабетеса који није озбиљан. Сви су опасни“ (Ен Дејли, Америчко удружење дијабетичара).

„ВАШИ резултати анализе крви показују знатна одступања. Потхитно вам је потребна лекарска помоћ.“ Ове речи су као гром погодиле Дебору. „Целе ноћи сам размишљала да то мора да је лабораторијска грешка“, каже она. „Говорила сам себи да то једноставно не може бити истина.“

Као и већина људи, Дебора је мислила да је релативно здрава, па зато није обраћала пажњу на симптоме који су је мучили. Мислила је да сталну жеђ осећа због антихистаминика које је узимала. Учестало мокрење је приписала прекомерном пијењу воде. А замор — па добро, зар се мајка која је запослена не умара?

Али, онда је анализа крви потврдила да је узрочник свих ових проблема дијабетес. Дебори је било тешко да прихвати ову дијагнозу. „Никоме нисам рекла да сам болесна“, каже она. „Ноћу, када су остали чланови породице спавали, ја бих зурила у таму и плакала.“ Након што сазнају да имају дијабетес, неке особе, попут  Деборе, доживе бујицу емоција, укључујући и депресију па чак и бес. „Прошла сам кроз један период када сам само плакала и порицала реалност“, каже Карен.

Ово су природне реакције на оно што изгледа као велики ударац. Међутим, уз подршку других, они који имају дијабетес могу се прилагодити тој промени. „Моја болничарка ми је помогла да прихватим своје стање“, каже Карен. „Рекла ми је да је сасвим нормално што плачем. Тај емоционални вентил ми је помогао да се средим.“

Зашто тако озбиљан

Дијабетес се назива „поремећајем самог животног механизма“ и то из доброг разлога. Када организам не може да метаболизује глукозу, могу да откажу бројни витални механизми, понекад с последицама опасним по живот. „Људи не умиру непосредно од дијабетеса“, каже др Харви Кацеф, „они умиру од пропратних компликација. Ми можемо да спречимо компликације, али не и да [их] отклонимо када до њих већ дође.“ a

Има ли наде за особе које су погођене дијабетесом? Да, ако схвате озбиљност те болести и подвргну се програму лечења. b

Исхрана и вежбање

Иако се дијабетес тип 1 не може спречити, стручњаци проучавају генетске факторе ризика и покушавају да пронађу начине да спрече пад имунолошког система. (Видите оквир „Улога глукозе“ на 8. страни.) „Код  дијабетеса тип 2, ситуација је много јаснија“, каже се у књизи Diabetes — Caring for Your Emotions as Well as Your Health. „Многе особе с генетским предиспозицијама не показују никакве симптоме ове болести једноставно зато што се уравнотежено хране и редовно вежбају и тако одржавају добро физичко здравље и телесну тежину у нормалним границама.“ c

Наглашавајући вредност вежбања, Journal of the American Medical Association известио је о једном великом истраживању спроведеном међу женама. Ово истраживање је показало да „већ само краткотрајна физичка активност убрзава апсорпцију глукозе [у ћелијама] посредством инсулина за више од 24 сата“. Стога се у овом извештају закључује да су „и шетња и повећана активност повезане са знатним смањењем ризика од дијабетеса тип 2 код жена“. Ови истраживачи препоручују најмање 30 минута умерене физичке активности, ако не сваког дана онда бар током већине дана у недељи. То може бити нешто једноставно попут шетње која је, како стоји у делу American Diabetes Association Complete Guide to Diabetes, „вероватно најбољи, најсигурнији и најјефтинији облик вежбања“.

