Кишне шуме — ко ће их спасти?

СВАКО ко жели да реши проблеме који погађају тропске шуме, најпре мора да уклони узроке који доводе до њих. Који су то узроци? Проблеми не настају само због притиска који ствара пренасељеност. Плодна подручја на земљи могу лако подмирити потребе светског становништва — чак и више од тога.

У ствари, владе неких земаља су забринуте због прекомерне пољопривредне производње, услед које пада цена хране. Неке владе подстичу пољопривреднике да користе земљиште у рекреативне сврхе, рецимо за камповање, као терене за голф или резервате с дивљим животињама.

Зашто онда нестају шуме? Морамо потражити скривеније узроке од ових које смо досад поменули.

Дубоко укорењени узроци обешумљавања

Давно пре садашње демографске експлозије, владе многих земаља су експлоатисале шуме у жељи да постану моћне и богате. На пример, потреба Британске империје за дрвном грађом за изградњу бродова довела је до нестанка храстових шума на њиховом острву, а затим и тикових шума у Бурми и Тајланду. Британска империја је опустошила и шуме у Индији да би обезбедила погонско гориво за ливнице. Друге шуме су посечене да би се направиле плантаже каучука, кафе и какаоа.

Међутим, после Другог светског рата, моторне тестере и булдожери омогућили су сечу шума у још већој мери. Све више и више, осетљиве шуме су експлоатисане зарад богатства.

Велике компаније су откупљивале огромна подручја плодне земље и користиле механизовану опрему да би убирале усеве који доносе брз профит. Пошто је остало без посла, на хиљаде људи са села преселило се у градове. Међутим, други су се преселили у кишне шуме. Таква подручја су понекад рекламирана као „земља без људи за људе без земље“. До времена када су људи схватили колико је тешко бавити се пољопривредом на таквим местима, често је било прекасно — огромна шумска подручја су већ нестала.

Корупцијом међу службеницима такође је потписана смртна пресуда за многе шуме. Дозвола за сечу шума стаје доста новца. Познато  је да су за мито неки непоштени службеници издавали краткорочне дозволе неким компанијама које су немилице секле стабла, не марећи за очување шума.

Међутим, највећа претња живом свету у шумама није сеча, већ претварање шума у обрадиво земљиште. Када је земљиште плодно, таква промена понекад може бити оправдана. Али, корумпирани или некомпетентни службеници често беспотребно дају дозволу да се шуме трајно посеку.

Криминалци такође наносе штету шумама. Дрвокрадице секу драгоцена стабла, чак и она у националним парковима. Понекад тестерама секу даске усред шуме — што је расипнички и незаконит поступак. Мештанима плаћају да изнесу дрвну грађу на бициклима или чак на својим леђима. Затим је ноћу одвозе камионима користећи непрометне планинске путеве како би избегли контролне пунктове.

Стога, нестајање шума и уништавање живог света у њима нису неминовна последица пораста броја становника. То је често последица лоше организације, похлепне трговине, криминала и корупције међу одговорним лицима. Будући да је тако, има ли наде за очување огромне разноврсности живота који се налази у тропским кишним шумама?

Шта очекује тропске кишне шуме?

„Само се једним делом светских тропских шума исправно управља“, наводи се у књизи The Cutting Edge: Conserving Wildlife in Logged Tropical Forest. Затим се додаје: „Тренутно се само неколико (ако уопште и тих неколико) шума успешно користи на рационалан начин.“ Рационално коришћење шума је свакако могуће, али оно што се широм света дешава јесте све веће уништавање шума.

Каже се да је задивљујућ изузетак Боливија, са 25 посто тропских кишних шума за које је потврђено да се рационално користе. Међутим, у свету се то може рећи за мање од један посто шума — што је обесхрабрујуће мали део. Већина тропских шума се немилосрдно експлоатише. Иза оваквог уништавања заправо стоје себичност и похлепа. Колико је разумно надати се да ће светски трговци и политичари зауставити овај тренд и окренути се заштити незаменљивог људског наслеђа?

Књига Forests of Hope закључује овим узвишеним циљем за човечанство: „Да пронађемо начин живота који је добар за све људе на свету, да тежимо за њим, и да не уништавамо нашу планету и њена богатства.“ Овај циљ је привлачан, али да ли је и реалан?

Која је била намера нашег Створитеља са земљом и човечанством? Он је првом људском пару заповедио: „Напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу“ (Постање 1:28). Дакле, Бог дозвољава људима да користе његово стварство. Али, дата „власт“ није дозвола за уништавање.

Стога је на месту питање: Могу ли људи заиста променити начин живота на глобалном нивоу и постати они који „не уништавају ову планету и њена богатства“? Ове речи подразумевају извесну меру љубави према ближњем и поштовања према Божјем стварству, што је реткост у данашњем свету. Надати се да ће људске вође усвојити и подржати овакав начин живота исто је што и надати се остварењу фантазије.

Упркос томе, Божја Реч прориче да ће доћи време када ће на земљи живети људи који ће волети једни друге и свог Створитеља. Библија каже: „Нити ће квара нити штете бити на свој светој гори мојој; јер ће земља бити пуна познања Јехове као што је морско корито пуно воде која га покрива“ (Исаија 11:9; Псалам 37:29; Матеј 5:5). Запазите да је то зато што су упознали и заволели Јехову, Величанственог Створитеља, и да је то народ који се уздржава од наношења било каквог „квара“ или узроковања било какве „штете“. Нема сумње, такви људи неће уништавати земљу.

Ово није само сан. Јехова већ сада окупља и поучава искрене људе. Проучавајући Божју Реч, милиони широм света уче о начину живота који се темељи на самопожртвованој љубави према другима (Јован 13:34; 1. Јованова 4:21). Овај часопис, заједно с пропратним часописом, Кулом стражаром, издаје се да би се помогло људима да сазнају више о таквом начину живота и како да га практикују. Позивамо вас да и даље учите. Не постоји спознање које може бити корисније од тог.

[Слике на 10. страни]

Човек неће уништавати ову прелепу планету, него ће се бринути о њој