Ослушкивање свемира са јужне хемисфере

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

КЕНГУР је изненада подигао главу и начуљио уши према извору једва приметног звука. Тај звук је допирао од низа антена радио-телескопа које су се полако кретале по шинама. У мртвилу дивљине, и телескопске антене и животиња стале су као укопане — необичан сусрет природе и науке.

Призори попут ових често се могу видети у сеоском подручју у близини града Нарабрија у Новом Јужном Велсу, у Аустралијском телескопском центру (ATNF). Низ од шест великих антенских тањира, од којих су пет покретни и један непокретан, повезан је с једним тањиром пречника 64 метра који се налази близу града Паркеса и још једним тањиром пречника 22 метра у близини Кунабарабрана. Када се синхронизује рад ових антена, оне тада функционишу као један огроман тањир. Чак и тај капацитет може бити још већи ако се ови тањири повежу с телескопима у Тидбинбили, у близини Канбере у Аустралији и у Хобарту у Тасманији.

Ови гломазни инструменти осматрају јужно небо — пажљиво истражујући његове тајне. Чему сав тај труд? Једна брошура коју је издао овај центар каже: „Мало знатижеље води до великих открића.“

Откривање тајни свемира

Лорд Ди Лајл, тадашњи врховни гувернер Аустралије, званично је пустио у рад телескоп у Паркесу у октобру 1961. Он је са усхићењем прогнозирао: „Овај инструмент ће привући пажњу научника из целог света, па стога има огромну улогу у одгонетању тајни свемира.“

Његове чврсте наде нису биле изневерене. Отварање овог центра представљало је велики догађај у радио-астрономији, која је релативно нова наука. Књига Beyond Southern Skies каже: „Званично представљање телескопа у Паркесу... био је посебан дан за научне кругове у Аустралији. Идеја о телескопу рођена је десет година раније; четири године је било потребно за пројектовање и још две године за изградњу.“

Др Дејвид Маконел, директор Центра Нарабри, изјавио је за Пробудите се! да је  ATNF највећи пројекат те врсте на јужној хемисфери, додајући: „Радио-астрономи из многих делова света долазе код нас да би истраживали и проучавали свемир. Јединствен географски положај ATNF-а пружа одличан приступ јужном небу у ту сврху.“

Посматрање невидљивог

За разлику од оптичких телескопа, радио-телескопи сакупљају информације које долазе у облику таласа радио-фреквенције, које се обрађују и анализирају и затим претварају у видљиве снимке. То није једноставан задатак, јер су радио-сигнали изузетно слаби.

Примера ради, када би укупна енергија радио-сигнала прикупљених током више од 40 година постојања телескопа у Паркесу била претворена у електричну енергију, њу би сијалица од 100 вати потрошила за само сто милионитих делова једне секунде! Тако каже Рик Тварди, директор научне службе ATNF-а у Паркесу. Након што се прикупе подаци, они се шаљу у један огроман компјутер који упоређује сложене сигнале које су антене ухватиле. „Центар у Нарабрију има компјутер који може извести шест милијарди рачунских операција у секунди“, објаснио је Маконел. Потом се резултати обрађују и шаљу у централу ATNF-а у Сиднеју, где се претварају у слике виђене радио-таласима. Када се те слике искомбинују с подацима добијеним са оптичких телескопа, открију се нека од задивљујућих чуда свемира.

Међутим, у неким посебним истраживачким пројектима радио-телескопи могу и засебно да раде. На пример, веома слаби радио-сигнали, као што су сигнали које емитују пулсари, боље се хватају и обрађују преко већих појединачних тањира, попут оног у Паркесу. Тако се помоћу тог телескопа открило више од половине познатих пулсара у свемиру. Такође се користио за преношење слика првих шетњи по Месецу, а одиграо је значајну улогу и у мисији спасавања Апола 13. И не само то, послужио је за многа друга открића, укључујући и откриће Ајнштајновог прстена и остатака једне супернове, да споменемо само два примера. (Видите пропратни оквир.)

Да ли смо сами?

Премда је главна намена ATNF-а да служи за научна истраживања и давање одговора на збуњујућа питања о свемиру, једна мала група истраживача користи овај центар да би испитала једну другу ствар: Да ли у свемиру постоје још неке цивилизације? Ово питање копка истраживаче који су познати као ексобиолози. Овај израз је добијен комбинацијом грчких речи ексо, што значи „споља“ и биос, што значи „живот“.

Како се радио-телескопи могу употребити да би се одговорило на ово замршено питање? Неки ексобиолози верују да би у случају да у свемиру постоје било које друге цивилизације, оне вероватно биле далеко старије од наше и отуда би знале за радио-сигнале које би и користиле да би комуницирале с нама. Неколико научника је чврсто уверено да ће цивилизације, мање или више сличне нашој, сигурно бити откривене.

