Пређи на садржај

Пређи на садржај

Зашто очекујем од себе савршенство?

Зашто очекујем од себе савршенство?

Млади питају. . .

Зашто очекујем од себе савршенство?

„Пошто ми је отац био наставник, сви су очекивали од мене да имам све петице. Дешавало се да заспим сва уплакана“ (Ана). a

„Ја сам перфекциониста. Морам да будем најбољи у свему што радим или да то урадим на потпуно другачији начин од свих осталих. У супротном, нема сврхе ни да започињем“ (Марко).

ДА ЛИ увек од себе очекујеш савршенство? Да ли стално страхујеш да, ма колико се трудио, оно што урадиш неће бити довољно добро? Да ли ти је тешко да прихватиш било какву критику? Када ствари крену наопако, да ли кривиш себе, мислећи да си глуп, лошији од других или да си безвредан? Ако нешто треба да се добро уради, да ли сматраш да то онда ти мораш урадити? Да ли се понекад толико плашиш неуспеха да оклеваш да нешто урадиш или одустајеш од тога?

Какви су твоји односи с другима? Да ли си без пријатеља због тога што ти нико није довољно добар? Да ли те превише узнемиравају мане и недостаци других? Уколико си на било које од ових питања одговорио потврдно, онда се можда бориш с нечим што се зове перфекционизам. Ако је тако, ниси једини. Склоност ка томе је уобичајена код младих — нарочито код оних који су талентовани и успешни. b

Шта доводи до перфекционизма? Истраживачи само нагађају. Књига Perfectionism — What’s Bad About Being Too Good? наводи: „Перфекционизам није болест; нисте се заразили њиме. Перфекционизам није наследан; нисте рођени с њим. Како сте онда постали перфекциониста? Неки стручњаци сматрају да се перфекционизам развија током детињства. Породица, сама особа, друштво, медији и нереално представљене познате личности могу створити снажан притисак који неке људе нагони да целога живота буду забринути, да имају осећај кривице и да пренапорно раде.“

Ма шта да га проузрокује, нагињање ка томе да од себе увек очекујеш савршенство може упропастити твој живот. Хајде да поближе осмотримо шта је перфекционизам и зашто он може бити штетан.

Шта је перфекционизам?

Перфекционизам укључује више од тежње за усавршавањем или задовољства због добро обављеног посла. Уосталом, Библија у Пословицама 22:29 (NW) хвали човека који је ’вешт у свом послу‘. Она такође похвално говори о многим особама које су постале изузетно спретне у разним вештинама (1. Самуилова 16:18; 1. Краљевима 7:13, 14). Дакле, добро је да се тежи ка усавршавању, да се постављају високи, али реални циљеви. Тада човекова ’душа може да ужива у задовољству усред рада његова‘ (Проповедник 2:24).

Међутим, перфекциониста не налази задовољство у свом раду. Он уопште нема здраво гледиште о успеху. Неки стручњаци кажу да перфекционизам подразумева „недостижне (то јест савршене) циљеве и стално незадовољство, без обзира на добро обављен посао“. Због тога перфекционизам „проузрокује непрестани стрес јер обично наводи особу да мисли да је неуспешна“. Једно дело дефинише перфекционизам као „неразумно уверење да мораш бити савршен и/или мора бити савршено окружење у ком живиш“. То је „увек присутан став да све што радиш у животу мора бити потпуно савршено, без икаквог одступања, без иједне грешке или недоследности“.

Али зар Исус није рекао: „Будите дакле савршени, као што је ваш небески Отац савршен“? (Матеј 5:48). То је тачно, али он тиме није хтео да каже да човек треба да буде савршен у апсолутном смислу. На крају крајева, Библија научава да су ’сви сагрешили и не достижу Божју славу‘ (Римљанима 3:23). Шта је онда Исус мислио? Реч „савршен“ у Библији преноси мисао о потпуности (Матеј 19:21). Када је Исус рекао да морамо бити савршени, том приликом је говорио о љубави и подстицао је своје следбенике да је показују у још потпунијој мери. Како су то могли чинити? Тако што ће показивати љубав чак и према непријатељима. Библијски писац Лука забележио је те Исусове речи на следећи начин: „Будите милосрдни, као што је ваш Отац милосрдан“ (Лука 6:36).

