Спектакуларно путовање аутопутем број 1

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НОРВЕШКЕ

СВАКЕ вечери, током читаве године, по један брод полази из Бергена с југозападне обале Норвешке, и упућује се ка северу на 11-дневно путовање од око 4 500 километара. Бродови пролазе поред хиљада острва и кроз безбројне фјордове и теснаце док посећују градове, варошице и села дуж стеновите и прелепе норвешке обале.

Иако многи сматрају да је ова поморска рута норвешког Приобалног експреса најлепше путовање на свету, Приобални експрес има и практичну улогу — превози намирнице, пошту и људе чак до крајње луке у Киркенесу који се налази дубоко унутар Арктичког круга.

Како бродови плове овим поларним водама, нарочито током зиме када лед затвори многе путеве који воде ка Арктику? Због положаја који заузима, на Норвешку утичу топле воде које носи северноатлантска струја и благи западни ветрови. Ова два фактора проузрокују да норвешка клима буде блага — блажа него што би се очекивало с обзиром на географску  ширину. Заиста, норвешке луке практично чак ни зими нису оковане ледом.

Настанак поморског аутопута

Када се крајем 19. века почело размишљати о томе да се становништво на приморју повеже друмским, железничким или поморским путем, победу је однела поморска рута. Међутим, у то време је чак и та рута стварала проблеме зато што је, иако се море није ледило, било опасно пловити ноћу и по лошем времену.

Углавном захваљујући визионарству и одлучности капетана Рикарта Вита, 2. јула 1893. успостављена је редовна бродска линија. Тог дана је кренуо први Приобални експрес за Тронјем, док му је крајње одредиште био Хамерфест, најсевернији град у Европи. Упркос песимистичким предвиђањима, ова бродска линија се показала успешном. Штавише, касније је продужена да би обухватила 34 луке од Бергена до Киркенеса — што су до данашњих дана остале крајње тачке ове руте. Можда највећи показатељ тога колико је овај поморски аутопут успешан — и важан — пружа незванично име које су му дали мештани који живе дуж обале, наиме, Аутопут број 1.

Аутопутем број 1 данас крстари флота од 11 модерних бродова који полазе на пут свака 24 часа. Међутим, због разгранате мреже путева и пруга који повезују многе градове дуж обале, Приобални експрес је све више оријентисан ка туризму, што показује и изглед бродова.

Откривање панораме

Бродови плове рутом која их углавном води кроз затворене воде. Путници зато 11 дана уживају у неким од најлепших пејзажа које Норвешка има да понуди — љупким сеоцима смештеним међу бујним пашњацима, рибарским селима покрај мора, глечерима, фјордовима, снегом заоденутим планинама, литицама прекривеним безбројним морским птицама, величанственим водопадима и чак китовима.

И то није све. Кад брод пристане уз док, путници се слободно могу искрцати да би разгледали околину. Примера ради, град Молде пружа величанствени поглед на 87 снегом окованих врхова Ромсдалских Алпа. У Олесунду и Тронјему путници имају времена чак и за кратку екскурзију која између осталог укључује и шетњу улицама с карактеристичном локалном архитектуром. Путници у неким градовима изнајме кола и стигну брод кад се он усидри у следећој луци.

Када крене из Бодеа, Приобални експрес пролази кроз Западни фјорд и иде ка Лофотским острвима, 175 километара дугом архипелагу с безбројним планинским врховима и љупким рибарским селима. Нека од најудаљенијих острва су само мало већа од гребена, стеновитих острваца и литица које штрче из океана. Понека имају светионик или велики фар. Овај архипелаг је такође дом неким од највећих колонија морских птица на свету, у које спадају галебови, чигре, гавке, морски папагаји, обичне њорве, корморани, тропрсти галебови, оштрокљуне њорве и повремено ласторепе бурнице. Ту има на милионе птица.

Море око Лофотских острва сваке зиме проврви од рибарских чамаца који лове скреј, то јест бакалара. Ово подручје је познато и по китовима. Путници буду и те како узбуђени када ови џиновски сисари изроне близу брода и издахну ваздух који се претвори у измаглицу!

Приобални експрес током летњих месеци скреће у Тролфјорд. Улаз у овај фјорд толико је узан и стене су са обе његове стране толико стрме да имате утисак да бисте могли да пружите руку преко ограде брода и додирнете их. Овде кормилари не користе бродску сирену да не би изазвали одрон камења! Пошто се у позадини налазе снегом покривени планински врхови, овај део обале представља сан сваког фотографа!