Али многи нису толико уверени у то. Чак и неки ексобиолози признају да су радио-сигнали које су ухватили, и који као  да су указивали на живот у свемиру, „заправо потицали од наше цивилизације“! Др Ијан Морисон, главни инжењер британског радио-телескопа у Џодрел Бенку, рекао је следеће: „Пре двадесет година смо мислили да би у нашој галаксији могло да буде и милион других цивилизација. Сада све више мислим да је људска раса јединствена.“

Ма колико људска цивилизација била јединствена, ми задајемо муке астрономима и заправо их ометамо у њиховом настојању да прикупе информације из свемира. Ослушкивање свемира постаје све теже због тога што правимо електронску буку.

Молим за тишину! Покушавам да слушам

Јачи радио-таласи, које стварају људи, заглушују природне радио-таласе које емитују небеска тела, и то до те мере да „подручје радио-таласа постаје све бучније“, каже се у часопису Science News. Ове сметње долазе од компјутера, микроталасних пећница, мобилних телефона, емитовања радио и телевизијских програма, војних радара, комуникације између авиона̂ и контрола лета и од сателитских система. Њихове сигнале треба издвојити од оних који долазе из галаксија у свемиру.

Да би се избегла већина ових сметњи, радио-телескопи у Аустралији и у другим деловима света постављени су у удаљеним подручјима. Па ипак, понекад чак ни то није довољно. „Радио-астрономи страхују да ускоро неће преостати ниједно тихо место за њихова истраживања... Можда ће једнога дана моћи да преселе своје телескопе на место које ће вероватно остати тихо: на другу страну Месеца.“ Тако се са жаљењем говори у једном броју часописа Science News.

Међутим, упркос свим овим потешкоћама, истраживања у ATNF-у откривају детаље о величанственом свемиру које голим оком никада не бисмо могли да видимо. То свима нама треба да пружи прилику да размишљамо о дивном месту које наша планета заузима у том задивљујућем свемиру и треба да нас испуни захвалношћу према Створитељу неба и земље.

[Оквир⁄Слике на странама 16, 17]

ЧЕГА СВЕ ИМА У СВЕМИРУ?

Галаксије

Огроман број звезданих система који су на окупу захваљујући привлачној сили гравитације

[Слика]

Слика галактичке групе М81 виђена радио-таласима

[Извор]

Image courtesy of NRAO/AUI/NSF

Квазари

Небеска тела налик звездама која су можда најудаљенији и најсјајнији објекти у свемиру

[Слика]

Слика једног квазара који је удаљен шест милијарди светлосних година виђена радио-таласима. Сматра се да је извор његове енергије једна невероватно масивна црна рупа

[Извор]

Copyright Australia Telescope, CSIRO

Пулсари

Небеска тела за која многи сматрају да су неутронске звезде које се брзо окрећу око своје осе, услед чега се емитују пулсеви радијације, нарочито радио-таласа, и то у веома правилним интервалима

[Слика]

На овој слици видљиве светлости, пулсар је једва приметан објекат у средишту маглине Рак

[Извор]

Hale Observatory/NASA

Нове

Звезде које изненада постају хиљадама пута светлије, а потом се њихова светлост постепено враћа до првобитног интензитета

Супернове

Нове које су милионима пута светлије од Сунца

[Слика]

Остаци супернове: Радио-таласи у црвеној, рендгенски зраци у плавој, видљиво светло у зеленој боји

[Извор]

Рендгенски снимак (NASA/CXC/SAO)/оптички снимак (NASA/HST)/снимак радио-таласима (ACTA)

Ајнштајнови прстенови

Да ли се нека галаксија може сакрити иза друге? Не, осим ако не стоје тачно једна иза друге. Галаксија која се налази у првом плану делује попут огромних гравитационих сочива и савија светлосне или радио таласе који потичу од галаксије у позадини, што се манифестује у облику светлосних прстенова

[Извор]

HST/MERLIN/VLBI National Facility

[Дијаграм на 17. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Као што нам слике добијене рендгенским зрацима могу показати унутрашњост људског тела, тако нам слике добијене радио-таласима могу помоћи да видимо шта се дешава у свемиру

РАДИО- -ТАЛАС

МИКРОТАЛАС

ИНФРАЦРВЕНА СВЕТЛОСТ

ВИДЉИВА СВЕТЛОСТ

УЛТРАВИОЛЕТНА СВЕТЛОСТ

РЕНДГЕНСКИ ЗРАК

ГАМА ЗРАК

[Извор]

Steven Stankiewicz

[Слика на 15. страни]

Горе: Пет од шест антена близу Нарабрија

[Извор]

S. Duff © CSIRO, Australia Telescope National Facility

[Слика на 15. страни]

Телескоп пречника 64 метра близу Паркеса

[Извор]

Photo Copyright: John Sarkissian

[Извор слике на 15. страни]

J. Masterson © CSIRO, Australia Telescope National Facility