Да ли се вредности губе?

МЕЂУ највећим даровима које родитељи могу дати својој деци јесу безусловна љубав и скуп вредности којима их не само поучавају већ по којима и живе.

Без правих вредности, живот не би био ништа више до само бесомучна борба за преживљавање. Вредности дају смисао животу. Оне користе да се утврде приоритети, да се поставе моралне границе и дефинишу правила понашања.

Па ипак, многе традиционалне вредности брзо се мењају. На пример, професор Роналд Инглхарт каже да „друштво све више усваја сексуалне норме које дају већу слободу полном задовољству и изражавању властите личности“. Године 1997, у Галуповој анкети су становници из 16 земаља упитани за њихово мишљење о моралности рађања ванбрачне деце. У закључку ове анкете се извештава: „Прихватање савременог животног стила креће се од 90% и више у деловима западне Европе, до 15% и мање у Сингапуру и Индији.“

Неки похвално говоре о тој новој сексуалној слободи. Међутим, брошура The Rise of Government and the Decline of Morality од Џејмса А. Дорна наводи да су „све већи број ванбрачне деце“ и „распад породице“ „очигледни показатељи пада морала“.

Друге вредности у паду

Знатне промене нагоре доживљавају и друге устаљене вредности. Истраживање светских вредности, које је предводио професор Инглхарт, открива „све мање поштовање ауторитета“ у развијеним земљама.

Још једна традиционална вредност је марљивост. Међутим, очигледно је да и ова вредност доживљава кризу. У Сједињеним Државама, Национални савез независних предузећа спровео је истраживање међу више од пола милиона послодаваца. „Тридесет један посто анкетираних изјавило је да је било тешко попунити нова радна места, а 21 посто је рекло да је квалитет рада углавном лош.“ Један послодавац каже: „Све је теже пронаћи раднике који редовно долазе на посао, тачно на време и трезни.“

Може бити да је до те кризе довео економски развој. Са смањењем профита, послодавци  отпуштају раднике или ускраћују неке повластице. Часопис Ethics & Behavior каже: „Радници који су на овакав начин изневерени почињу да се понашају на сличан негативан начин према својим послодавцима. Више не постоји тежња ка марљивом раду, јер тај радник сутра можда неће имати посао.“

Поред тога, вредности су приметно опале и на подручју лепог понашања и учтивости. Након једног истраживања у Аустралији дошло се до следећег закључка: „Преко 87,7% запослених рекло је [да] лоше понашање на радном месту утиче на морал особља.“ У једном истраживању међу бизнисменима у Америци, „осамдесет посто испитаника је пријавило пораст неучтивости у пословним односима.“ Према речима новинске агенције CNN, „слаба услужност трговаца постала је толико раширена да је скоро половина испитаника рекла да је због тога напустила неку радњу у последњих годину дана. Такође, половина је казала да често види како људи док разговарају мобилним телефоном вичу или узнемиравају друге. Шездесет посто возача је изјавило да редовно среће људе који агресивно или безобзирно возе.“

Колико вреди људски живот?

У неким случајевима, људи кажу да су усвојили извесне „вредности“, али њихово понашање не потврђује увек оно што говоре. На пример, Институт за глобалну етику анкетирао је представнике из 40 земаља. Четрдесет посто анкетираних „поштује живот“ као једну од пет „најважнијих“ вредности. a

Међутим, шта се дешава у стварном животу? Развијене државе свакако имају средстава да одстране многе људске патње. Али, у књизи Карол Белами, која је извршни директор Фонда Уједињених нација за  децу, забележено је 1998. године да због неисхрањености „сваке године умре преко половине од скоро 12 милиона деце млађе од пет година која умру у земљама у развоју, што је број без премца откад је Црна смрт опустошила Европу у 14. веку“. Овакав извештај је узнемиравајућ за свакога ко цени људски живот. „Ипак“, запажа Белами, „светска криза неисхрањености није претерано узнемирила јавност, упркос битним и све бројнијим научним доказима о томе колико је она опасна. Више пажње је поклоњено обрту на светској берзи него огромној разорној моћи коју има неисхрањеност — или једнако моћним користима које има здрава исхрана.“

Необично искривљен поглед на живот очигледан је и у медицини. Све до почетка 1970-их, беба рођена након само 23 недеље трудноће није имала скоро никакве шансе да преживи. Данас, можда и до 40 посто таквих превремено рођених беба може да преживи. Имајући то у виду, како је апсурдно што се према процени широм света изврши од 40 до 60 милиона абортуса сваке године! Већина ових абортуса изврши се на фетусима који су само неколико недеља млађи од превремено рођених беба за чији се живот доктори боре! Зар вам све ово не указује на општу моралну збрку?

Потребан је морални компас

Када су упитани: „Која вам је ствар најмање важна у животу?“, већина испитаника у једној Галуповој анкети одлучила се за „верност својој религији“ као једну од две најмање важне ствари. Зато не изненађује што је посећеност цркава и даље све мања и мања. Професор Инглхарт наводи да је просперитет у западним земљама „створио један незапамћен осећај сигурности“ и да је „то смањило потребу за заштитом коју је религија традиционално пружала“.

Све мање поверење у организовану религију пропраћено је губитком поверења у Библију. У једном међународном истраживању, испитаници су упитани на кога или на шта се ослањају када желе да сазнају шта је морално исправно. Огромна већина је навела лично искуство. „Божја Реч је била на далеко мање важном, другом месту“, каже се у извештају овог истраживања.

Зато уопште не чуди што се вредности мењају нагоре! Недостатак неког моралног компаса, заједно са све већим наглашавањем материјалистичких циљева и себичног индивидуализма, створио је културу похлепе и равнодушности према осећањима других особа. Које се важне ствари губе због ових промена?

[Фуснота]

[Слике на странама 4, 5]

Губитак вредности се огледа у распаду породица, лошим радним навикама и необузданом понашању

[Слика на 6. страни]

Сваке године се путем абортуса прекине живот милиона беба које су само неколико недеља млађе од ове превремено рођене бебе