Поглед у свет

Глобална појава гојазности код деце

„Гојазност код деце постаје глобална појава — то је проблем који мора бити сасечен у корену, а тај корен је џанк фуд“, извештава The New York Times. „Према Међународној оперативној групи за гојазност, преко 25 посто 10-годишње деце у многим земљама широм света има вишак килограма или је гојазно“. Малта (33 посто), Италија (29 посто) и Сједињене Државе (27 посто) прве су на листи. Једна четвртина деце узраста између четири и десет година у Чилеу, Мексику и Перуу такође има вишак килограма или је гојазно. У неким крајевима у Африци има више деце с прекомерном него деце с недовољном тежином. Зашто је толико деце гојазно? „Просечно дете [у Америци] годишње види 10 000 реклама за храну, од којих је 95 посто за брзу храну, газиране напитке, слаткише и заслађене цереалије — што су све профитабилни производи, али имају малу хранљиву вредност“, одговара The Washington Post. „Брза храна и газирани напици се рекламирају заједно са играчкама, видео-игрицама, стварима за колекције, филмовима и популарним личностима... Да ли је онда чудно што деца сада унесу око 15 посто од укупних калорија преко брзе хране, 10 посто преко заслађених газираних напитака, а само половину препоручене вредности преко воћа и поврћа?“

 Пчеле терају слонове

Слонова у Кенији има више него раније, али то ствара проблеме. Слонови који слободно тумарају уништавају дрвеће и усеве, а и отприлике сваке две седмице неко страда под њиховим ногама. Међутим, биолог Фриц Волрат са Оксфордског универзитета открио је шта би могло да их застраши и отера. Када се слонови врзмају око кошнице примећује он, „онда нису тако безобзирни. Тада беже, а пчеле их километрима јуре“. Пчеле убадају слонове у осетљива подручја око очију, иза ушију, испод сурле и на стомаку. Волрат је поставио пуне и празне кошнице на нека стабла у подручју којим често пролазе слонови. New Scientist извештава да су слонови избегавали сва стабла с пуним кошницама и једну трећину стабала с празним кошницама. Међутим, устремили су се на 90 посто стабала на којима није било кошница. Волрат је такође утврдио да слонови беже од зујања узнемирених пчела чак и када се пушта преко звучника.

Закаснеле вести, брза реакција

„Небодери су непознаница за народ Масајиа који живи у овом забаченом крају [Еноосаен] у Кенији, где су највише појаве на огромном хоризонту стабла акације и жирафе које се хране њиховим лишћем“, примећује The New York Times. „Стога, када се Кимели Најома недавно вратио са студија у Сједињеним Државама у своје сеоце, мало његових сународника је могло да схвати шта се заправо десило 11. септембра у далеком месту званом Њујорк. Неки из те номадске заједнице нису ни чули за тај догађај.“ Када је Најома, који је био на Менхетну 11. септембра, испричао сељанима шта је својим очима видео око осам месеци раније, они су се растужили и желели су да помогну. Тако су жртвама те катастрофе поклонили 14 крава, које спадају међу највредније ствари које Масаји могу дати. Али због проблема око транспорта, представник америчке амбасаде који их је преузео рекао им је да ће „вероватно продати краве и купити масајски накит који ће се поклонити Америци“, известио је Times.

Насилне девојчице

„Размирице међу дечацима нагињу ка томе да поприме облик физичког насиља“, наводи се у новинама Toronto Star, док је „тактика међу девојчицама више психолошког и емоционалног карактера“. Каже се да девојчице, када уђу у тинејџерске године, доживљавају већи страх и већу забринутост, укључујући и забринутост око тога како их види супротни пол. Неки психолози сматрају да се „девојчице, подстакнуте сексипилним личностима које приказују мас-медији, надмећу око тога која је привлачнија“. Дениз Андреа Кампбел, бивша председница Америчког одбора за статус жена, каже: „Многе девојчице не знају како да се поставе када су љуте или љубоморне.“ Због тога та осећања „испољавају на индиректне, грубе начине“. Девојчице се могу окомити на друге девојчице, користећи тактике као што су игнорисање, гледање попреко, оговарање и ширење гласина.

Стрес на радном месту

„Скоро сваки пети Канађанин каже да је под толико великим стресом да је размишљао о самоубиству како би се ослободио тог притиска“, извештава се у новинама The Globe and Mail. Шта проузрокује те стресове? У једној анкети, 43 посто од 1 002 особе навело је посао. „Данас се радници форсирају до њихових физичких и психичких граница“, каже Шимон Долан, психолог и професор на Монтреалском универзитету. „Постоји огроман притисак да се уради оно што се захтева, а истовремено је присутна и велика неизвесност — не знате да ли ћете сутра имати посао или не.“ Како Канађани излазе на крај са стресом? Најпопуларније решење је вежбање, каже Globe, „након чега следе читање неке књиге, хобији и спортови, дружење и провођење времена с породицом“.

Читање с родитељима умирује децу

„Редовно читање с родитељем може знатно помоћи у случају асоцијалног понашања код проблематичне деце која се туку, која краду или лажу“, извештава се у лондонским новинама The Times. У једној десетонедељној студији Психијатријског института, којом је било обухваћено преко 100 петогодишње и шестогодишње деце из сиротињског кварта у Лондону, родитељима је било речено „да искључе мобилни телефон пре него што седну да читају са својом децом, да им кажу о чему се ради у причи коју ће им прочитати и да натенане прелистају књигу и заједно погледају слике“. Резултати су „јасно показали да једноставне, унапред испланиране активности могу бити веома ефикасне у побољшавању понашања код веома мале деце“, наводи се у овим новинама. „Оно што деца заправо желе јесте пажња“, рекао је др Стивен Скот који је водио ово истраживање. „То добијају када читају са својим родитељима.“

Срећни волонтери

„Људи који волонтирају кажу да су много задовољнији послом, радним временом, односом с другима и духовношћу од било које друге групе“, извештава The Sydney Morning Herald. Један тим истраживача из Аустралије утврдио је да су волонтери били „веома задовољни својим здрављем, количином слободног времена и начином на који га проводе“, каже се у том извештају. Професор Дикиншког универзитета Боб Куминз приметио је да у Аустралији има пуно волонтера — 32 посто Аустралијанаца обавља неки неплаћени посао. Herald је такође известио да су они који су радили више од 60 сати седмично — углавном жене које су се старале за друге — „били задовољнији својим здрављем и послом од других који су радили мање сати“.

Пловидба Североисточним путем

Један тим немачких истраживача успео је у четвртом покушају да се 18 метара дугачким бродом пробије Североисточним путем, извештава лондонски The Independent. Тај морски пут води поред северне обале Русије и углавном је окован ледом. Њиме је први пут прошао шведски истраживач Адолф Норденшелд 1879. године, бродом на парни погон и с веслима. „Никада нисам видео овај пролаз с тако мало леда, као да је било лето“, рекао је вођа овог тима Арвед Фукс. „Мислимо да је то због глобалног загревања и хировитих ветрова, који су удаљили санте леда од обале, те нам је било могуће да прођемо.“ Уз помоћ ултралаког хидроавиона и сателитских снимака који приказују кретање санти леда, али без помоћи ледоломца, они су за 127 дана прешли 15 000 километара дугачак пут од Хамбурга у Немачкој, до Провидењија у Русији, у Беринговом мору. Сви који су били на броду добијали су астронаутска следовања. Међутим, један од тих људи је рекао: „Сметало ми је само то што сам четири месеца морао да делим мали простор с још 11 сапутника.“