’Не заборави кишобран!‘

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ многи људи носе кишобран чак и кад нема наговештаја да ће падати киша, јер никада не можете бити сигурни да се то неће десити. „Не заборави да понесеш кишобран!“, подсећамо једни друге кад излазимо из куће — а онда се може догодити да га заборавимо у аутобусу, возу или у радњи. Да, о кишобранима често не водимо рачуна будући да увек можемо купити други. Међутим, на њих се није увек тако гледало.

Славно порекло

Први кишобрани очигледно нису имали никакве везе с кишом. Представљали су симболе положаја и угледа, и користиле су их искључиво важне личности. Хиљадама година старе скулптуре и слике из Асирије, Египта, Персије и Индије приказују слуге које носе сунцобране штитећи племиће од сунца. У Асирији је само краљ могао да га поседује.

Током историје сунцобран је био симбол моћи, нарочито у Азији. Што је један владар поседовао више сунцобрана то је његов положај у друштву био истакнутији, као што показује пример једног бурманског краља који је био назван Господар с двадесет четири сунцобрана. Понекад је био значајан и број сунцобрана поређаних један изнад другог. Сунцобран  кинеског цара је имао четири нивоа, а сијамског седам или девет. У неким оријенталним и афричким земљама сунцобран је и данас симбол ауторитета.

Сунцобрани и религија

Још од свог настанка, сунцобрани су били повезани с религијом. Стари Египћани су веровали да богиња Нут својим телом штити целу земљу попут сунцобрана, па су људи користили сунцобране да би добили њену заштиту. У Индији и Кини, људи су веровали да отворени сунцобран представља небески свод. Рани будисти су га користили као симбол Буде, а њима су често наткривали куполе својих грађевина. Сунцобрани се јављају и у хиндуизму.

До 500. године пре н. е. сунцобрани су почели да се користе у Грчкој, где су наткривали кипове богова и богиња на религиозним празницима. Атињанке су имале слуге које су носиле сунцобране изнад њих. Међутим, врло мало мушкараца их је користило. Обичај ношења сунцобрана се из Грчке проширио до Рима.

У Римокатоличкој цркви сунцобран је почео да се користи као један од церемонијалних симбола. Папа је користио свилени сунцобран с црвено-жутим пругама, док су кардинали и бискупи имали љубичасте или зелене. У базиликама и дан-данас над столицом за папу стоји омбрелоне, или сунцобран, с карактеристичним папским бојама. Кардинал који обавља функцију поглавара цркве након смрти једног папе, а пре избора следећег, такође користи омбрелоне као знак идентификације у том периоду.

Од сунцобрана до кишобрана

Сматра се да су Кинези или можда жене из древног Рима били први који су почели да мажу папирне сунцобране уљем или воском ради заштите од кише. Међутим, у Европи су сунцобрани и кишобрани пали у заборав све до 16. века, када су Италијани, а касније и Французи, почели поново да их користе.

До 18. века, Британке су почеле да носе кишобране, али их мушкарци нису носили јер су их сматрали непотребним стварима које носе само жене. Изузетак су били власници дућана који су схватили да је предност имати кишобран при руци како би по невремену отпратили муштерије до кочије. И свештеници су такође увидели да су кишобрани врло корисни када су по пљуску на црквеном гробљу обављали погребну службу.

Кишобрани су у Енглеској почели да се носе захваљујући Џонасу Ханвеју, филантропу и путнику. За њега се каже да је први човек који је имао храбрости да у Лондону јавно носи кишобран. С обзиром да је на својим путовањима бродом видео да људи у неким деловима света користе кишобран, одважно је подносио љутњу и провокације кочијаша који су га, док су пролазили, намерно запљускивали блатњавом водом из одвода крај пута. Ханвеј је без престанка носио свој кишобран око 30 година, а до његове смрти 1786, задовољно су их носили и мушкарци и жене.

Носити кишобран у то време био је прави изазов, јер су били велики, тешки и незграпни. Пропуштали су кишу и  тешко су се отварали када су били мокри јер су свила или платно били намазани уљем, а рам и дршка су били од трске или китове кости. Па ипак, постајали су све популарнији, посебно зато што је било јефтиније купити кишобран када је падала киша него изнајмити кочију. Порастао је број произвођача и продавница кишобрана, а проналазачи су се трудили да побољшају њихов дизајн. Средином 19. века, Самјуел Фокс је изумео модел Парагон који је имао лагане али чврсте челичне жице. Уместо некадашњег дебелог платна била су употребљена лакша платна попут свиле, памука и лана премазаног воском. Тако је настао савремени кишобран.

Модни детаљ

Убрзо је сунцобран постао веома популаран као елегантан модни детаљ сваке отмене даме у Енглеској. Како се мода мењала, отмени дамски сунцобрани су постали већи, с платном од разних врста свиле и сатена у живописним бојама. Углавном су били у складу с гардеробом коју је дама носила и били су украшени чипком, ресама, тракама, машнама, чак и перјем. Добрим делом 20. века, ниједна угледна дама која је водила рачуна о свом нежном тену није се могла видети без сунцобрана.

Двадесетих година прошлог века, био је у моди препланули тен и сунцобран је практично престао да се користи. Затим је дошла ера градског џентлмена који је носио полуцилиндар и црни, склопљени кишобран, који је служио и као отмени штап за шетњу.

Након другог светског рата, захваљујући савременој технологији, на тржишту су се појавили нови модели кишобрана, као што је модел на склапање, као и модели с водоотпорним најлоном, полиестером и пластиком уместо платна. Још увек постоји неколико радњи у којима се ручно израђују лепи, скупоцени кишобрани. Међутим, у данашње време фабрике масовно производе јефтине кишобране у свим бојама и величинама, од великих за голф и још већих за заштиту од сунца и кише за баште на отвореном, до модела на склапање дугачких око 15 центиметара који лако могу да стану у ташну.

Иако се некада сматрао луксузом и статусним симболом, кишобран се сада лако може набавити и предмет је који се најчешће губи. Веома је користан за заштиту како од кише тако и од сунца у било ком делу света. У неким земљама је поново у моди да се користи као сунцобран, што му је и била првобитна намена. Повод за то су све гласнија упозорења да је ризично излагати се сунцу. Зато када данас будете излазили, можда ћете и ви чути подсетник: „Не заборави да понесеш кишобран!“

[Оквир⁄Слика на 20. страни]

Куповина и одржавање кишобрана

Изаберите између практичности и чврстоће. Јефтинији модел на склапање који може стати у већи џеп вероватно има мање жица али не може издржати снажан ветар. С друге стране, стандардни модел кишобрана можда кошта више али обично може да издржи невреме и траје дуже. Заиста, добар кишобран може дуго трајати. Који год модел да изаберете, заштитите га од влаге и рђе тако што ћете га оставити отвореног да се потпуно осуши пре него што га склопите. Ако га чувате у његовој футроли, биће заштићен од прљавштине и прашине.

[Слике на 19. страни]

Слуга држи сунцобран асирском краљу

Жена из древне Грчке са сунцобраном

[Извор]

Цртежи: The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck

[Слика на 20. страни]

Сунцобран, око 1900. године

[Извор]

Culver Pictures