Временске прилике — да ли су се пореметиле?

„КАДА се сретну два Енглеза, прво о чему почну да разговарају јесте време“, шаљиво је изјавио познати писац Самјуел Џонсон. Међутим, задњих година време не служи само као тема да би се започео разговор. У ствари, временске прилике су почеле озбиљно да забрињавају људе широм света. Зашто? Зато што изгледа да је време — које је ионако одувек било непредвидиво — сада све нестабилније.

На пример, током лета 2002. године, Европу су погодили неуобичајено јаки пљускови праћени олујним ветровима. Они су изазвали, како је речено, „најтеже поплаве у централној Европи у последњих преко сто година“. Запазите следеће новинске извештаје:

АУСТРИЈА: „Изузетно јаки пљускови праћени снажним олујним ветром погодили су покрајине Салцбург, Корушку и Тирол. Многе улице су биле прекривене гомилама блата и наноса које су на неким местима достизале висину од 15 метара. На бечкој железничкој станици Сидбанхоф, невреме с грмљавином је изазвало удес у ком је повређено неколико особа.“

ЧЕШКА: „За Праг је то ужасно искуство. Али у унутрашњости, ситуација је још гора. Чак 200 000 људи је напустило своје домове. Читави градови су под водом.“

ФРАНЦУСКА: „Двадесет троје мртвих, деветоро несталих и хиљаде оних који су озбиљно погођени... У понедељак је у невремену страдало троје људи од грома... Један ватрогасац је изгубио живот након што је спасао пар који је био у опасности јер се налазио у аутомобилу који је носила вода.“

НЕМАЧКА: „Никада у историји Савезне Републике становници градова и села нису били евакуисани у тој мери као сада, приликом ’највеће поплаве у задњих сто година‘. Десетине хиљада људи је напустило своје домове. Већина је то урадила из предострожности. Неки су у задњи минут спасени од поплаве захваљујући чамцима или хеликоптерима.“

РУМУНИЈА: „Од половине јула више од десет особа изгубило је живот у невремену.“

РУСИЈА: „На обали Црног мора најмање 58 особа је изгубило живот... Око 30 аутомобила и аутобуса остало је на дну мора, и не постоје никакве шансе да ће се пронаћи и извући пошто се предвиђају нове временске непогоде.“

 Није само Европа погођена

Августа 2002, немачке дневне новине Süddeutsche Zeitung су известиле: „У Азији, Европи и Јужној Америци нови налети невремена и јаких пљускова оставили су праву пустош за собом. У Непалу је у среду најмање педесет особа страдало у одрону земљишта. У јужној Кини тајфун је однео животе осморо људи, а у централној Кини је изазвао обилне падавине. Поплаве у Кини су проузроковале да река Меконг достигне свој највиши водостај у последњих 30 година, због чега се у североисточном Тајланду под водом нашло више од 100 кућа... У Аргентини се најмање пет особа удавило након јаких пљускова... У Кини је нестало више од хиљаду особа због недавних летњих временских непогода.“

Док су многим деловима света невоље задавале поплаве, Сједињене Државе су биле погођене тешком сушом. У вези с тим, извештено је: „У изворима је остало мало воде или су пак пресушили. Водоток многих река је најслабији досад забележен, а број јаких пожара који се брзо шире двоструко је већи од уобичајеног за ово доба године. Због тога у целој земљи влада забринутост. Усеви су пропали, испаша је врло слаба, недостаје вода за пиће, избијају велики пожари и налети пешчаних олуја. Стручњаци због тога предвиђају да ће суша до које је дошло 2002. године изазвати економске губитке који ће се мерити милијардама долара.“

Неки делови северне Африке захваћени су тешком сушом још од 1960-их година. Према извештајима, „количина падавина је за двадесет до четрдесет девет процената мања него у првој половини 20. века, што доводи до велике глади и много смртних случајева“.

Климатска појава позната као Ел Нињо — која настаје услед загревања вода источног Пацифика — периодично проузрокује поплаве и друге поремећаје временских прилика у Северној и Јужној Америци. a Медијска кућа Си-Ен-Ен извештава да је у периоду од 1983. до 1984. Ел Нињо био „одговоран за смрт више од 1 000 особа, изазвавши елементарне непогоде на скоро свим континентима као и штету по имовину и сточни фонд у вредности од 9,1 милијарду евра“. Од када је у 19. веку први пут примећен, овај феномен се понавља у правилним интервалима (отприлике сваке четири године). Међутим, неки стручњаци сматрају да је „Ел Нињо све учесталији“ и да ће се у будућности „појављивати чешће“.

Један чланак који је објавила Национална управа за аеронаутичка и космичка истраживања (НАСА) уверава читаоце следећим речима: „Ти ’чудни‘ временски услови — на пример, необично топле јесени или зиме са изразито пуно падавина — углавном се могу приписати нормалним, регионалним променама времена.“ Па ипак, има показатеља да можда постоји озбиљан проблем. Гринпис, организација која окупља активисте који се боре за заштиту животне средине, предвиђа: „Опасне временске прилике укључујући и све снажније урагане и јаке пљускове, и даље ће пустошити читаву планету. Све теже суше и све веће поплаве дословно ће изменити изглед планете Земље, што ће водити до губљења приобалног земљишта и до уништења шума.“ Да ли ове тврдње имају икаквог основа? Ако имају, шта је узрок тих „опасних временских прилика“?

[Фуснота]

 [Слике на странама 2, 3]

Поплава у Немачкој (горе) и у Чешкој (лево)