Поглед у свет

Корист од собних биљака

Према речима истраживача, „на хиљаде ученика постигло би бољи успех да су имали собне биљке у школским учионицама“, извештава лондонски The Times. Професор Ридингшког Универзитета Дерек Клементс-Крум утврдио је да је у неким претрпаним и слабо проветреним учионицама ниво угљен-диоксида за више од 500 процената изнад дозвољеног, те тако омета концентрацију ученика и успорава њихов напредак. Описујући ово стање као синдром болесне учионице, он је рекао да је просечан број деце у учионицама пет пута већи од броја радника у пословним зградама, у којима је познато да „синдром болесне зграде“ утиче на раднике и њихов учинак. Које би се биљке могле користити за побољшање квалитета ваздуха у просторијама? Према једном истраживању у Сједињеним Државама, најефикаснији је зелени хлорофитум. Змајево дрво, бршљан, фикус, спатифилум и јука такође су веома добри за пречишћавање ваздуха. Собне биљке смањују ниво угљен-диоксида тако што га претварају у кисеоник.

 „Изгубљена“ генерација

„Жалосно је колико су млади Американци неинформисани“, извештавају њујоршке новине Daily News. На карти света, „11% њих није могло да пронађе Америку. Када им је дата нема карта Сједињених Држава, половина није имала појма где се налази Њујорк.“ У проналажењу других држава на карти, свега 13 посто је могло да пронађе Ирак и Иран, а само 17 посто Авганистан. Штавише, само 71 посто Американаца између 18. и 24. године могло је тачно да пронађе највећи океан на свету — Тихи океан. Тест са 56 питања који је припремио National Geographic Society урадило је 3 250 младих особа у Британији, Италији, Јапану, Канади, Мексику, Немачкој, Сједињеним Државама, Француској и Шведској. Иако ниједна земља није постигла оцену „А“, за шта је било потребно у просеку 42 тачна одговора, Шведска је била најближа са 40 тачних одговора, а затим Немачка и Италија са 38. Американци су били претпоследњи с просеком од 23 тачна одговора, тик испред Мексика са 21. „Ако наша омладина не може да пронађе места на карти и ако није упозната с текућим догађајима у свету, како онда може разумети проблеме светске културе, економије и природних богатстава с којима се суочавамо?“, пита се Џон Фахи, председник Удружења националне географије.

После 40. године жањете оно што сте посејали

„Лични избори једне особе и средина у којој живи нарочито утичу после 40. године, када се знаци старости убрзавају.“ Ово је била срж извештаја с једне конференције о здрављу, о којој говори сиднејски The Daily Telegraph. Према речима Рока ди Винћенца, главног специјалисте за исхрану у Свинбурншкој болници у Викторији, „’оштећени гени‘ или неки поремећаји у организму“ можда неће бити тако важни за здравље особе после 40. године као што могу бити избори које је та особа раније направила. „Сада знамо да је здравље после 40. године резултат истовременог дејства генетски наслеђених фактора и утицаја средине“, каже Ди Винћенцо. „Према Аустралијском институту за старење, 80 посто здравствених тегоба код старијих особа уопште није последица старости. Оне су настале због неодговарајуће бриге о организму током живота, нарочито после 40. године, када почињу да се осећају последице такве неадекватне неге.“

Деца лако постају зависници од никотина

„Деца могу постати зависници од дувана у року од неколико дана од када почну да пуше, а могу чак постати робови те навике и после прве цигарете“, закључује се у једној студији о којој су известиле лондонске новине The Guardian. „Од 332 младе особе које су некада пробале дуван, макар и само пућкале, 40% њих показало је знаке зависности. Од 237 особа које су увлачиле дим у плућа, 53% је имало знаке зависности.“ У тој студији која је трајала 30 месеци, а коју је водио др Џозеф ди Франца с Масачусетског медицинског факултета у Сједињеним Државама, посматрано је око 700 ученика који су на почетку тог истраживања имали 12 и 13 година. „Пре ове студије се претпостављало да је младима потребно две године да постану зависници од дувана — и то да пуше сваки дан најмање пола паклице“, рекао је Ди Франца. „Нека од ове деце постала су зависници неколико дана након што су почела да пуше... Верујем да у многим случајевима зависност од никотина почиње и после прве цигарете.“ Ди Франца сматра да су тинејџери склонији зависности јер им је мозак још увек у развоју. „Желео бих да поручим младима да не треба да експериментишу с дуваном. Не постоји безопасно пушење“, каже Ди Франца. „Морамо уверити младе да чак и једна попушена цигарета може водити до доживотне зависности.“

Нова сазнања о „напуштању тела“

Користећи електроде да би утврдили порекло напада епилепсије код једне жене, швајцарски неуролози су случајно изазвали такозвано напуштање тела код ове пацијенткиње, извештава немачка агенција за научне новости Bild der Wissenschaft-Online. Сваки пут када је вијуга на десној страни мождане коре била надражена, жена је рекла да осећа како напушта тело и посматра га одозго. Изгледа да овај део мозга повезује визуелну свесност тела и чулну информацију о месту где се тело налази. „Надражај помоћу електрода је пореметио ову везу код пацијенткиње, због чега је њено чуло опажања привидно изгубило контакт с телом“, каже Bild der Wissenschaft. Напуштање тела је „много пута коришћено за спекулације о томе да је душа независна од тела“.

Препород бројаница

„Предани римски католици већ 500 година уз бројаницу изговарају мантри сличне серије молитава Оченаш и Здраво Марија које треба да подстакну на медитирање о 15 кључних догађаја или ’мистерија‘ из Исусовог живота и живота његове мајке“, извештава Newsweek. „Папа Јован Павле II је прошлог [октобра] објавио једно папско писмо с још четири циклуса за бројаницу“, који су се односили на Исусову службу од његовог крштења до Тајне вечере. „Папин циљ је да оживи занимање за његов ’омиљени‘ начин мољења, који више није толико популаран после Другог ватиканског сабора“, додаје се у том часопису. „Главна сврха папине акције јесте да у овој јединственој католичкој пракси стави већи нагласак на Христа у односу на Марију, која се највише доводи у везу с бројаницом.“ Остаје нада да ће ова акција у своје време подстаћи католике да развију навику да медитирају, запазио је папа, „пошто је хришћанство под утицајем медитативне традиције источних религија“.

Превелика очекивања

„Већина бракова у Немачкој пропадне због превеликих очекивања“, извештава се у новинама Die Welt. Према речима професора Василиса Фтенакиса, који се бави проучавањем породичног живота, „људи траже интимност и желе максималну срећу у својој вези“. Међутим, он је запазио да је нереално очекивати да таква еуфорија траје деценијама. Због данашњег наглашавања личне среће и самодоказивања, парови су мање спремни да праве уступке једни другима и да се држе заједно када пролазе кроз тешке периоде. Један други стручњак који се бави проучавањем породичног живота рекао је: „Када прође еуфорија, данашњи супружници се више не труде да попричају о проблему и сачувају везу.“ Сада у Немачкој брак траје у просеку тек нешто више од 12 година.