Откуда поновно појављивање?

ПРЕ око 40 година, сматрало се да су класичне болести које преносе инсекти, попут маларије, жуте грознице и денге практично искорењене у многим деловима света. Али, онда се десило нешто неочекивано — болести које преносе инсекти почеле су да се враћају.

Зашто? Један од разлога је тај што су неки инсекти и микроби које они носе развили отпорност на инсектициде и лекове који се користе против њих. Овај природни процес прилагођавања подстакнут је не само прекомерним коришћењем инсектицида него и погрешном употребом лекова. „У многим сиромашним породицама“, каже се у књизи Mosquito, „људи који добијају лекове користе их тек толико да ублаже симптоме, а затим оно што остане чувају да имају када се буду разболели следећи пут.“ Због таквог непотпуног лечења, јачи микроби могу преживети у организму и створити нову генерацију микроба отпорних на лекове.

Промена климе

Важан фактор у поновном појављивању болести које преносе инсекти представља промена — у природи и друштву. Један такав пример је промена климе на планети. Неки научници очекују да ће се због глобалног загревања станиште инсеката који преносе болести проширити на тренутно хладнија подручја. Постоје неки докази да се то већ сада донекле одвија. Др Пол Р. Епстајн из Центра за здравље и заштиту животне средине, с Харвардског медицинског факултета, примећује: „Данас је у Африци, Азији и Латинској Америци забележен пораст како популације инсеката, тако и болести које преносе инсекти (укључујући маларију и денгу).“ У Костарики, денга се раширила по планинама које су до скора ограничавале ову болест на простор пацифичке обале. Сада је та болест присутна у целој земљи.

Али топлије време утиче и на друге начине. У неким областима претвара реке у локве, док у другима изазива кише и поплаве иза којих остају баре са устајалом водом. У оба ова случаја, та стајаћа вода представља савршену средину за размножавање комараца. Топлије време такође скраћује циклус настанка комараца, јер убрзава размножавање, и продужава сезону током које има комараца. Комарци су активнији када је топлије. Више температуре утичу и на унутрашње органе комараца, у којима се онда брже размножавају микроби који изазивају болести, услед чега се повећава и вероватноћа да ће један једини ујед довести до инфекције. Међутим, постоје и други разлози за забринутост.

Један типичан пример

Промене у људском друштву такође могу утицати на ширење болести које се преносе преко инсеката. Да бисмо разумели како је  то могуће, треба да поближе осмотримо улогу коју имају инсекти. Код многих болести, инсект може бити само једна карика у ланцу преношења болести. Нека животиња или птица може послужити као домаћин тако што носи инсекте на свом телу или микроорганизме у својој крви. Ако такви домаћини преживе то присуство микроорганизама, они могу постати и резервоар обољења.

Осмотрите пример Лајмске болести, која је идентификована 1975. и названа по Лајму у Конектикату (САД), где је први пут примећена. Бактерија која изазива Лајмску болест можда је дошла у Северну Америку још пре сто година, с пацовима или стоком на бродовима из Европе. Након што мајушни крпељ из породице Ixodes исише крв неке заражене животиње, ова бактерија остаје у крпељу до краја живота. Када крпељ касније уједе неку другу животињу или човека, он може пренети бактерију у крв те нове жртве.

На североистоку Сједињених Држава, Лајмска болест је ендемична — већ је дуго тамо присутна. Главни локални резервоар бактерије која изазива Лајмску болест је белоноги миш. Ти мишеви служе и као домаћини за крпеље, нарочито крпеље у њиховом раном стадијуму развитка. Одрасли крпељи се пре одлучују за јелене, на којима се хране и паре. Када се напије крви, одрасла женка крпеља пада на земљу да би положила јаја, из којих ће ускоро настати ларве које ће започети нови циклус.

Промена околности

Микроорганизми су годинама били присутни код животиња и инсеката а да нису изазивали болести код људи. Али промена околности може претворити неку ендемичну болест у епидемију — болест која погађа велики број људи на неком подручју. Шта се то променило у случају Лајмске болести?

У прошлости су грабљивице помагале да се ограничи контакт између крпеља који живе на јеленима и човека тако што су утицале на број јелена. Када су рани досељеници из Европе претворили шуме у обрадива поља, број јелена се још више смањио, а и грабљивице које су их ловиле такође су отишле у друге крајеве. Али средином деветнаестог века, многе фарме су биле напуштене јер су се пољопривредници преселили у западније крајеве, тако да су ова подручја поново обрасла шумама. Јелени су се вратили, али не и грабљивице. Тако су се јелени наједном поново намножили, а с њима и крпељи.

 Након неког времена појавила се бактерија која изазива Лајмску болест. Она је деценијама била присутна код животиња пре него што се појавила као претња за људе. Међутим, када су предграђа почела да се подижу уз ивице шума, деца и одрасли су масовно почели да залазе у територију крпеља̂. Људи су представљали добар залогај за крпеље, тако да су и они добили Лајмску болест.