Међутим, вежбање дијабетичара треба да буде професионално надгледано. Један разлог јесте што дијабетес може оштетити васкуларни систем и нерве, што утиче на циркулацију крви и чуло додира. Отуда и најмања огреботина на стопалу може проћи неопажена, а затим се инфицирати и претворити у чир — опасно стање које може водити до ампутације ако се не лечи одмах. d

Ипак, редовно вежбање може помоћи да се дијабетес држи под контролом. „Што више истраживачи испитују користи редовног вежбања“, каже ADA Complete Guide, „то више проналазе доказа томе у прилог.“

Терапија инсулином

Поред посебне исхране и редовног вежбања, многи дијабетичари морају свакодневно проверавати ниво глукозе и убризгавати инсулин више пута на дан. Због побољшаног здравственог стања помоћу исхране и редовног вежбања, неке особе с дијабетесом тип 2 могле су, барем на неко време, да прекину с терапијом инсулином. e Карен, која има дијабетес тип 1,  увидела је да вежбањем повећава ефикасност инсулина који убризгава. Захваљујући томе могла је да смањи дневну дозу инсулина за 20 посто.

Међутим, ако је потребно узимати инсулин, нема разлога да се оболели обесхрабри. „Узимати инсулин не значи неуспех“, каже Мери Ен, медицинска сестра која се брине о бројним дијабетичарима. „Који год тип дијабетеса да имате, ако пажљиво контролишете ниво шећера у крви, умањићете друге здравствене проблеме који могу настати касније.“ У ствари, једно недавно истраживање је открило да су особе с дијабетесом тип 1 које су редовно контролисале ниво шећера у крви „имале знатно ређе обољења очију, бубрега и нерава проузрокованих дијабетесом.“ На пример, ризик од очног обољења (ретинопатија) смањен је за 76 посто! Особама с дијабетесом тип 2 такође је користило редовно контролисање нивоа шећера у крви.

Да би терапија инсулином била лакша и мање непријатна, „пен“ за примање инсулина — прибор који се најчешће користи — има танку иглу која неугодност своди на најмању меру. „Обично је најгори први убод“, каже Мери Ен. „После тога, већина пацијената каже да не осећа скоро ништа.“ У друге начине убризгавања инсулина спадају убризгавање помоћу аутоматских справа за давање инјекције које безболно испаљују иглу у кожу, затим помоћу справа које дословно убризгавају млаз инсулина кроз кожу захваљујући великој брзини млаза и помоћу брауниле која остаје на истом месту два или три дана. У последњих неколико година, постала је популарна инсулинска пумпа отприлике величине пејџера. Овај апарат може да се програмира да кроз сонду ослобађа инсулин у правилним дозама према дневним потребама организма, што омогућава да количина унетог инсулина буде прецизнија и ефикаснија.

 Наставите да учите

И поред свега до сада реченог, не постоји нека општа терапија за дијабетес. Када размишља о начину лечења, свака особа треба да узме у обзир многобројне факторе пре него што донесе одлуку. „Иако сте можда под надзором лекарског тима“, каже Мери Ен, „ви доносите крајњу одлуку.“ У ствари, часопис Diabetes Care наводи: „Лечење дијабетеса без систематског образовања самог дијабетичара може се сматрати погрешном и неетичком негом.“

Што више дијабетичари науче о овој болести, то ће бити способнији да се брину о свом здрављу и повећаће изгледе да дуже и здравије живе. Међутим, делотворно образовање захтева стрпљење. Књига Diabetes — Caring for Your Emotions as Well as Your Health објашњава: „Ако покушате да научите све одједном, вероватно ћете бити збуњени, а ни научено нећете моћи ефикасно да искористите. Осим тога, велики део најкориснијих информација које треба да знате не налази се у књигама или брошурама. Све зависи од тога... како ће вам варирати ниво шећера у крви у односу на промене у свакодневним активностима. То се може научити само с временом, кроз праксу.“

На пример, пажљивим праћењем можете сазнати како ваш организам реагује на стрес, услед ког вам може скочити ниво шећера у крви. „Живим с дијабетесом већ 50 година“, каже Кен, „и тачно знам како мој организам реагује!“ Обраћање пажње на реакције организма се исплатило, јер Кен још увек може да ради пуно радно време иако има преко 70 година!

Важност подршке у породици

У лечењу дијабетеса не сме се превидети подршка породице. Заправо, једна књига бележи да је „квалитет породичног живота можда најважнији фактор“ у борби с дијабетесом код деце и омладине.

