Поглед у свет

Већа продуктивност?

„Данас сваки четврти Канађанин ради више од 50 сати седмично, у поређењу са сваким десетим пре једне деценије“, извештавају новине Vancouver Sun. Једно истраживање на нивоу државе у које је било укључено 31 500 запослених Канађана показало је да је „половина испитаника рекла да ради код куће или преко викенда, поклањајући свом послодавцу додатних 27 сати месечно“. Један од основних разлога је технологија. „Ово истраживање је показало да практично сав неплаћени прековремени рад који се обави код куће... представља ’рад на компјутеру‘“, каже се у тим новинама. Стога, уместо да омогући радну недељу од четири радна дана и више слободног времена, „технологија је главни кривац за већи број случајева стреса, болести, исцрпљености, изостајања с посла и свих других ствари које погоршавају продуктивност“. Овај лист додаје: „Већина испитаника се слаже да је технологија довела до тога да се више занимају за свој посао и да је повећала продуктивност. Међутим, скоро нико није рекао да му је технологија умањила обим посла или стрес на послу.“

 Загађење у великим градовима

„Мексико, Каракас, Богота и Хавана спадају међу најзагађеније градове на свету“, извештава се у новинама из мексичког главног града, El Universal. То је закључак студије коју је водило Друштво за анализу људских извора Мерсер, која је објављена у Лондону. У овој студији, која се бавила утицајем загађења на градове у свету, узети су у обзир фактори као што су чистоћа ваздуха, одлагање смећа, безбедност, стамбени простор, образовање, превоз и јавне службе. Међу европским градовима, највиши квалитет живота пружају Цирих и Беч. Што се тиче најчистијих градова на свету, на врху листе су били Калгари и Хонолулу. Према овом извештају, Сан Хуан у Порторику сматра се за најпријатнији град за становање од свих градова у Латинској Америци.

Цена распада брака

Након што је анализирала више од 100 истраживања која су спроведена у периоду од преко две деценије, Ребека О’Нил, директор пројекта из Тима за проучавање породица са Института Сивитас, извештава да је „за многе мајке, очеве и децу, ’породица без оца‘ значила сиромаштво, емоционалну бол, слабо здравље, многе пропуштене шансе и нестабилност“. Према госпођи О’Нил, за децу из раздвојених породица постојала је „50 посто већа вероватноћа да ће патити од неких здравствених проблема, двапут већа вероватноћа да побегну од куће и пет пута већа вероватноћа да ће бити жртве неког злостављања“, извештава лондонски The Sunday Telegraph. Ове новине додају: „Што се тиче деце која живе без оца постојала је три пута већа вероватноћа да ће се теже уклопити с другима и да ће имати тешкоће у школи. За њих је као тинејџере постојала двапут већа вероватноћа да ће пити, пушити, узимати дрогу... прекршити закон, да ће се упустити у секс као малолетници и да ће постати родитељи још у тинејџерском узрасту.“ Према овом извештају, чак и у случајевима када су венчани парови били сиромашни попут породица с једним родитељем, постојала је мања вероватноћа да ће њихова деца запасти у такве проблеме.

Самоубиство на врху листе насилно прекинутих живота

„Убиство је водећи узрок насилно прекинутих живота у свету“, извештавају лондонске новине The Independent. У том чланку, темељеном на извештају Светске здравствене организације, додаје се да је у 2000. години 1,6 милиона људи умрло насилним путем. Те године је извршено 815 000 самоубистава, док је било убијено 520 000, а у ратовима и сукобима је страдало 310 000 људи. Већина људи је у 2000. страдала „у земљама у развоју, у односу на мање од 10 посто у развијеном свету“, наводи се у овом листу. Број самоубистава је четири пута већи у Белорусији, Естонији и Литванији него у Британији. У Африци и Северној и Јужној Америци, стопа убистава је више него дупло већа од стопе самоубистава, али је у Аустралији, Европи и на Далеком истоку ситуација обрнута.