Болест у несигурном свету

Овај сценарио представља само један од образаца по којима се појављују и шире болести, и само један пример тога како људске активности утичу на њихово појављивање. „Скоро све болести које су се недавно поново појавиле могу за свој повратак да захвале човековом мешању у ствари“, пише еколог Јуџин Линден у својој књизи The Future in Plain Sight. Ево неколико других примера: Због популарности и брзине савременог путовања, микроорганизми и њихови носиоци могу се раширити по целом свету. Штета која се причињава у стаништима и великих и малих животиња угрожава биодиверзитет. „Загађење утиче на ваздух и воду“, примећује Линден, „слабећи имунитет и код животиња и код људи.“ Он цитира др Епстајна: „У принципу, због човековог бахатог става према екологији ослабљен је имунитет наше планете, чиме су створени повољни услови за микробе.“

 Политичка нестабилност води до ратова приликом којих се причињава штета екосистемима и уништавају инфраструктуре које омогућавају здравствену заштиту и дистрибуцију хране. Поред тога, Biobulletin Америчког природњачког музеја указује на још једну ствар: „Избеглице, изгладнеле и физички слабе, често су приморане да живе у избегличким логорима који су претрпани и без санитарних услова, услед чега су изложени многим инфекцијама.“

Економска несигурност приморава људе да се селе, и ван и унутар граница своје државе, и то првенствено у пренасељене урбане средине. „Микроорганизми воле претрпана места“, објашњава Biobulletin. Експлозију градског становништва „често не могу да прате ни основне мере за здравствену заштиту становништва, као што су основно образовање, исхрана и вакцинација“. Претрпаност такође представља додатно оптерећење за водовод, канализацију и службе градске чистоће, због чега је отежано спровођење санитарних мера и одржавање личне хигијене, док се у исто време стварају услови који иду наруку инсектима и другим преносиоцима болести. Међутим, ситуација није безнадежна, као што ће показати следећи чланак.

[Истакнути текст на 11. страни]

„Скоро све болести које су се недавно поново појавиле могу за свој повратак да захвале човековом мешању у ствари“

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

Вирус западног Нила напада Сједињене Државе

Вирус западног Нила, који се на човека преноси претежно преко комараца, први пут је изолован 1937. у Уганди и касније је примећен на Блиском Истоку, у Азији, Океанији и Европи. Овај вирус није примећен на западној хемисфери све до 1999. Међутим, отада је у Сједињеним Државама забележено преко 3 000 инфекција и више од 200 смртних случајева.

Већина инфицираних људи никада не сазна за инфекцију, мада се код неких могу развити симптоми који личе на симптоме грипа. Ипак, код малог процента људи развију се озбиљне болести, између осталих енцефалитис и цереброспинални менингитис. До сада за вирус западног Нила није откривена превентивна вакцина нити неко конкретно лечење. Амерички центар за контролу и превенцију болести упозорава да вирус западног Нила може да се добије и путем трансплантације органа или трансфузије крви од зараженог донатора. „Тренутно не постоји начин провере крви на вирус западног Нила“, известила је прошле године новинска агенција Ројтерс.

[Извор]

CDC/James D. Gathany

 [Оквир⁄Слика на странама 8, 9]

Како се можете заштитити? Шта треба, а шта не треба радити

Да би се посаветовао о томе како особа може остати здрава, Пробудите се! је интервјуисао људе из целог света који живе у подручјима на којима има пуно инсеката и болести које они преносе. Можда ће њихови савети бити корисни и у вашем подручју.

Прва линија одбране — чистоћа

◼ Чист дом

„Покривајте посуде с храном. Нека вам спремљена храна буде покривена до послуживања. Одмах почистите за собом ако сте нешто просули. Не остављајте преко ноћи неопране судове, нити остављајте до јутра пред вратима канту са отпацима. Ту бачену храну покријте или је закопајте, пошто инсекти и глодари излазе ноћу у потрази за храном. Такође, танак слој бетона преко земљаног пода олакшава чишћење куће и онемогућава присуство инсеката“ (Африка).

„Воће и све што привлачи инсекте држите ван куће. Домаће животиње — козе, свиње, живину — држите ван куће. Покријте пољски WC. Животињски измет брзо закопајте или прелијте кречом како бисте отерали муве. Чак и ако комшије то не раде, моћи ћете да ограничите присуство инсеката на подношљив ниво, а и пружаћете добар пример“ (Јужна Америка).

[Слика]

Остављање хране или смећа непокривеним представља позив инсектима да се хране с вама

◼ Лична хигијена

„Сапун је јефтин, зато често перите руке и одећу, нарочито након контакта с људима и животињама. Избегавајте додиривање угинулих животиња. Немојте рукама дирати уста, нос и очи. Одећа треба редовно да се пере, чак и ако још увек делује чисто. Међутим, неки мириси привлаче инсекте, па стога избегавајте оне сапуне и производе за личну хигијену који су парфимисани“ (Африка).

Превентивне мере

◼ Елиминишите места на којима се размножавају комарци

Покријте посуде с водом и корита. Уклоните све посуде у којима може да се накупи вода. Не дозвољавајте да се задржава вода у саксијама с цвећем. Комарци се могу размножити у било којој барици која стоји дуже од четири дана (југоисточна Азија).

