Гледиште Библије

Да ли се може оправдати етничка мржња?

КАКО бисте се осећали ако би вас други сматрали подлом, насилном, глупом или неморалном особом само зато што припадате одређеној етничкој групи? a Сигурно би вас то вређало. Нажалост, милиони људи су жртве тога. Штавише, током историје небројено много недужних људи било је злостављано па чак и убијено само зато што су припадали одређеној раси или нацији. Заиста, етничка мржња је узрок већине данашњих крвавих сукоба. С друге стране, многи који подржавају такве насилне сукобе у ствари изјављују да верују у Бога и у Библију. А има и оних који тврде да ће расизам и даље постојати, да је он саставни део људске природе.

Да ли Библија оправдава етничку мржњу? Да ли постоје околности под којима је оправдано мрзети оне који су друге културе или расе? Да ли уопште можемо да се надамо да у будућности неће бити етничке мржње? Какво је библијско гледиште о томе?

Осуђени на темељу својих дела

Уколико нека особа само површно осмотри како се Бог у прошлости опходио с човечанством, она може донети погрешан закључак — наиме, може закључити да Бог заправо подупире етничку мржњу. Зар неколико библијских извештаја не приказује Бога као онога који је уништио читава племена и нације? Премда је то тачно, пажљивим разматрањем тих извештаја може се запазити да је Бог те људе осудио зато што су развратно живели и нису се обазирали на његове законе, а не због њихове етничке припадности.

На пример, Јехова Бог је осудио Хананце због њихових изопачених ритуала прожетих сексом и демонизмом. Чак су и своју децу спаљивали као жртве лажним боговима! (Поновљени закони 7:5; 18:9-12). Међутим, у неким ситуацијама су извесни Хананци показали веру у Бога и покајали се. Сходно томе, Јехова им је поштедео живот и благословио их (Исус Навин 9:3, 25-27; Јеврејима 11:31). Једна Хананка, која се звала Рава, постала је чак преткиња обећаног Месије, Исуса Христа (Матеј 1:5).

 Закон који је Бог дао Израелцима показује да он није пристран. Напротив, он је искрено заинтересован за добробит свих народа. Он је с пуно саосећања дао Израелцима следећу заповест записану у Левитској 19:33, 34: „Ако дође странац у вашу земљу да с вама борави не угњетавајте га. Са странцем који код вас борави поступаћете као са оним који је домородац међу вама, и љубићете га као себе саме; јер сте и ви били странци у земљи египатској. Ја сам Јехова, Бог ваш.“ Сличне заповести се налазе и у књигама Изласка и Поновљених закона. Очигледно је да Јехова није оправдавао етничку мржњу. Он је наглашавао важност етничке хармоније.

Исус је подстицао на етничку толеранцију

Када је Исус живео на земљи, Јевреји и Самарићани су презирали једни друге. Једном приликом, када је Исус ишао за Јерусалим, људи из једног самарићанског села нису хтели да га приме само зато што је био Јеврејин. Како би ти реаговао на такав поступак? Реакција Исусових ученика је вероватно била одраз предрасуда које су владале у њиховом времену. Наиме, они су питали Исуса: „Господе, хоћеш ли да кажемо да ватра сиђе с неба и да их уништи?“ (Лука 9:51-56). Да ли је Исус дозволио да на њега утичу предрасуде које су имали његови ученици? Не, напротив, он их је прекорио и мирно отишао да потражи смештај у другом селу. Кратко после тога, Исус је испричао поређење о Самарићанину који је био добар ближњи. То поређење је на уверљив начин показало да то што нека особа припада извесној етничкој групи не значи да је она непријатељски настројена. Заправо, може се испоставити да је она веома добар ближњи!

Етничке групе у хришћанској скупштини

Током своје земаљске службе, Исус се првенствено усредсредио на то да ствара ученике од људи који су били истог националног порекла као и он. Међутим, указао је на то да ће касније и други постати његови следбеници (Матеј 28:19). Да ли ће бити прихваћени појединци из свих етничких група? Хоће! Апостол Петар је изјавио: „Заиста схватам да Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Апостол Павле је касније подржао такво гледиште тиме што је јасно рекао да у хришћанској скупштини није битно ко је ког етничког порекла (Колошанима 3:11).

Још једна потврда тога да Бог прихвата људе из свих етничких група налази се у библијској књизи Откривења. У једној визији надахнутој од Бога, апостол Јован је видео „велико мноштво... из свих нација и племена и народа и језика“, које је Бог спасао (Откривење 7:9, 10). То „велико мноштво“ представљаће темељ новог људског друштва у ком ће људи, ма ког порекла били, живети у миру и бити уједињени љубављу према Богу.

У међувремену, хришћани треба да се одупиру склоности да просуђују друге на основу њиховог етничког порекла. Праведно је, а и одраз је љубави, да на друге људе гледамо као на засебне личности, баш као што их и Бог гледа, а не само као оне који припадају некој етничкој групи. Зар не бисте волели да и на вас тако гледају? Исус нас у складу с тим саветује: „Све, дакле, што желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Заиста је лепо живети у средини у којој не влада етничка мржња. То доприноси већем унутрашњем миру и миру с другима. А што је још важније, захваљујући томе можемо бити у јединству с нашим непристраним Створитељем, Јеховом Богом. Какав снажан разлог да не гајимо етничку мржњу!

[Фуснота]