Болести које преносе инсекти све већи проблем

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА СПАВАЊЕ у једној латиноамеричкој породици. Мајка је нежно ушушкала свог синчића и пожелела му лаку ноћ. Али у мраку је један сјајан, црни триатом, који није дугачак ни 3 центиметра, измилео из једне пукотине у зиду изнад кревета. Неприметно се спустио на лице детета које је спавало и својом рилицом је скоро неосетно пробо његову нежну кожу. Док похлепно сиса крв, буба уједно избацује и измет пун паразита. Не будећи се, дечкић се почешао по лицу и утрљао заразан измет у рану од убода.

Последица једног оваквог сусрета је та да је дете добило Шагасову болест. За седмицу или две, оно ће добити грозницу и презнојаваће се. Ако преживи, у његовом организму ће се можда настанити паразити који ће напасти срце, нерве и унутрашња ткива. Можда ће проћи и 10 до 20 година без икаквих симптома. Али потом се могу развити оштећења у дигестивном тракту, церебрална инфекција и на крају смрт услед инфаркта.

Овај замишљен сценарио описује како се Шагасова болест може стварно добити. У Латинској Америци су милиони људи у опасности да добију овакав пољубац смрти.

Човекове комшије с више ногу

„Већину озбиљних грозница код људи проузрокују микроорганизми које преносе инсекти“, наводи Encyclopædia Britannica. Људи углавном користе израз „инсект“ не само да би описали типичне инсекте — створења са шест ногу попут мува, бува, комараца, вашака и буба — него и створења са осам ногу попут гриња и крпеља. Научници све њих сврставају у обухватнију категорију чланконожаца — најбројнију породицу у животињском царству — у коју спада најмање милион познатих врста.

Велика већина инсеката је безопасна по човека, а неки су и веома корисни. Без њих многе биљке и многа дрвећа којима се људи и животиње хране не би били опрашени нити би доносили плод. Неки инсекти помажу у преради отпадака. Многи инсекти се хране искључиво биљкама, док неки једу друге инсекте.

Наравно, постоје и инсекти који узнемирују људе и животиње својим болним уједом или једноставно својом бројношћу. Неки такође пустоше усеве. Међутим, најгори су они инсекти који шире болест и смрт. Болести које преносе инсекти „довеле су до више случајева обољења и смрти код људи од 17. до почетка 20. века него сви други узроци заједно“, каже Двејн Габлер из Америчког центра за контролу и превенцију болести.

 Тренутно је отприлике сваки шести човек заражен неком болешћу коју је добио преко инсеката. Осим што доводе до патње, болести које преносе инсекти веома оптерећују и финансијски, нарочито земље у развоју — које ионако немају довољно новца. Чак једна једина епидемија може веома скупо коштати. Каже се да је један такав случај у западној Индији 1994. године коштао локалне и светске компаније на милијарде долара. Према Светској здравственој организацији (СЗО), најсиромашније земље у свету неће моћи економски да напредују све док се такви здравствени проблеми не ставе под контролу.

Како инсекти изазивају болести

Инсекти на два главна начина служе као вектори — преносиоци болести. Први је путем механичког преношења. Баш као што људи могу с ципелама унети прљавштину у кућу, тако „кућне муве могу на својим ногама носити милионе микроорганизама који, зависно од количине, могу проузроковати болести“, каже Encyclopædia Britannica. Муве могу покупити неку заразу, рецимо са измета, и пренети је када слете на нашу храну или пиће. На овај начин људи се разболе од тешких и смртоносних болести као што су тифус, дизентерија, па чак и колера. Муве такође могу пренети трахом — који је главни узрок слепила у свету. Трахом може довести до слепила тако што гребе рожњачу — провидан део ока испред ириса. Од ове болести пати око 500 000 000 људи у свету.

Сумња се да су и бубашвабе, којима годи прљавштина, такође одговорне за механичко преношење болести. Осим тога, недавни пораст броја оболелих од астме, нарочито међу децом, стручњаци доводе у везу са алергијом на бубашвабе. На пример, замислите Ешли, једну 15-годишњу девојчицу која се ноћима бори за ваздух због астме. Док се њена докторка припрема да јој послуша плућа, једна бубашваба пада с девојчицине кошуље и бежи преко кревета за преглед.