◼ Избегавајте контакт са инсектима

Избегавајте места која инсекти воле и будите обазривији у оним периодима током дана када се они хране. Сунце рано залази у тропским крајевима, тако да се многе дневне активности обављају по мраку, када су многи инсекти активнији. Седење и спавање ван куће излаже вас већој опасности када влада нека болест коју шире инсекти (Африка).

[Слика]

Спавање на отвореном у подручју у којем има пуно комараца представља позив комарцима да се хране вама

 Носите одећу која максимално покрива тело, нарочито када сте у шуми. Стављајте средства против инсеката на одећу и кожу, увек следећи упутства произвођача. Након што сте били напољу, проверите да се на вама или вашој деци није ухватио неки крпељ. Одржавајте здравље и чистоћу кућних љубимаца (Северна Америка).

Будите у што мањем контакту са стоком, јер инсекти могу с ње пренети болести на човека (централна Азија).

Користите мреже против комараца — по могућству натопљене инсектицидима — и то за све чланове породице. Користите мреже на прозорима, и нека оне буду у добром стању. Затворите шупљине испод стрехе у које се могу уселити инсекти. Такве превентивне мере коштају нешто новца, али изгубићете много више ако морате да водите дете у болницу или ако се разболи хранилац породице који више неће моћи да ради (Африка).

[Слика]

Мреже за комарце натопљене инсектицидом мање коштају него лекови и лечење у болници

Обратите пажњу на места у кући на којима се инсекти могу сакрити. Измалтеришите зидове и плафоне, и закрпите пукотине и рупе. Прекријте доњи део таванице од сламе платном кроз које инсекти не могу проћи. Уклоните крш — као што су гомиле папира или одеће или мноштво слика на зидовима — где се инсекти скривају (Јужна Америка).

Неки људи гледају на инсекте и глодаре као на госте у кући. Они то никако нису! Задржите их напољу. Користите средства против инсеката и инсектициде — али само према упутству произвођача. Користите апарате за хватање инсеката и прахер за убијање мува. Будите креативни: Једна жена је направила ваљак од платна, испунила га песком и ушушкала га у простор испод врата како би спречила улазак инсеката (Африка).

[Слика]

Инсекти не треба да буду гости у вашој кући. Отерајте их!

◼ Превентивна медицина

Одржавајте свој имунитет тако што ћете се исправно хранити, одмарати и вежбати. Смањите стрес (Африка).

Путници: Унапред прибавите најновије информације о болестима које преносе инсекти. Такве информације се могу наћи у јавним здравственим установама и на владиним Интернет сајтовима. Пре поласка на пут, примените превентивне медицинске мере које су примерене подручју у које идете.

Ако се лоше осећате

◼ Брзо потражите медицинску помоћ

Већина болести се лакше лечи ако се раније открију.

◼ Чувајте се погрешних дијагноза

Потражите докторе који су упознати с болестима које преносе инсекти, као и с тропским болестима уколико сте били у тропском подручју. Објасните доктору све симптоме и где сте путовали, чак и у прошлости. Узимајте антибиотике само ако је неопходно, и не прекидајте лечење пре времена.

[Слика]

Симптоми болести које преносе инсекти могу бити слични симптомима других болести. Реците доктору где сте све били

[Извор]

Земља: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Оквир⁄Слика на 10. страни]

Да ли инсекти преносе ХИВ?

Након више од десет година испитивања и истраживања, ентомолози и медицински стручњаци нису пронашли ниједан доказ да комарци или било који други инсекти преносе ХИВ — вирус сиде.

Рецимо, што се тиче комараца, делови усног отвора тог инсекта нису попут шприца са само једним отвором кроз који би се могла вратити крв. Уместо тога, комарци сисају крв кроз једну цев, док пљувачку ослобађају кроз другу. Затим, објашњава Томас Дамасо, стручњак за ХИВ из Обласног тима за лечење у Монгу у Замбији, дигестивни систем комарца разграђује крв, уништавајући тако и вирус. У измету овог инсекта није пронађен ХИВ. За разлику од паразита маларије, ХИВ не продире у пљувачне жлезде комарца.

Да би неко добио ХИВ, он мора бити изложен великом броју заражених честица. Ако се комарац прекине у узимању крви те одлети директно до следеће жртве, било која количина крви која би можда остала на деловима његовог усног отвора била би веома мала да би могла да науди. Према стручњацима, чак и ако би се комарац који би имао ХИВ позитивну крв згњечио преко отворене ране, то не би довело до инфицирања ХИВ-ом.

[Извор]

CDC/James D. Gathany

[Слике на 7. страни]

Крпељ који живи на јелену (увећан, десно) преноси Лајмску болест на људе

Слева надесно: Одрасла женка, одрастао мужјак и чаура, сви приказани у природној величини

[Извор]

All ticks: CDC

[Слике на странама 10, 11]

Поплаве, нехигијенски услови и сеобе људи доприносе ширењу болести које преносе инсекти

[Извор]

FOTO UNACIONES (from U.S. Army)