Зашто данас има толико свирепих злочина?

СВИ злочини су сурови. Али злочине који немају никакав повод је тешко разумети. Чињеница да се у већини случајева дешавају без неког посебног мотива збуњује истражне органе. Преко мас-медија, који су последњих година много ефикаснији, у року од неколико сати за таква ужасна злодела сазнају милиони или чак милијарде људи. Један извештај Светске здравствене организације наводи да „насиље не заобилази ниједан континент, ниједну државу и скоро ниједну заједницу“.

Последњих година, чак и у местима која су важила као релативно безбедна, дешава се све више безумних злочина. На пример, Јапан је дуго имао ниску стопу тешких злодела. Међутим, јуна 2001. године у Икеди, један човек је с месарским ножем у руци ушао у школу и напао сваког на кога је наишао. За 15 минута је убио 8 и ранио 15 деце. Када се ово дода другим извештајима из Јапана, као што су извештаји о младима који убијају потпуно непознате људе само из забаве, онда постаје сасвим јасно да су се ствари промениле.

Чак и у земљама у којима је стопа криминала висока, неки несхватљиви злочини изазивају гнушање јавности. Тако је било и након напада на Светски трговински центар у Њујорку, 11. септембра 2001. Психолог Џерард Бејлс је изјавио следеће: „Овај догађај је претворио цео свет у једно потпуно непознато, опасно место где не можемо предвидети шта нас чека.“

Зашто то раде?

Не постоји ниједан посебан разлог који објашњава све ове различите несхватљиве злочине. Неке од њих је још теже разумети због њихове бесмислености. На пример, тешко је схватити зашто би неко пришао тоталним странцима и избо их на смрт или зашто би неко пролазећи поред нечије куће насумице пуцао.

Неки тврде да је људима зло урођено. Други сматрају да склоност ка безумним злочинима није саставни део људске природе. (Видите оквир „Предодређени за насиље?“)

 Многи стручњаци верују да постоји мноштво фактора и околности који подстичу људе с таквом склоношћу да почине неразумна, брутална дела. Један извештај Академије ФБИ (Федералног истражног бироа) у Сједињеним Државама иде толико далеко да каже: „Убиство није дело уравнотежене, душевно здраве особе.“ Неки стручњаци се не би сложили са оваквом формулацијом. Па ипак, многи се слажу са оним што она подразумева. Из неког разлога, размишљање особа које изврше свирепе злочине није нормално. Нешто утиче на њихове мисли до те мере да ће они урадити незамисливо. Шта покреће људе да почине таква недела? Хајде да осмотримо седам могућих фактора које су навели експерти.

Распад породице

Дописник часописа Пробудите се! упитао је Маријанита Панганибана, представника филипинске полиције, о прошлости особа које изврше екстремне злочине. Он је изјавио: „Они долазе из разорених породица. Одрасли су без пажње и љубави. Прекинута је људска морална нит, што значи да они немају никакво вођство и да зато застране.“ Многи истраживачи указују да су слабе породичне везе и насиље у породици уобичајени међу агресивним злочинцима.

Амерички центар за испитивање злочина објавио је један извештај у ком се набрајају фактори на основу којих се може препознати који би млади у школи можда извршили злочине с фаталним исходом. С обзиром на породицу из које млади потичу наводе се следећи фактори: неслагање између родитеља и детета, немогућност родитеља да препознају проблеме своје деце, недостатак блискости, или кад родитељи мало ограничавају понашање детета или то уопште не чине. Проблем може настати и када су деца крајње затворена, или кад воде двоструки начин живота и тако крију једну страну своје личности од родитеља.

Данас су многа деца жртве распада породице. Друга имају родитеље који немају пуно времена за њих. На хиљаде младих одраста без адекватног моралног и породичног вођства. Неки стручњаци сматрају да такво окружење може довести до тога да деца не развију способност емотивног везивања за друге, због чега ће лакше починити злочине, често без милости.

Групе које шире мржњу и култови

Докази потврђују да неке групе које шире мржњу или култови имају снажан утицај на извршење неких злочина. У Индијани у САД, један 19-годишњи црнац се враћао кући из тржног центра. За само неколико  тренутака, он је лежао на тротоару с метком у глави. Убио га је младић који га је насумице изабрао. Зашто? Убица је, како се тврди, желео да постане члан једне расистичке организације која уздиже белу расу и да заслужи тетоважу паукове мреже, јер је убио црнца.

Напад нервним гасом 1995. године у Токијској подземној железници, масовно самоубиство у Џоунстауну у Гвајани и смрт 69 чланова Реда сунчевог храма у Швајцарској, Канади и Француској десили су се јер су ови људи били под утицајем култова. Ови примери показују снажан утицај који извесне групе имају на размишљање неких људи. Харизматичне вође их врбују да учине „назамисливо“, тако што их маме неким наводним користима.

