Полен — штетан или чудесан?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

Ап-ћиха! Кијавица, а потом сузне очи и осећај свраба у њима, као и надраженост у носу који цури, за милионе људи су знаци који најављују долазак пролећа. Алергија са оваквим симптомима наступа због велике количине полена у ваздуху. У часопису BMJ (некадашњи British Medical Journal) изнета је процена да сваки шести човек у индустријализованим земљама пати од такозване поленске грознице, то јест од алергије на полен која се јавља у одређено доба године. Кад се узме у обзир огромна количина полена коју биљке ослобађају, не изненађује што тако много људи пати од ове врсте алергије.

Научници процењују да оморикине шуме на југу Шведске, који чини трећину њене површине, годишње ослободе око 75 000 тона полена. Једна једина амброзија, биљка која загорчава живот многима који имају поленску грозницу, за само један дан може да произведе милион зрнаца полена. Ношен ветром, полен ове биљке се може наћи на висини од 3 километра, а на отвореном мору и до 600 километара од морске обале.

Али, зашто полен код неких људи изазива алергијску реакцију? Пре него што размотримо то питање, било би добро да сазнамо нешто више о полену и о задивљујућем дизајну тих мајушних зрнаца.

Мајушна зрнца живота

Како наводи The Encyclopædia Britannica, полен „код семеница настаје у поленовој кесици, или мушком органу, и на различите начине (ветром, водом, инсектима, итд.) преноси се до тучка, или женског органа, где долази до оплодње“.

Код цветница, зрнце полена се састоји од три различита дела — од језгра мушке полне ћелије и од две опне које сачињавају његов омотач. Чврста спољашња опна је веома отпорна и може издржати јаке киселине, базе, чак и високе температуре. С друге стране, скоро све врсте полена, уз пар изузетака, клијају само неколико дана или седмица. Међутим, његова чврста опна може опстати неколико хиљада година. Зато у земљишту има јако много поленових зрнаца. У ствари, научници су сазнали много тога о биљном свету тако што су проучавали полен из узорака земљишта узетих с различитих дубина.

 Та сазнања се могу сматрати поузданим захваљујући карактеристичним облицима спољашњег омотача поленових зрнаца. У зависности од врсте полена, омотач може бити гладак, наборан, са шарама или с бодљама и квржицама. „Зато је полен погодан за идентификацију сваке биљне врсте, баш као отисак људског прста“, каже професор антропологије Вон Брајант.

Опрашивање биљака

Када зрнце полена падне на жиг тучка, долази до хемијске реакције која проузрокује да оно набубри и проклија у поленову цев која продире до семеног заметка. Затим се мушка полна ћелија из поленовог зрнца спушта кроз поленову цев до семеног заметка, при чему долази до оплодње и настаје семе. Све што је потребно да би сазрело семе проклијало јесте да се нађе у одговарајућим условима.

Већина семеница ствара и полен и семени заметак, с тим што се код неких семеница мушки и женски органи налазе на различитим биљкама. Биљке се размножавају самоопрашивањем или укрштеним опрашивањем при чему се полен преноси с једне на другу биљку исте или сродне врсте. Код биљака са укрштеним опрашивањем „полен се често ослобађа пре него што је жиг тучка на истој биљци спреман да га прихвати или након тога, и на тај начин се избегава самоопрашивање“, стоји у The Encyclopædia Britannica. Друге биљке праве разлику између свог полена и полена друге биљке исте врсте помоћу једног хемијског механизма. Када препознају свој полен, оне га блокирају, углавном тако што зауставе раст поленове цеви.

У областима где је вегетација разноврсна, у ваздуху се може наћи прави коктел од полена. Како биљке успевају да издвоје одговарајући полен? Неке врсте користе сложене принципе аеродинамике. Размотримо пример бора.

Опрашивање помоћу ветра

Мушки цветови су сакупљени у цвасти и када сазру ослобађају огромне количине полена који разноси ветар. Научници су открили да женске цвасти, или шишарке, заједно са иглицама које их окружују, усмеравају струјање ваздуха тако да се полен усковитла и пада на репродуктивни део шишарке. Када је шишарка спремна за опрашивање, њене љуске се благо отварају, раздвајајући се, што репродуктивном делу омогућава да прихвати полен.

Истраживач Карл Никлас је детаљно испитивао изванредну конструкцију шишарки која им  омогућава да усмеравају ваздух. Он је у часопису Scientific American написао: „Наше студије откривају да четинари имају шишарке јединственог облика, који проузрокује карактеристично струјање ваздуха... Слично томе, све врсте полена су различите величине, облика и густине, што доводи до тога да се полен у ваздушном вртлогу понаша на јединствен начин.“ Колико је све то ефикасно? Никлас каже: „Већина шишарки које смо проучавали филтрирају из ваздуха ’свој‘ полен, али не и полен других врста.“

Наравно, не опрашују се све биљке помоћу ветра — на радост оних који пате од алергије! Многе биљке за опрашивање користе животиње.

