Хоће ли икада бити боље?

ДАНАС Светска здравствена организација и друге организације спроводе истраживања о болестима и воде програме за праћење и контролу њиховог ширења. Различите организације пружају информације и подупиру истраживања у потрази за новим лековима и новим начинима контролисања болести које преносе инсекти, све у циљу излажења на крај са све већим проблемом који представљају такве болести. Међутим, и сами појединци и заједнице могу пуно урадити да би се информисали и заштитили. Па ипак, заштита појединаца није исто што и контролисање болести на глобалном нивоу.

Многи стручњаци верују да су за успех у контроли болести неопходни глобална сарадња и поверење. „Због све веће међусобне сарадње широм света, неопходно је да људи на целој планети не гледају само на свој комшилук, своју област, државу или хемисферу као на коначно и једино подручје њихове личне биосфере“, пише добитник Пулицерове награде репортер Лори Гарет у својој књизи The Coming Plague — Newly Emerging Diseases in a World out of Balance. „Микроби и њихови преносиоци не признају ниједну границу коју су поставили људи.“ Епидемија у једној земљи брзо постаје предмет забринутости не само у суседним земљама него и широм света.

 Неке владе и људи су и даље скептични у погледу било ког облика интервенције, чак и програма за контролу болести, који долази из других земаља. И не само то, често политичка кратковидост и комерцијална похлепа такође ремете здружене напоре међународне заједнице. Да ли ће у борби коју човек води против болести победити микроби? Аутор Јуџин Линден, који мисли да ће победити микроби, каже: „Веома је мало времена преостало за неки обрт ситуације.“

Разлог за наду

Научни и технолошки напреци доста заостају у односу на појављивање нових болести. Такође, јасно је да проблем болести које преносе инсекти представља само једну од многих ствари које прете људском здрављу. Али има разлога за наду. Премда тек почињу да разумеју сложене односе који владају међу живим бићима, научници схватају да је наша планета способна да се сама излечи. Она има уграђене механизме који могу обновити равнотежу у природи. На пример, на некада раскрченој земљи често поново израсту шуме, а током времена се стабилизују и односи између микроба, инсеката и животиња.

Што је још важније, сложеност природе указује на Створитеља, Бога, који је првобитно покренуо механизме ове планете. Чак и многи научници признају да мора да постоји нека виша интелигенција која је заслужна за настанак ове планете. Да, они који не узимају ствари око себе здраво за готово никако не могу порећи постојање Бога. Библија показује да је Створитељ, Јехова Бог, свемоћан и пун љубави. Он је веома заинтересован за то да будемо срећни.

Библија такође објашњава да су несавршенство, болест и смрт људи последице намерног греха. Да ли то значи да смо заувек осуђени на патњу? Не! Божја намера је да земља постане рај у којем ће људи без тешкоћа живети с другим створењима, како великим зверима, тако и малим инсектима. Библија прориче свет у којем ниједно биће, било оно велика звер или ситан инсект, неће представљати претњу за човека (Исаија 11:6-9).

Наравно, људи ће имати одређену улогу у одржавању таквих услова — и што се тиче људске заједнице, и што се тиче животне средине. Бог је наложио човеку да „чува“ ову планету (Постање 2:15). У будућем рају, човек ће савршено извршити тај задатак тако што ће послушно следити смернице које ће пружати лично Створитељ. Стога можемо очекивати дан када „нико од становника неће рећи: болестан сам“ (Исаија 33:24, ДК).