Корисно је када се чланови породице информишу у вези с дијабетесом, чак и када наизменично присуствују лекарским прегледима оболелог. Упућеност ће им помоћи да буду подршка, да препознају важне симптоме и да знају како да реагују. Тед, чија жена има дијабетес тип 1 од своје четврте године, каже: „Знам када Барбарин ниво шећера превише опадне. Она ућути усред разговора. Интензивно се зноји и наљути без разлога. Такође се успоре њени покрети.“

Слично томе, када Кенова жена Кетрин примети да је Кен побледео и да се презнојио и када види да му се променило расположење, она му зада неки једноставан математички проблем. Ако је Кенов одговор конфузан, то јој говори да је време да преузме ствари у своје руке и брзо реагује како би поправила стање. И Кен и Барбара искрено цене то што имају упућене брачне другове које воле и којима потпуно верују. f

Љубазни чланови породице треба да настоје да пруже подршку, буду пријатни и стрпљиви — што су особине које могу помоћи оболелој особи да се суочи са животним изазовима и чак да утичу на побољшање њиховог здравственог стања. Каренин супруг ју је уверио у своју љубав, што је имало огроман значај. Карен изјављује: „Најџел ми је рекао: ’Људима је потребна храна и вода да би преживели, као што је и теби потребна храна и вода — и мала доза инсулина.‘ Ове топле, а ипак практичне речи биле су баш оно што ми је требало.“

Породица и пријатељи такође морају разумети да се с променама нивоа шећера у крви мења и расположење оболелих. „Када осетим нерасположење проузроковано шећером“, каже једна жена, „постанем веома ћутљива, потиштена, раздражљива и нерасположена. Онда се осећам ужасно зато што сам тако детињаста. Али ми помаже то што знам да други разумеју разлог таквих осећања, која покушавам да контролишем.“

С дијабетесом се може успешно изаћи на крај, нарочито ако оболели има подршку пријатеља и чланова породице. Библијска начела такође могу бити од помоћи. Како?

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 6. страни]

Болест младих?

Дијабетес „постаје болест младих“, каже др Артур Рубенстајн, водећи ендокринолог и декан Њујоршког медицинског факултета Гора Синај. Просечна старост оболелих заиста је све мања. Говорећи о дијабетесу тип 2, стручњак за дијабетес др Робин С. Голан каже: „Пре десет година смо поучавали студенте медицине да се ова болест не појављује код особа испод 40 година. Сада је налазимо и код особа млађих од 10 година.“

Зашто се повећава број оболелих од дијабетеса међу младима? Понекад је узрок генетска предиспозиција. Али, утицај могу имати и телесна тежина и животно окружење. У последње две деценије, број гојазне деце се удвостручио. Зашто је дошло до тога? „Током протеклих 20 година, десиле су се бројне промене у начину исхране и обрасцу физичких активности“, каже др Вилијам Диц из Америчког центра за контролу и превенцију болести. „То укључује све чешће узимање оброка ван куће, прескакање доручка, учесталије конзумирање безалкохолних пића и брзе хране, недовољно часова [физичке културе] у школама и укидање школских одмора.“

Дијабетес се не може излечити. Зато је мудро да послушате савет једног оболелог тинејџера, који једноставно каже: „Не једите џанк-фуд и останите здрави.“

 [Оквир⁄Слика на странама 8, 9]

Улога глукозе

Глукоза храни милијарде ћелија у телу. Међутим, да би доспела у ћелије, потребан је „кључ“ — инсулин, хемијска супстанца коју ослобађа панкреас. Код дијабетеса тип 1, организам једноставно не лучи инсулин. Код дијабетеса тип 2, организам лучи инсулин, али обично у недовољној количини. g Штавише, ћелије одбијају да приме инсулин — што представља инсулин резистентни дијабетес. Код оба типа дијабетеса, последице су исте: неисхрањене ћелије и ризичан ниво шећера у крви.

Код дијабетеса тип 1, имунолошки систем особе напада бета ћелије које производе инсулин у панкреасу. Отуда је дијабетес тип 1 аутоимуно обољење и понекад се назива имуно-посреднички дијабетес. Реакцију имунолошког система могу изазвати вируси, отровне хемикалије и одређени наркотици. Генетска конституција такође може утицати, пошто се дијабетес тип 1 често среће као наследна болест и најуобичајенији је код белаца.