Болести које инсекти носе у себи

Када у себи носе вирусе, бактерије или паразите, инсекти могу пренети болест другим путем — приликом уједа или на друге начине. Тим путем само мали проценат инсеката преноси болест на људе. На пример, иако постоји на хиљаде врста комараца, само комарци из рода Anopheles преносе маларију — која је као заразна болест на другом месту по броју смртних случајева у свету (после туберкулозе).

Међутим, остале врсте комараца преносе многе друге болести. СЗО извештава: „Од свих инсеката који преносе болести, комарац представља највећу опасност, будући да преноси маларију, денгу и жуту грозницу, које сваке године однесу неколико милиона људских живота и доведу до стотина милиона нових инфекција.“ Бар 40 посто светске популације је у опасности да добије маларију, и око 40 посто да добије денгу. На многим местима, особа може да добије и једно и друго.

Наравно, комарци нису једини инсекти који носе болест у себи. Цеце-муве преносе протозое  које изазивају спаваћу болест, од које пати на стотине хиљада људи и због које читаве заједнице морају напустити плодна поља. Преносећи организам који изазива речно слепило, сточне мушице су узроковале слепило код отприлике 400 000 Африканаца. Мушице пескаре могу носити протозое које изазивају лајшманијазу, групу болести које доводе до инвалидитета, наказности и често смрти и које тренутно погађају милионе људи свих узраста широм света. Бува, које има практично свуда у свету, може бити носилац пантљичаре, енцефалитиса, туларемије, па чак и куге — која углавном асоцира на Црну смрт, која је током средњег века за само шест година збрисала бар трећину европског становништва.

Вашке, гриње и крпељи могу, између осталих болести, пренети разне облике тифуса. Крпељи у земљама са умереном климом широм света могу носити изнурујућу Лајмску болест — која је најуобичајенија преносива болест у Сједињеним Државама и Европи. У једној студији спроведеној у Шведској откривено је да птице селице могу пренети крпеље хиљадама километара, а с њима вероватно и донети болести у нове регије. „Крпељи“, каже Britannica, „превазилазе све друге антроподе (изузев комараца) у броју болести које преносе на људе.“ У ствари, један једини крпељ може бити носилац и три различита организма који изазивају болести и све их може пренети само једним уједом!

„Предах“ од болести

Тек је 1877. године научно доказано да инсекти преносе болести. Отада се спроводе масовне акције да би се контролисао број или у потпуности уништила популација инсеката који преносе болести. Тако је 1939.  одбрамбеном арсеналу био придодат инсектицид дидити, због чега се до 1960-их на болести које преносе инсекти више није гледало као на велику претњу по здравље људи ван афричког континента. Са уништавања таквих преносилаца, пажња је била преусмерена на лечење хитних случајева лековима, тако да је опало занимање за проучавање инсеката и њихових станишта. Откривени су и нови лекови, тако да је изгледало да ће наука моћи да пронађе и „чудотворан лек“ против свих болести. Свет је накратко „предахнуо“ од заразних болести. Али тај предах није дуго потрајао. Следећи чланак ће осмотрити зашто.

[Истакнути текст на 3. страни]

Данас је сваки шести човек заражен неком болешћу коју преносе инсекти

[Слика на 3. страни]

Триатом

[Слика на 4. страни]

Кућне муве носе узрочнике болести на ногама

[Слике на 5. страни]

Многи инсекти носе болести у себи

Сточне мушице преносе речно слепило

Комарци преносе маларију, денгу и жуту грозницу

Вашке могу пренети тифус

Цеце-муве преносе спаваћу болест

Буве носе вирус енцефалитиса и друге вирусе

[Извори]

WHO/TDR/LSTM

CDC/James D. Gathany

CDC/Dr. Dennis D. Juranek

CDC/Janice Carr

WHO/TDR/Fisher

[Извор слике на 4. страни]

Clemson University - USDA Cooperative Extension Slide Series, www.insectimages.org