Након што сврате у још неколико градова и рибарских села, бродови иду на исток ка делу обале који многи сматрају врхунцем овог путовања. На пример, из луке Хонингсвог путници могу отићи на екскурзију до  Северног рта где се из Северног леденог океана литице готово вертикално уздижу и до висине од око 300 метара, стварајући спектакуларан призор.

Приобални експрес пристаје у Киркенесу, најсевернијој станици, и остаје у тој луци свега неколико сати пре него што крене назад за Берген. Путовање ка југу омогућава путницима да уживају у пејзажима које су можда пропустили док су спавали путујући на север. Примера ради, у Арктичком кругу путник може видети ледени покривач по имену Свартисен који је површине око 370 квадратних километара. Бродови затим крстаре поред прелепог планинског венца званог Седам сестара и поред Торгхатена, здепасте, заобљене планине с великим природним тунелом који пролази кроз њену средину тако да планина личи на шешир с рупом на цилиндру. Између градова Молеј и Флоре експрес пролази поред Хорнелена, 860 метара високе планине која се тако стрмо издиже из мора да кормилари ни овде не користе бродску сирену из страха да не изазову одрон камења.

Поноћно сунце и поларна ноћ

Туристи који путују лети могу током скоро читавог путовања имати дневну светлост. У ствари, већи део Аутопута број 1 налази се у „земљи поноћног сунца“, то јест северно од Арктичког круга. Ту сунце преко лета сија током читаве ноћи. Примера  ради, на Северном рту сунце ниједном не зађе готово 12 недеља!

Туристима који путују зими догодиће се супротно — имаће дугу поларну ноћ. Међутим, и зима има своју чар када се на небу, океану, планинама и снегу преливају меке боје сумрака док се сунце приближава хоризонту али не изађе изнад њега. Штавише, зимско небо представља савршену кулису за једну од највеличанственијих представа — чувену аурору бореалис, то јест поларну светлост. Када се ветрови сунчевих честица са електричним набојем пробијају кроз поларно небо, страхопоштовања вредне траке и завесе зелене и жутозелене светлости, понекад с црвеним сенкама, плешу по небу посутом звездама, извијају се у лукове, подрхтавају и таласају у неком свом космичком ритму.

Наравно, да бисте уживали у овим величанственим призорима не морате путовати Приобалним експресом. Захваљујући разгранатој мрежи путева и железнице у већем делу Норвешке може се уживати гледањем кроз прозор аутомобила или воза. Ове врсте превоза могу бити економичније за људе с плићим џепом. Било како било, који год пут да изаберете, једно је сигурно — никада се нећете уморити од спектакуларне норвешке обале која вам открива панораму која се мења са сваким километром и годишњим добом.

[Мапа на 13. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ФИНСКА

ШВЕДСКА

НОРВЕШКА

ОСЛО

Путања брода

острва

▿ ▵ Берген

▿ ▵ Флоре

▿ ▵ Молеј

▿ ▵ Олесунд

▿ ▵ Молде

▿ ▵ Тронјем

АРКТИЧКИ КРУГ

Споменик на Арктичком кругу

▿ ▵ Боде

Лофотска

Тролфјорд

▿ ▵ Тромсе

▿ ▵ Хамерфест

▿ ▵ Хонингсвог

▿ ▵ Киркенес

[Извор]

Темељено на мапи: Hurtigruten

 [Слика на 15. страни]

У Тролфјорду окруженом алпским врховима

[Извор]

TO-FOTO AS, Harstad

[Слике на 15. страни]

Лофотска острва су станиште многих морских птица, укључујући и галебове, чигре и морске папагаје

[Слика на 16. страни]

Аутопут број 1 почиње у Бергену

[Слика на 16. страни]

Споменик на Арктичком кругу

[Слика на 16. страни]

Поноћно сунце

[Извор]

TO-FOTO AS, Harstad

[Слика на странама 16, 17]

Седам сестара

[Извор]

Per Eide

[Слика на 17. страни]

Приморско село током зимске ноћи

[Слика на 17. страни]

Аурора бореалис, поларна светлост

[Извор]

© TO-FOTO AS, Harstad

[Слика на 17. страни]

Путовање се завршава у Киркенесу

[Извор]

Hallgeir Henriksen

[Извор слике на 13. страни]

Nancy Bundt