Барселона — музеј боја и стилова на  отвореном

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

ЗАМИСЛИТЕ на тренутак да шетате неком огромном уметничком галеријом. Изложена су бројна дела која вам одмах привлаче пажњу и буде машту. Где год да погледате, видите бескрајну разноликост запањујућих, необичних облика, форми и боја. Међутим, ова необична колекција се не налази ни у једној згради или палати. Тај огромни музеј уметности на отвореном заправо је град Барселона — а нарочито је пажње вредан Квадрат д’Ор a (Златна четврт). Изложени експонати нису слике или скулптуре, већ саме зграде. Оне посетиоцу нуде могућност да види крајње необичну разноликост стилова и декора.

Смештена на североисточној медитеранској обали Шпаније, свега 160 километара јужно од француске границе, Барселона је вероватно шпански град с највише европског духа. Пре више од сто година, овај град је постао синоним за архитектонску иновацију и различите уметничке стилове.

Упркос томе што су је повремено освајали Римљани, Визиготи, Мавари и Франци, Барселона се развијала као трговачки центар. До 14. века је постала најважнији индустријски град и медитеранска лука у Шпанији. Готске грађевине и катедрала, које се данас налазе на истакнутом месту у самом срцу града, датирају управо из тог века. Велелепност готске архитектуре (1), која се одликује напредним грађевинским техникама с пуно детаља, сведочи о богатству и процвату Барселоне из тог периода.

Међутим, Шпанци су у 16. веку усмерили пажњу на западне колоније, будући да је трговина с њима доносила већу зараду. Али с појавом индустријске револуције у 19. веку, Барселона је постала центар шпанске текстилне индустрије, тако да је поново кренула узлазном линијом.

Настаје нов град

Брза експанзија у 19. веку донела је граду богатство, али и извесне проблеме. Током друге половине тог века, нагло је порастао број становника, тако да је централни део града постао скучен. Нешто се морало предузети како би се решио проблем пренасељености. Грађевински инжењер Илдефонс Сердеј добио је задатак да изради план за урбанизацију и проширење града.

Сердејев пројекат, израђен 1859, назван је Л’Еисампле, то јест проширење, и централни део града се данас тако назива. Према његовом плану, широке улице и стамбени блокови у облику квадрата — скоро савршено симетрично распоређени — формирали би једну унакрсну мрежу. Никла би нова, импресивна и здравија Барселона.

У складу са Сердејевим планом, град је ускоро почео да се проширује. Сваки стамбени блок је пројектован на јединствен начин, што данас посетиоцима пружа прилику да посматрају грађевине које су веома лепе, разноврсне и привлачне. Планом су обухваћене и отмене авеније и булевари. Роберт Хугес у својој књизи Barcelona каже да је Л’Еисампле ’због своје архитектуре једно од најзанимљивијих урбаних подручја у Европи‘.

Све већи просперитет у Барселони водио је до тога да она 1888. године буде домаћин Светске изложбе. Арк де Триомф (2) (Тријумфални славолук), који се налази близу центра града, изграђен је да би подсећао на тај важан догађај. Међутим, овај необичан споменик такође сведочи о доласку једног уметничког покрета који је од Барселоне направио јединствен град.

Нова уметност украшава град

На почетку 20. века, у Европи и Сједињеним Државама почео је да се шири модернизам— декоративни стил инспирисан природним формама. b Барселона је имала новац за инвестирање, спреман урбанистички план за зграде које би улепшале град и иновативне архитекте жељне експериментисања. Тако је модернизам дао јединствен изглед овом граду. Антонио Гауди (1852-1926) био је најистакнутији представник тог новог уметничког правца. Он је оставио неизбрисив траг у изгледу овог града.

У Барселони се може наћи већина најбољих Гаудијевих здања, од којих су нека део светске културне баштине. Типичан пример је кућа Мила (3), то јест Ла Педрера, која се налази у Пасежу де Грасији близу центра града. На овој грађевини се не може наћи ниједан раван зид.  Таласаста фасада изгледа као да је исклесана у пешчару. Спољашњост украшавају ограде од кованог гвожђа које личе на лишће и зрна купине. У унутрашњости зграде, закривљени плафони и стубови се појављују у свим замисливим облицима.

Још један бриљантан пример Гаудијеве генијалности јесте кућа Батљо (4), такође у Пасежу де Грасији. Од 1904. до 1906, Гауди је преуређивао једну зграду Хусепа Батља и Казановаса, једног богатог индустријалца. Гауди је направио кућу која нестварно делује. Таласасти кров подсећа на диносаурову кичму, а цреп на рибљу крљушт. Чак и док је гледате, просто не можете да поверујете да тако нешто постоји.

Гаудијево недовршено ремек-дело, црква Саграда Фамилија (5), можда представља најбољи пример његове оригиналности. Четири звоника на северној страни цркве изгледају попут наслага воска који се сливао низ четири висока свећњака. Ове високе куле, које надвисују околне зграде, постале су међународни симбол Барселоне.

Подједнако је чудноват и Парк Гвел (6), Гаудијев забавни парк који се налази на једном узвишењу са западне стране града. Изувијане скулптуре и стубови, вишебојни мозаици и необичне зграде и димњаци упечатљив су декор привлачних вртова који их окружују. Још једна изложба облика и боја јесте Палао де ла Мусика Каталана (7) (Музичка палата) коју је пројектовао Гаудијев савременик Думенек и Монтане.

Између планина и мора

Положај Барселоне, као и њена архитектура, дају овом граду специфичан дух. Планине Кољсерола окружују град са западне стране, а Средоземно море представља његову границу са источне стране.  Управо је море пуно допринело томе да Барселона буде напредан град и главна трговачка лука. Уопште не изненађује што у близини луке стоји кип Кристифора Колумба (8), окренут према мору.

Захваљујући близини планина и мора град има умерену климу која је веома пријатна за живот. Улице су преко целе године пуне људи, од раног јутра до касно навече. Кафеи и ресторани се налазе практично на сваком ћошку. Они маме пролазника мирисом свеже кафе или специјалитетима домаће кухиње који се ту могу пробати. На пијацама, као што је чувена Бокерија која се налази у широкој авенији званој Ла Рамбла, продају се практично све врсте воћа, поврћа и рибе које можете замислити.

Међутим, посета Барселони не би била потпуна уколико не бисте посетили Монњуик, стрмо брдо које се издиже недалеко од мора. Тамо посетиоци могу уживати у обиласку музеја, уметничких галерија и спектакуларном погледу на град и Средоземно море. Главни објекти који су се користили за Олимпијске игре 1992. године такође се налазе на Монњуику. Јеховини сведоци планирају да посете Барселону ради међународног конгреса који ће се одржати од 31. јула до 3. августа. Делегати тог конгреса ће се окупити на великом фудбалском стадиону Камно.

Премда Барселона попут већине великих градова има своје проблеме, посетиоци без изузетка уживају у њеном медитеранском духу. Било да је реч о тезгама с цвећем и кафеима у Ла Рамбли, уским уличицама и древној лепоти Готске четврти или о очаравајућој архитектури, Барселона је музеј боја и стилова на отвореном који ретко ко може да заборави.

[Фусноте]

[Мапа на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Барселона

Мадрид

Севиља

[Слика на 16. страни]

Вентилација и димњаци куће Мила

[Извор]

Godo-Foto

[Извор слике на 15. страни]

Горње фотографије: Godo-Foto

[Извори слика на 17. страни]

Sandra Baker/Index Stock Photography

Godo-Foto