Међутим, перфекционисти живе у заблуди да је могуће бити савршен у апсолутном смислу. Због тога можда превише очекују од других. Књига Never Good Enough — Freeing Yourself From the Chains of Perfectionism, каже да су перфекционисти „особе које се нервирају због начина на који други обављају свој посао... По њиховом мишљењу, људи који их окружују нису заинтересовани за то да добро ураде посао, нити налазе задовољство у обављању тог посла.“

Примера ради, Карли која је добар студент, укључена је у један програм за младе таленте. Међутим, није баш тако успешна што се тиче међуљудских односа. Пошто у свему очекује савршенство, изгубила је већину својих пријатеља. „Мислим да су превише несавршени“, каже она.

Има и оних који не очекују савршенство од других људи, већ од себе. Књига Never Good Enough објашњава да такве особе мисле „за себе да нису довољно добре или да оно што раде није довољно добро... и посебно брину о томе шта ће други мислити о њима“.

Последице склоности ка перфекционизму

Склоност ка перфекционизму није здрава и корисна, напротив, често се покаже као нездрава и штетна. Уместо да подстиче на усавршавање, таква карактерна црта обично доводи до неуспеха. Један хришћанин, који се зове Данијел, присећа се да је дуго и напорно радио да би спремио говор који је требало да одржи у Дворани Краљевства Јеховиних сведока. Многи од присутних су га похвалили за добро одржан говор. Затим му је надгледник школе тактично дао неке корисне савете. Библија нас подстиче да ’слушамо савет и примимо поучење‘ (Пословице 19:20). Али, уместо да прихвати изграђујућ савет, Данијел је то схватио као неуспех. „Хтео сам да пропаднем у земљу“, присећа се он. Недељама није могао да спава.

Дакле, перфекционизам може ометати процес учења. У једном чланку који се појавио на Web сајту за младе, девојчица по имену Рејчел пише: „Када сам уписала средњу школу решила сам да будем одличан ђак. Увек сам имала све петице и сматрала сам да ће тако бити и убудуће.“ Али, Рејчел је убрзо схватила да јој је тешко да савлада градиво из алгебре и добила је „само“ четири плус. „Сви остали су сматрали да је то добра оцена“, сећа се Рејчел, „али за мене је то било страшно. Била сам нервозна и забринута... Када нисам знала да урадим домаћи, устручавала сам се да затражим помоћ наставника, пошто бих тиме показала да не разумем градиво... Понекад бих чак помислила да је боље да умрем него да доживим неуспех.“

Страхујући од неуспеха, неки млади чак размишљају о самоубиству. Срећом, већина младих не размишља о тако кобном кораку. Силвија Рим, стручњак на подручју менталног здравља, запажа да неки од њих покушавају да избегну неуспех тако што уопште и не ураде своје задатке. Према њеним речима, неки млади који су перфекционисти „не извршавају своје обавезе, не налазе задовољство у свом раду, заборављају свој домаћи задатак, извињавају се“.

С друге стране, неки млади одлазе у крајност да би себи засигурали успех. „До касно у ноћ сам радио школске задатке да би све било потпуно тачно“, признаје Данијел. Проблем је што такво претеривање често има контраефекат. Неиспавани ђаци обично лошије ураде своје задатке.

Онда није ни чудо што се перфекционизам повезује с непрестаном раздражљивошћу, ниским самопоштовањем, осећањем кривице, песимизмом, поремећајима у исхрани и депресијом. Међутим, најгоре од свега је то што перфекционизам може штетити особи у духовном погледу. На пример, Библија заповеда хришћанима да изражавају своју веру пред другима (Римљанима 10:10; Јеврејима 10:24, 25). Међутим, девојка по имену Вивијан оклевала је да коментарише на састанцима јер се плашила да неће моћи да се изрази баш онако како је хтела. Слична осећања има и једна млада жена која се зове Лија. Она каже: „Ако кажем нешто погрешно, други ће стећи погрешан утисак о мени. Зато не коментаришем.“

Дакле, очигледно је да је тежња ка перфекционизму штетна и нездрава. Уколико имаш било коју од карактерних црта описаних у овом чланку, можда увиђаш потребу да промениш своје размишљање. Наредни чланак у овој серији позабавиће се тиме како то можеш урадити.

[Фусноте]

a Нека имена су промењена.

b Према једном истраживању, 87,5 посто талентованих ученика једне школе било је склоно перфекционизму.

[Слика на 12. страни]

Страх од неуспеха спречава неке младе да ураде своје задатке

[Слика на 13. страни]

Перфекционизам може довести до депресије и ниског самопоштовања