Мас-медији и насиље

Неки указују на то да различити облици савремене комуникације могу подстаћи на насилно понашање. Познато је да редовно излагање насиљу које се види на телевизији, у филмовима, у видео-играма и на Интернету отупљује савест и наводи на гнусне злочине. Др Данијел Боренстајн, председник Америчког психијатријског друштва, изјавио је: „Тренутно има више од 1 000 студија темељених на преко 30 година истраживачког рада које показују узрочну везу између насиља у медијима и агресивног понашања неке деце.“ Др Боренстајн је пред одбором Америчког сената потврдио: „Уверени смо да стална изложеност свим облицима насиља у свету забаве има штетан утицај на опште здравље људи.“ (Видите оквир „Насиље у видео-играма — гледиште једног лекара“.)

Често се наводе специфични случајеви да би се доказало да је то стварно тако. У случају човека поменутог у претходном чланку, који је хладнокрвно убио мушкарца и жену док су посматрали излазак сунца на плажи, јавни тужилац је изнео доказ да је ово убиство из забаве било инспирисано непрекидним гледањем насилних филмова. У пуцњави у школи у којој је убијено 15 особа, два ученика која су починила овај злочин рекла су да сваког дана сатима играју насилне видео-игре. Поред тога, они су често гледали филмове који величају насиље и убијање.

 Дрога

У Сједињеним Државама, стопа убистава која су извршили тинејџери утростручила се током осмогодишњег периода. На шта надлежни указују као на један од узрока? На банде, посебно на банде које користе крек. Од преко 500 недавних убистава у Лос Анђелесу у Калифорнији, „полиција је рекла да је 75 посто повезано с бандама“.

У једном извештају који је објавила Академија ФБИ стоји следећа изјава: „Велики број убистава доводи се у везу с дрогом.“ Неки људи чији је ум помућен дрогирањем убијају док су под утицајем дроге. Други насиљем штите своју трговину дрогом. Очигледно је да је дрога моћан фактор који утиче да људи почине ужасне ствари.

Лак приступ ватреном оружју

Као што је споменуто у претходном чланку, само један наоружани човек у Тасманији (Аустралија) убио је 35 људи. Ранио је још 19 особа. Он је имао војне полуаутоматске пушке. Овај случај је многе навео на закључак да је лак приступ ватреном оружју још један фактор који доприноси порасту броја свирепих злочина.

Један извештај показује да су у Јапану 1995. године забележена само 32 убиства из пиштоља, и то углавном у гангстерским обрачунима. Насупрот томе, у Сједињеним Државама је евидентирано више од 15 000 убистава из пиштоља. Откуд та разлика? Неки су као један од разлога поменули строге јапанске законе о поседовању оружја.

Неспособност људи да савладају проблеме

Када чују за неки ужасан злочин, неки могу узвикнути: ’Та особа мора да је луда!‘ Међутим, нису сви починиоци умно поремећени. Ипак, многима је тешко да се изборе с животним проблемима. Стручњаци указују на поремећаје личности који  могу водити до екстремних поступака. У те поремећаје спадају: поремећаји везани за учење и друштвени живот; последице физичког или сексуалног злостављања; отуђеност од друштва; мржња према одређеним групама, као што су жене; недостатак кајања за почињене грешке и жеља да се манипулише другима.

Који год да је њихов проблем, ти поремећаји на неке толико снажно утичу да им се мења начин размишљања, а то их може навести да ураде чудне ствари. Један пример је медицинска сестра која је претерано жудела за пажњом. Она је убризгавала малој деци средство за опуштање мишића које им је заустављало дисање. Онда је уживала у пажњи која јој је поклањана док је „спасавала“ свако дете. Нажалост, није могла да поврати дисање свој деци. Осуђена је за убиство.

Из досад реченог јасно се види да постоји сплет фактора који наводе људе да изврше свирепе злочине. Међутим, наш списак не би био потпун ако не бисмо размотрили још један веома битан фактор.

Библијски одговор

Библија нам помаже да разумемо шта се то дешава у данашње време и зашто људи одлазе у такве крајности. Она тачно описује ставове које редовно виђамо. На пример, у 2. Тимотеју 3:3, 4 наводи се да ће људи бити „без природне наклоности“, да ће бити „без самоконтроле, брутални, без љубави према доброти“ и „тврдоглави“. У једној другој библијској књизи цитиране су Исусове речи: „Охладнеће љубав већине“ (Матеј 24:12).