Нектар као мамац

Биљке које се опрашују уз помоћ птица, малих сисара и инсеката који су у потрази за храном, обично користе кукице, иглице или лепљиве нити како би се њихов полен закачио за тело опрашивача. На пример, длакави бумбар може одједном понети око 15 000 поленових зрнаца!

Међутим, главни опрашивачи цветница су пчеле. За узврат, биљке им пружају награду — оброк од слатког нектара и полена који садржи протеине, витамине, минерале и масти. Током само једног свог лета, пчела може да слети на преко 100 цветова, сакупљајући при том полен, нектар или обоје, и то само једне биљне врсте, што представља изванредан пример сарадње. Када пчела сакупи довољно полена и нектара, или када се залихе исцрпе, она завршава потрагу. Овај изванредан, инстинктиван образац понашања доприноси ефикасном опрашивању.

 Заварани цвећем

Уместо позива на слатку гозбу, неке биљке се ослањају на добро осмишљене варке како би навеле инсекте да их опраше. Размотримо пример чекићасте орхидеје (Drakaea elastica), која расте у западном делу Аустралије. Цвет ове орхидеје има доњу латицу која чак и нашем оку скоро савршено личи на једну врсту осе и то на подебљу женку без крила. Цвет чак ослобађа мирис налик феромону, супстанци коју производи женка осе, а која привлачи мужјаке! Лепљиве кесице с поленом налазе се на крају једне петељке одмах изнад тог примамљивог мамца.

Мужјак те врсте осе, заваран мирисом „феромона“, хвата мамац и покушава да одлети с „њом“ у наручју. Међутим, услед трзаја приликом полетања мужјак и његова „изабраница“ се преврћу и упадају право у лепљиве кесице с поленом. Када увиди своју грешку, он пушта мамац који је одговарајуће причвршћен за неку врсту зглоба. Затим се мамац враћа у првобитни положај и мужјак одлеће, али само до следеће чекићасте орхидеје која га поново вара. a Међутим, овог пута он опрашује орхидеју поленом који је покупио с претходне орхидеје.

Међутим, уколико су женке осе активне, мужјаци ће непогрешиво изабрати једну од њих, а не лажне женке. Ипак, орхидеја је привремено у предности јер цвета неколико седмица пре него што женке осе након стадијума лутке изађу из земље.

Шта изазива алергију?

Зашто су неки људи алергични на полен? Када сићушна поленова зрнца уђу у нос, зауставља их лепљива слуз која се у њему лучи. Одатле се преносе у грло, након чега се прогутају или избаце кашљем, обично без штетних последица. Међутим, понекад полен изазива реакцију имунолошког система.

Проблем је у поленовом протеину. Из неког разлога, имунолошки систем алергичне особе реагује на протеин неких врста полена као на претњу. Тело реагује тако што покреће ланчану реакцију која подстиче такозване маст ћелије, које се налазе у ткивима организма, да у прекомерним количинама ослобађају хистамин. Хистамин изазива ширење крвних судова што омогућује да њима пролазе течности које су богате ћелијама имунолошког система. Под нормалним околностима, те ћелије се концентришу на месту повреде или инфекције помажући телу да се ослободи штетних уљеза. Међутим, код оних који су алергични, полен активира лажни аларм, који се манифестује надраженим носем који цури, отеченошћу и сузним очима.

Истраживачи верују да се склоност ка алергији наслеђује од родитеља, иако се та склоност не мора односити на неки специфичан алерген. Загађеност је још један фактор који доприноси томе. У часопису BMJ се наводи: „У Јапану је установљено да постоји директна веза између осетљивости на полен и близине подручја где се у ваздуху налази висока концентрација честица од издувних гасова, које се ослобађају приликом сагоревања дизел горива.“ „Испитивања на животињама указују да те честице повећавају осетљивост на алергије.“

На срећу, антихистамини могу ублажити симптоме алергије код многих који је имају. b Као што само име говори, ови лекови спречавају деловање хистамина. Међутим, упркос реакцији коју полен изазива, ми смо дубоко импресионирани генијалношћу која се огледа како у конструкцији тако и у преношењу ових мајушних зрнаца живота. Без њих, наша планета би заиста била једно пусто место.

[Фусноте]

[Дијаграм на странама 24, 25]

(За комплетан текст, види публикацију)

Тучак

Семени заметак

Плодник

Поленова цев

Жиг тучка

Зрнце полена

Прашник

Поленова кесица

Латица

[Извор]

NED SEIDLER/NGS Image Collection

[Слике на 25. страни]

Поглед кроз микроскоп на различите врсте полена

[Извор]

Зрнца полена: © PSU Entomology/PHOTO RESEARCHERS, INC.

[Слике на 26. страни]

Део цвета чекићасте орхидеје који подсећа на женку осе

[Извор]

Чекићаста орхидеја: © BERT & BABS WELLS/OSF

[Извор слике на 24. страни]

Зрнца полена: © PSU Entomology/PHOTO RESEARCHERS, INC.

[Извор слике на 26. страни]

Зрнца полена: © PSU Entomology/PHOTO RESEARCHERS, INC.