Од наших читалаца

Породице с једним родитељем Једноставно ми недостају речи да бих описала колико сам уживала док сам читала серију уводних чланака „Породице с једним родитељем могу бити успешне“ (8. октобар, 2002). Не могу да престанем да их читам! Ја сам самохрана мајка двоје деце. Кад год прочитам ове чланке, подсетим се да могу успети и да нисам једина. Пуно вам хвала!

К. Б., Сједињене Државе

Ја сам разведена. Било ми је јако тешко када сам остала сама с двоје деце. Захваљујем Јехови што чује наше вапаје и што одговара путем овако дивних чланака. Он нас тако уверава да мисли на нас и да нас воли.

Л. Т., Чешка

Пуно вам хвала што објављујете овакве чланке. У последње време се осећам беспомоћно због тога што сам самохрана мајка и што сам морала да се вратим на посао након што сам годинама била кући, подижући своју децу. Међутим, ови чланци су ми пружили наду и храброст који су ми потребни да бих наставила даље. Планирам да применим поменуте предлоге, као што је добра организација и вођење редовног породичног библијског студија. Имаћу овај часопис при руци и увек ћу га читати кад поново будем клонула духом.

Б. А., Сједињене Државе

Пре 14 година сам постала самохрана мајка двоје деце. Захваљујем вам на труду који улажете у ваше публикације, али су ме разочарали неки детаљи из ове серије чланака. Рецимо, стално се користила реч „успешан“. Мислим да сам применила савете са 11. стране, али нисам била толико успешна колико родитељ који је поменут на тој страни. Успех никако не зависи само од тога да ли ће вам дете постати пуновремени јеванђелизатор или мисионар.

М. Ш., Јапан

„Пробудите се!“ одговара: Схватамо да се успех може мерити на разне начине. Намера нам је била да дамо практичне предлоге како бисмо помогли самохраним родитељима да изађу на крај са изазовима који могу да обесхрабре и да им ставимо до знања да њихови напори нису узалудни. Примери младих који су у пуновременој служби били су употребљени да би се показало да самохрани родитељи успевају да подигну богобојазну децу. Желели бисмо да сви родитељи — било да су самохрани или не — и даље брину о духовним, емоционалним и физичким потребама своје деце.

Глад у Ирској Хвала вам на информативном чланку „Велика глад у Ирској — еп о смрти и исељењу“ (8. октобар, 2002). Током те глади, многи Ирци су дошли бродом у Канаду. Многи су умрли од колере, тифуса и других болести. Много деце је остало без родитеља, а неку су усвојиле породице француског порекла, те су им дале француска имена. Тако су с временом многи људи изгубили ирске корене.

К. С., Канада

Млади питају Желим да похвалим ваш чланак „Млади питају... Зашто ме тата (или мама) не воли?“ (22. септембар, 2002). Након што су се моји родитељи развели, запао сам у озбиљну депресију. Понекад ми је изгледало као да нико не може да ми помогне. Имам мајку и брата какви се само пожелети могу, али понекад сам имао осећај као да ми фали један део срца — део који ми је узео отац. Молио сам се Јехови да ми да нешто што ће ме подићи. То је био управо овај чланак. Помогао ми је да се боље осећам, а и научио сам како да све то пребродим. Веома ме је дирнуо Псалам 27:10. Тај стих ми је помогао да схватим да ме Јехова воли чак и када изгледа да ме нико други не воли.

Д. Б., Сједињене Државе