Гледиште Библије

Избегавајте говор који вређа

„Из истих уста излази благослов и проклетство. Није у реду, браћо моја, да се то тако дешава“ (ЈАКОВ 3:10).

МОЋ говора је јединствена одлика по којој се разликујемо од животиња. Нажалост, неки људи злоупотребљавају тај дар. Увреде, клетве, псовке, хуле, вулгарности и непристојан говор могу јако заболети — понекад и више од физичких удараца. „Неко који лакомислено говори као мач пробада“, каже Библија (Пословице 12:18).

Све већем и већем броју људи уобичајено је да куну. У школама се извештава да се деца све више простачки изражавају. Међутим, неки тврде да штетан говор може бити користан када се употребљава да би се дало одушка емоцијама. Један студент политичких наука је написао: „Вулгарни изрази и те како добро дођу када нормалан речник једноставно не преноси  интензитет наших осећања.“ Да ли хришћани треба да буду равнодушни према штетном говору? Шта Бог мисли о томе?

Гнушајте се простачких шала

Простачко изражавање није феномен данашњице. Да ли вас изненађује податак да су се људи простачки изражавали још у време апостола̂, пре скоро 2 000 година? На пример, изгледа да су се неки у скупштини у Колосима простачки изражавали када су били љути. Можда су то радили да би намерно напали или повредили друге, можда из освете. Тако и данас многи у изливу гнева користе простачки говор. Стога је Павлова посланица Колошанима корисна и у нашем времену. Павле је написао: „Сада их стварно све одбаците од себе: срџбу, гнев, злоћу, погрдан говор и простачко изражавање из својих уста“ (Колошанима 3:8). Јасно је да се хришћанима саветује да избегавају изливе гнева и простачки говор који често иде уз то.

Додуше, многи не користе простаклук да би напали или повредили друге. До таквог изражавања вероватно долази без неког већег размишљања. Тако су ружне речи постале устаљене у свакодневном говору. Некима је чак тешко да разговарају а да не опсују. Често се простачки језик користи да би се изазвао смех. Међутим, да ли на те простачке шале треба гледати као на мање озбиљне, прихватљивије преступе? Осмотрите следеће.

Простачке шале представљају непристојно изражавање које се користи с намером да се други забаве. Данас су такве шале углавном на тему секса и многима који себе сматрају пристојнима такав језик звучи забавно (Римљанима 1:28-32). Онда уопште не чуди што су и природно и неприродно сексуално понашање тема многих комичара. Простачке шале се чују у многим филмовима, као и у емисијама на телевизији и радију.

Библија не ћути што се тиче простачких шала. Апостол Павле је овако написао хришћанима у Ефесу: „Блуд и нечистоћа сваке врсте или похлепа да се и не спомињу међу вама, као што доликује светима; ни срамотно понашање ни луде речи ни простачке шале, што не доликује, него радије захваљивање“ (Ефешанима 5:3, 4). Сасвим је јасно да се простачки говор, без обзира на то с којом се намером користи, не допада Богу. То је нешто лоше. То је говор који повређује.

Грубе речи које се не допадају Богу

Штетан говор сигурно обухвата много више од простачког говора. Увреде, сарказам, исмевање и груба критика могу дубоко повредити. Додуше, сви грешимо у говору, посебно зато што су људи око нас веома саркастични и пуно оговарају (Јаков 3:2). Међутим, прави хришћани никада не треба да постану равнодушни што се тиче погрдног говора. Библија јасно показује да Јехова Бог не одобрава никакав говор који повређује.

На пример, у Библији у Другој краљевима читамо о једној групи дечака који су вербално малтретирали пророка Јелисеја. Извештај каже да су му се ’ругали‘ и ’говорили: Пењи се ћело! Пењи се ћело‘. Јехова, који је могао прочитати срца те деце и видети њихову злобну намеру, веома је озбиљно схватио њихово вербално злостављање. Извештај каже да је Бог казнио смрћу четрдесет и двоје деце због њиховог погрдног говора (2. Краљевима 2:23, 24).

Израелци се „ругаху гласницима Божјим и не мараху за речи његове и смејаху се пророцима његовим, докле се не распали гнев Јеховин на народ, те не би више лека“ (2. Летописа 36:16). Иако је Божји гнев првенствено био изазван идолопоклонством и непослушношћу његовог народа, вреди запазити да Библија конкретно говори о вербалном злостављању које је било усмерено против Божјих пророка. То показује да Бог уопште не одобрава такво понашање.

Зато Библија саветује хришћане: „Старијег човека немој оштро критиковати“  (1. Тимотеју 5:1). Ово начело би се могло применити у нашем опхођењу са свима. Библија нас охрабрује ’да не говоримо лоше ни о коме, да не будемо ратоборни, да будемо разумни, показујући сваку благост према свим људима‘ (Титу 3:2).

Обуздавати се у говору

Понекад може изгледати тешко да се одупремо жељи да некога вербално нападнемо. Када нам се нешто учини нажао, могли бисмо да мислимо да је на месту ако казнимо преступника окрутним, грубим речима — било да их изговоримо у лице или иза леђа. Па ипак, хришћани се опиру таквој склоности. Пословице 10:19 кажу: „Ко много говори не фали му грех, а опрезан [’разборит‘, NW] је ко усне своје задржава.“

Божји анђели пружају добар пример у томе. Они су свесни свих грешака које људи праве. Иако су анђели снажнији и моћнији од људи, они не износе против њих оптужбу погрдним изразима, „из поштовања према Јехови“ (2. Петрова 2:11). Знајући да је Бог у потпуности свестан свачијих грешака и да апсолутно има моћ да исправи ствари, анђели се обуздавају у свом говору. Михаило, врховни анђео, уздржавао се да погрдно говори, чак и против Ђавола (Јуда 9).

Хришћани се труде да опонашају анђеле. Они следе овај библијски савет: „Никоме не враћајте зло за зло. Старајте се за оно што је добро у очима свих људи. Ако је могуће, колико до вас стоји, будите у миру са свим људима. Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу; јер је писано: ’Освета је моја; ја ћу вратити, каже Јехова‘“ (Римљанима 12:17-19).

Занимљиво је да чак и тон и јачина гласа могу допринети томе да повредимо друге оним што кажемо. Сасвим је уобичајено да мужеви и жене повређују једни друге виком. Многи родитељи често вичу на децу. Међутим, нема потребе да вичемо када изражавамо своја осећања. Библија нас овако подстиче: „Свака злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор нека се уклони од вас заједно са свом злоћом“ (Ефешанима 4:31). Библија такође каже да „Господов роб нема потребе да се упушта у борбе, него треба да буде фин према свима“ (2. Тимотеју 2:24).

Речи које лече

Будући да је данас уобичајено погрдно и простачко изражавање, хришћани треба да се боре против тог штетног утицаја. Библија на добар начин показује како то можемо чинити, наиме, тако што волимо своје ближње (Матеј 7:12; Лука 10:27). Истинска брига и љубав према ближњем покренуће нас да увек користимо речи које лече. Библија каже: „Никаква трула реч да не излази из ваших уста, него само она која је добра за изграђивање према потреби, да би пружила што је корисно онима који слушају“ (Ефешанима 4:29).

Такође, обликовање наше личности према Божјој Речи помаже нам да избегавамо говор који вређа. Читање и медитирање о Светом писму може нам помоћи да ’одбацимо сву прљавштину‘ (Јаков 1:21). Да, Божја Реч може помоћи да изградимо своју личност.