 Утицај генетског фактора је још већи код дијабетеса тип 2, али се он чешће јавља међу црнцима. Највише су погођени аустралијски Абориџини и амерички староседеоци. Амерички староседеоци имају највећи број оболелих у свету. Стручњаци проучавају везу између генетике и гојазности, као и начин на који вишак килограма изгледа подстиче резистенцију на инсулин код особа које имају генетску предиспозицију за дијабетес. h За разлику од дијабетеса тип 1, дијабетес тип 2 се углавном јавља код особа које су старије од 40 година.

[Фусноте]

[Слика]

Молекул глукозе

[Извор]

Љубазношћу: Pacific Northwest National Laboratory

[Оквир на 9. страни]

Улога панкреаса

Отприлике величине банане, панкреас се налази одмах иза желуца. Према књизи The Unofficial Guide to Living With Diabetes, „здрав панкреас врши непрекидно и савршено балансирање, успевајући да одржи равномеран, стабилан ниво шећера у крви тако што лучи тачно онолико инсулина колико је потребно у складу с растом и падом нивоа глукозе у току дана“. Хормон инсулин луче бета ћелије које се налазе у панкреасу.

Када бета ћелије не луче довољно инсулина, ниво глукозе у крви расте, те долази до хипергликемије. Супротна појава — низак ниво шећера у крви — назива се хипогликемија. Заједно с панкреасом, и јетра помаже да се одржи ниво шећера у крви тако што складишти вишак глукозе у облику гликогена. По налогу панкреаса, јетра поново претвара гликоген у глукозу коју организам може да употреби.

[Оквир⁄Слика на 9. страни]

Улога шећера

Уобичајена је заблуда да уношење доста шећера проузрокује дијабетес. Медицински докази потврђују да гојазност повећава ризик код особа које имају генетске предиспозиције за дијабетес — и то без обзира на количину унетог шећера. Ипак, узимање превише шећера није здраво, будући да он садржи веома мало хранљивих састојака и доприноси гојазности.

Још једна заблуда јесте да особе с дијабетесом имају ненормалну потребу за шећером. Ипак, у стварности, они имају исту жељу за слаткишима као и већина осталих људи. Када се не држи под контролом, дијабетес може довести до појачане жеље за храном — али не и обавезно до жеље за шећером. Особе с дијабетесом могу да једу слаткише, али количина унетог шећера мора бити у границама њиховог програма исхране.

Недавна истраживања су показала да исхрана богата фруктозом — шећером који потиче из воћа и поврћа — може довести до резистенције на инсулин и чак дијабетеса код животиња, без обзира на њихову тежину.

[Дијаграми/Слике на странама 8, 9]

Поједностављено објашњење дијабетеса

ПАНКРЕАС

↓ ↓ ↓

Здрава особа Дијабетес тип 1 Дијабетес тип 2

Након оброка, Имунолошки систем У већини случајева,

панкреас реагује напада бета ћелије у панкреас не

на пораст глукозе панкреасу које производи довољну

у крви и лучи производе инсулин. количину инсулина

довољну количину Због тога се не

инсулина лучи инсулин

↓ ↓ ↓

Молекули инсулина Без инсулина,молекули Ако је сензитивност

се везују за глукозе не могу рецептора на инсулин

рецепторе мишићних доспети у ћелије смањена, онда се

и других ћелија. не активира процес

Затим ово везивање који је потребан да

покреће процес који би се апсорбовала

омогућује улазак глукоза из крви

молекула глукозе

↓ ↓ ↓

Мишићне ћелије Ниво глукозе у крви се

апсорбују и сагоревају повећава, што омета виталне

глукозу. Тако се ниво процесе и оштећује

глукозе у крви враћа зидове крвних судова

на нормалу

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

ћелија

рецептор

порта

инсулин

језгро

глукоза

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

КРВНИ СУД

црвена крвна зрнца

глукоза

[Извор]

Човек: The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck

[Слика на 7. страни]

За дијабетичаре је врло важна правилна исхрана

[Слике на 10. страни]

Дијабетичари могу водити нормалан живот