Млади питају. . .

Како могу да се изборим са изазовима као усвојено дете?

„Не знам ништа, ама баш ништа, о својим биолошким родитељима, и то ме јако узнемирава“ (Барбара, 16 година).

„Немам појма где сам заправо рођен и ко су моји родитељи. Понекад ноћу размишљам о томе“ (Мет, 9 година).

„Када се посвађам с родитељима који су ме усвојили, помислим да би ме моји ’прави‘ родитељи можда боље разумели. То је јако ружно с моје стране и никада им о томе не кажем ни реч“ (Кинтана, 16 година).

НЕМА сумње да је живот усвојеног детета пун изазова. Приличан број младих бори се са осећањима која су горе описана. Многи се питају да ли би требало да пронађу своје биолошке родитеље или да ли би срећније живели с њима. И то нису једини изазови.

У претходном чланку из ове серије чланака, осмотрили смо неколико негативних претпоставки које нека усвојена деца могу имати о себи. a Да би се усвојено дете радовало животу, неопходно је да се избори с таквим обесхрабрујућим мислима. Ипак, који се други изазови могу појавити и које практичне кораке можеш предузети да би се изборио с њима?

Да ли су они моји „прави“ родитељи?

Тринаестогодишњи Џејк каже да је имао навику да много размишља о својој мајци. Због тога је имао проблема с родитељима који су га усвојили. Он се присећа: „Кад год бих се разгневио, рекао бих: ’Ти ниси моја права мајка — и не можеш ме тако кажњавати!‘“

 Као што видиш, Џејк је морао да се ухвати у коштац с важним питањем: Ко је његова „права“ мајка? Ако си усвојено дете, можда те мучи исто питање, нарочито ако размишљаш о томе да ли би твоји биолошки родитељи боље поступали према теби од родитеља који су те усвојили. Али, да ли је рођење детета једина ствар која некога чини „правим“ родитељем?

Џејкова мајка која га је усвојила није мислила тако. Он каже: „Моја мајка би често рекла: ’Да, ја сам твоја права мајка. Иако имаш рођену мајку, ја сам сада твоја права мајка.‘“ Када одрасле особе приме дете у свој дом и прихвате одговорност за смештај, исхрану и одгајање тог детета, тиме што се брину о дететовим потребама, они заиста постају његови „прави“ родитељи (1. Тимотеју 5:8). Вероватно их и надлежни органи у земљи у којој живиш сматрају твојим правим родитељима. Да ли и Бог тако гледа на њих?

Обрати пажњу на можда најпознатији случај усвајања у историји — усвајање Исуса Христа. Исус није био биолошки син тесара Јосифа, али га је Јосиф ипак прихватио као свог сина (Матеј 1:24, 25). Док је Исус растао, да ли се бунио против Јосифовог ауторитета? Напротив, Исус је разумео да је Божја воља била да буде послушан оцу који га је усвојио. Исус је био добро упућен у закон који је Јехова дао израелској деци. О ком је закону реч?

Поштуј оца и мајку

Писмо каже младима: „Поштуј оца свога и матер своју“ (Поновљени закони 5:16). Реч „поштовати“ у Библији се често користи да би се указало на исказивање части, цењење и обзирност. Својим законским старатељима такво поштовање можеш показати тако што ћеш бити љубазан према њима, уважавати њихов положај, бити послушан њиховим смерницама и спреман да испуниш све разумне захтеве које ти поставе.

Међутим, како поступити у ситуацијама када изгледа да су родитељи који су те усвојили неразумни? Истина, то ће се догађати. Сви родитељи су несавршени, било да су то биолошки родитељи или они који су те усвојили. Због грешака које праве, послушност може бити прави изазов. Зато не изненађује ако се понекад усредсредиш на свој статус усвојеног детета и питаш се да ли то на неки начин умањује твоју обавезу на послушност. Али, да ли то што си усвојен заиста мења ствари?

Може ти бити од помоћи ако размислиш о Исусовој ситуацији. Сети се, он је био савршен (Јеврејима 4:15; 1. Петрова 2:22). Али, отац који га је усвојио није био савршен, нити је то била мајка која га је родила. Онда је вероватно било прилика када је Исус могао приметити да његови родитељи греше. Да ли се он побунио против Јосифовог несавршеног поглаварства или Маријиног погрешног материнског вођства? Не. Библија нам говори да је Исус док је растао ’остао подложан‘ својим родитељима (Лука 2:51).