Библија каже: „У последње дане настаће критична времена с којима се тешко излази на крај“ (2. Тимотеју 3:1). Заиста, оно што видимо доказује да живимо у последњим данима садашњег система ствари. Прилике у свету и ставови људи се погоршавају. Можемо ли очекивати неко решење у блиској будућности? Библија одговара: „Зли људи и варалице напредоваће од зла на горе“ (2. Тимотеју 3:13).

Да ли то значи да је овај свет осуђен на зачарани круг опаког насиља и све већег криминала? Хајде да осмотримо ово питање у следећем чланку.

[Оквир на 6. страни]

ПРЕДОДРЕЂЕНИ ЗА НАСИЉЕ?

Неки сматрају да људи имају урођену склоност ка насиљу или убијању. Присталице теорије еволуције заступају мишљење да потичемо од дивљих животиња и да једноставно имамо урођене насилне карактеристике. Према тим теоријама, осуђени смо на зачарани круг насиља из ког нема излаза.

Међутим, постоји много више доказа који иду у прилог нечем сасвим супротном. Претходно поменуте теорије не објашњавају зашто у различитим културама постоје велике разлике у заступљености и облицима насиља. Оне не објашњавају ни зашто је у неким културама насилно понашање уобичајена појава, док у другим има врло мало насиља, и скоро да нема убистава. Психоаналитичар Ерих Фром је оспорио теорију да смо агресивност наследили од примата наводећи да, иако неке животиње прибегавају насиљу због физичких потреба или у самоодбрани, једино људи убијају чисто из забаве.

У књизи The Will to Kill — Making Sense of Senseless Murder, професори Џејмс Алан Фокс и Џек Левин наводе: „Неке особе су склоније насиљу од других, али и оне имају слободну вољу. Воља да се убије, иако вођена бројним унутрашњим и спољашњим силама, ипак укључује избор и одлуку појединца, те стога и одговорност и кривицу.“

[Оквир⁄Слика на 7. страни]

НАСИЉЕ У ВИДЕО-ИГРАМА — ГЛЕДИШТЕ ЈЕДНОГ ЛЕКАРА

Др Ричард Ф. Корлин, некадашњи председник Америчког медицинског удружења, одржао је говор приликом уручивања диплома једној групи доктора у Филаделфији (Пенсилванија, САД). Говорио је о компјутерским играма које подстичу на насиље. У неким од ових игара добијају се поени за повреде на телу, још више за погодак у тело, а још више за погодак у главу. Крв шикља, а мождано ткиво лети на све стране.

Др Корлин је напоменуо да деци није дозвољено да возе, да пију алкохолна пића, као ни да пуше. Затим је рекао: „Али, ми им дозвољавамо да уче да пуцају у годинама када још нису научила да контролишу своје нагоне и када још нису зрела и дисциплинована да би разумела да је опасно играти се оружјем... Потребно је да од самог почетка учимо децу да насиље [оставља] последице — озбиљне последице — и то без изузетка.“

Нажалост, уместо да буду поучена о последицама злочина, деца су често недужне жртве бруталних злочина. Статистички подаци показују да у Сједињеним Државама сваког дана у пуцњави погине десеторо деце. Др Корлин каже: „Сједињене Државе су прве у свету по броју деце која погину од ватреног оружја.“ Који је био његов закључак? „Злоупотреба ватреног оружја је претња општем добру људи у нашој земљи. То је чињеница.“

[Оквир на 9. страни]

ФАКТОРИ КОЈИ МОГУ ДОВЕСТИ ДО СВИРЕПИХ ЗЛОЧИНА

Многи стручњаци сматрају да бруталним злоделима могу допринети следећи фактори:

Распад породице

Екстремне групе које шире мржњу

Опасни култови

Насиље у забави

Изложеност стварном насиљу

Дрогирање

Неспособност да се савладају проблеми

Лак приступ оружју

Неке менталне болести

[Слика на 8. страни]

Једна од пет експлозија бомби у Кезон Ситију на Филипинима у којој је погинуло најмање 12 и рањено више од 80 особа

[Извор]

AP Photo/Aaron Favila 30. децембар 2000.

[Слика на 8. страни]

У једној средњој школи у Колораду у САД, два ученика су убила професора и 12 ученика, а потом извршила самоубиство

[Извор]

AP Photo/Jefferson County Sheriff’s Department 20. април 1999.

[Слика на странама 8, 9]

Експлозија аутомобила-бомбе у којој је погинуло најмање 182 и рањено 132 особе у једном ноћном клубу на Балију у Индонезији

[Извор]

Maldonado Roberto/GAMMA 12. октобар 2002.