Деца која не спавају довољно

Недостатак сна погубно утиче на здравље деце, каже часопис U.S.News & World Report. Деца која не спавају довољно имају слаб успех у школи и тешко склапају пријатељства. „Деца која су хронично неиспавана често не могу дуго да одрже концентрацију, раздражљива су, махнита и нестрпљива“, извештава се у овом часопису. Лекари су забринути због тога што су за те проблеме често одговорни родитељи. Дечји физиотерапеут Барбара Браун-Макдоналд каже: „Ако дозвољавате да вам дете заједно са осталим члановима породице остаје будно до 23 часа, онда треба да преиспитате свој живот.“ Родитељи се охрабрују да одреде неко стандардно време за одлазак на спавање и устајање, чак и преко викенда, како би се створила навика здравог спавања. Још неки од предлога су редовна рутина пре одласка у кревет, као што су купање, мажење и читање причица за млађу децу, и забрана приступа телевизору или компјутеру један сат пре одласка у кревет.

„Игре, грицкалице и крв“

Млади Јапанци често одлазе у „велике климатизоване просторије у којима има бесплатних филмова, компјутерских игара, грицкалица и чак масера ногу“, извештава IHT Asahi Shimbun. „Постоји само један услов — мора се пролити крв“, јер су ти објекти центри за давање крви који припадају Јапанском црвеном крсту. „Људи дају крв у амбијенту налик некој журки“, каже се у овим новинама. „Након што дају крв, многи млади се шеткају туда и служе се бесплатним крофнама, соковима и играју игрице на компјутеру. Још једна атракција је бесплатно гатање неколико пута седмично.“ Ту су и курсеви шминкања, Шиацу (акупресура), концерти, масаже и распродаје. Да би решио проблем све веће незаинтересованости за давање крви, Црвени крст широм земље преуређује своје центре. Некада познати као „суморни и сабласни“, ти центри постају „популарна састајалишта тинејџера и двадесетогодишњака“, наводи се у овим новинама.

Крстарице и загађење

„Луксузне крстарице којима милиони путника сваке године путују на најудаљенија лепа места на свету угрожавају живи свет у мору прљавштином коју остављају за собом“, извештава лондонски The Sunday Times. Једна суперкрстарица која прима скоро 4 000 људи, рачунајући и путнике и чланове посаде, свакодневно избацује на десетине хиљада литара воде која се сакупи на дну брода, отпадне и прљаве воде из тушева и вешерница, плус око 70 литара отровних хемикалија и седам тона смећа. На мору је количина отпада који се накупи од путника далеко већа него када они проводе одмор на копну. Током 2000. године, око десет милиона људи је са око 240 крстарица посетило еколошки осетљива подручја, као што су Глечерски залив на Аљасци, корални гребени и острва на Карибима, историјска места на Медитерану, па чак и Антарктик. Процењује се да ће до 2005. у употреби бити још 50 таквих бродова. Роџер Руф, из Групе за заштиту океана, каже: „Та крстарења [одмори] постају све популарнија, али бродови су попут градова на води, без икаквих прописа о одлагању смећа и отпада.“

Јењава продаја папиних меморабилија

Годинама је „продаја верских предмета [у Пољској] гарантовала сигуран приход“, извештава пољско издање листа Newsweek. Међутим, недавно је примећена „криза“ у продаји светих идола. Упркос давању великог публицитета папиној посети Пољској 2002. године, била је мала потражња за традиционалним верским предметима, као што су ланчићи и слике. „Тржиште је било преплављено милионима гипсаних и металних биста, подметача, слика и фигура“ с папиним ликом, наводи се у овом часопису, али „муштерије су постале избирљиве“. Међутим, један артикал је постао веома популаран. То је пластична карта са „светим ликовима“ на једној страни и „златастим куглицама утопљеним у пластику“ с друге стране. Те „карте-бројанице“ су меморабилија „задњег и најпопуларнијег папе“, наводи пољски недељник Wprost.