Када се деси да се разилазиш у мишљењу с родитељима који су те усвојили, можда си уверен да они греше. Ипак, мораш признати да си и ти несавршен. Зато увек постоји могућност да си ти тај који греши. Али ко год да је у праву, зар није најбоље следити Исусов пример? (1. Петрова 2:21). Ако тако поступаш, то ће ти помоћи да будеш послушан. Међутим, постоји један још већи разлог због ког треба да будеш послушан родитељима.

Библија каже: „Децо, будите послушна својим родитељима у свему, јер је то угодно у Господу“ (Колошанима 3:20). Да, ако си послушан родитељима, то радује твог небеског Оца (Пословице 27:11). Он жели да се ти научиш послушности како би био срећан. Његова Реч следећим стихом охрабрује младе да буду послушни: „Да ти добро буде и да дуго останеш на земљи“ (Ефешанима 6:3).

Јачај однос с родитељима који су те усвојили

Добар однос с родитељима који су те усвојили подразумева много више од поштовања и послушности. Вероватно желиш породичну атмосферу у којој се осећају топлина и љубав. Родитељи који су те усвојили имају одговорност да створе такву атмосферу. Али и ти можеш одиграти важну улогу. Како?

Као прво, пронађи начине да се приближиш својим родитељима. Сазнај нешто о њиховом пореклу, о томе шта су доживели у  животу и о томе шта их занима. Потражи од њих савет у вези с неким проблемом који те мучи, бирајући време када су опуштени и сусретљиви (Пословице 20:5). Као друго, потражи начине да даш свој допринос у домаћинству, рецимо да се сам понудиш да помогнеш у обављању кућних послова и других обавеза, а не да те они подстичу на то.

Међутим, шта је с твојим биолошким родитељима? Ако одлучиш да их пронађеш или ако они одлуче да пронађу тебе, да ли ће то неизбежно нарушити твој однос с родитељима који су те усвојили? Некада су агенције за усвајање често одбијале да дају информације које би помогле родитељима да пронађу дете које су дали на усвајање или обрнуто. Данас је приступ том питању у неким земљама много лакши и многа усвојена деца се срећу лицем у лице са својим биолошким родитељима којих се уопште не сећају. Наравно, тај приступ може бити другачији тамо где ти живиш.

У сваком случају, да ли ћеш потражити своје биолошке родитеље или нећеш, то је лична одлука која може бити прилично тешка. Усвојена деца имају многа помешана осећања у вези с тим. Неки жуде да пронађу биолошке родитеље, док други никако то не желе да ураде. Међутим, можеш бити уверен да су многи усвојени млади дошли у контакт с биолошким родитељима, а да при томе нису покварили добар однос с родитељима који су их усвојили.

Потражи савет од родитеља који су те усвојили или можда од зрелих пријатеља из хришћанске скупштине (Пословице 15:22). Пажљиво одмери ствари и пусти да прође неко време пре него што било шта урадиш. Као што Пословице 14:15 кажу: „Паметан пази на своје кораке.“

Ако одлучиш да покушаш да успоставиш везу с биолошким родитељима, потруди се да увериш родитеље који су те усвојили да их и даље волиш и поштујеш. На тај начин ћеш, док будеш постепено упознавао особе које су те донеле на свет и дале на усвајање пре много година, одржати стабилан однос с родитељима који су те одгајили и васпитали.

Јачај однос са својим небеским Оцем

Многи усвојени млади се боре са страхом од напуштања. Они брину да би могли остати без породице која их је усвојила као што су некада остали без родитеља. Овакви страхови су разумљиви. Ипак, присети се ових мудрих речи: „У љубави нема страха, него савршена љубав истерује страх“ (1. Јованова 4:18). Не дозволи да над тобом доминира болестан страх да ћеш изгубити оне које волиш. Уместо тога, развијај љубав према другима, укључујући и све чланове свог домаћинства. Ипак, изнад свега, развијај љубав према свом небеском Оцу, Јехови Богу. Пошто је савршено поуздан, он никада не напушта своју верну децу. Он може да одагна твоје страхове (Филипљанима 4:6, 7).

Катрина, која је одрасла као усвојено дете, каже да јој је читање Библије умногоме помогло да се приближи Богу и да води срећан и продуктиван живот. Она каже да је близак однос с Јеховом „јако важан, јер наш небески Отац зна како се осећамо“. Њен омиљени стих је Псалам 27:10, где стоји: „Јер ме и отац и мати моја оставише, али ће ме Јехова прихватити!“

[Фуснота]

[Слика на 20. страни]

Пронађи начине да се приближиш родитељима који су те усвојили