Нешто што ниједна непогода није могла уништити

ОД ДОПИСНИКА̂ ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НЕМАЧКЕ, АУСТРИЈЕ, МЕКСИКА И КОРЕЈЕ

ТОКОМ 2002. године, катастрофалне елементарне непогоде су задесиле многе земље. Европа је била захваћена низом великих поплава. Нису били поштеђени ни други делови наше планете — један разоран ураган је погодио Мексико, а тајфун Кореју. Иако су ови догађаји били трагични, они су ипак ојачали љубав која постоји међу правим хришћанима.

Након низа поплава у Европи 2002. године, бившег канцелара Западне Немачке, Хелмута Шмита, упитали су каква је помоћ потребна пострадалима од поплаве. Одговорио је: „Људима је потребна храна и склониште, потребан им је новац, и потребан им је неко ко ће се побринути за њихове духовне потребе.“ Јеховини сведоци су одиграли важну улогу у пружању помоћи пострадалима како у физичком тако и у духовном погледу. Размотрите шта су Сведоци урадили како би пружили помоћ у Немачкој, Аустрији, Мексику и Кореји.

Спремни добровољци у Немачкој

Када су чули да прете катастрофалне поплаве, многи Јеховини сведоци из Немачке су се придружили заједничкој акцији свих грађана како би се поплава спречила. Деветнаестогодишња Катлен, која живи у Дрездену, каже: „Једноставно нисам могла да седим скрштених руку. Чим сам чула да су неки људи у опасности да остану без ичега, једноставно сам морала да одем и пружим помоћ.“

Сведоци из Немачке су почели да се организују како би пружили брзу и ефикасну помоћ. Као хришћани, осећали су се нарочито обавезнима да помогну својој духовној браћи и сестрама. Међутим, показали су и љубав према својим ближњима (Марко 12:31). Тако су од преко 2 000 добровољаца формирани тимови са 8 до 12 људи, и сваки тим је добио одређени задатак на погођеном подручју. Пошто се велики број људи распитивао о поплави и нудио помоћ, у подружници Јеховиних сведока у Селтерсу, у Немачкој, било је намењено 13 телефонских линија за такве позиве.

 Рони и Дина су Јеховини сведоци у пуновременој служби који користе време да би својим пријатељима и ближњима помагали да упознају библијске истине. Када су чули да ће доћи до поплаве, прво су отишли у центар Дрездена и придружили се онима који су се свим силама трудили да спасу историјска здања. Након поплаве, Рони и Дина су се придружили другим Сведоцима у чишћењу Дворане Краљевства у Фрајталу, која је била поплављена прљавом водом. Након тога сви су почели да пружају помоћ комшијама. Власник ресторана преко пута Дворане Краљевства видно је одахнуо када су му Сведоци очистили подрум и приземље од наноса и муља.

Сигфрид и Ханелоре живе у Колмницу, једном селу око 40 километара југозападно од Дрездена. Река која протиче кроз село претворила се у бујицу и поплавила њихову кућу и башту. Када се вода повукла, комшије су биле запањене када су виделе око 30 Сведока, који нису били из тог краја, који су дошли да би Сигфриду и Ханелори помогли око чишћења њихове куће. Затим је та група Сведока почела да чисти баште у комшилуку. Неколико житеља је желело да зна шта их је подстакло да превале пут од 100 километара да би помогли потпуно непознатим људима. То је за Сведоке била прилика и да пруже духовно охрабрење пострадалима од поплаве у Колмницу.

 Поплава је захватила и предграђе Витенберга. Један брачни пар Сведока, Франк и Елфриде, заједно су са својим ближњима неколико дана пре поплаве пунили вреће песком и правили насип дуж речних обала. Након поплаве, Франк и Елфриде су посетили све пострадале од поплаве, однели им храну и пружили утеху. Франк прича: „Једна жена није могла да верује да смо јој ми, потпуни странци, донели храну, а да за узврат нисмо тражили никакав новац. Рекла нам је да је нико из њене цркве није посетио, а да је организација која јој је доносила храну сваки пут за то тражила новац. Људи су били изненађени када су Јеховине сведоке, уместо с библијском литературом, видели с топлим оброком у рукама.“

Аустрија — брзо реаговање на непогоду

Поплава је направила пустош и у суседној Аустрији. Основана су три одбора како би надгледала акцију пружања помоћи. Приоритет је дат реновирању три Дворане Краљевства које су биле тешко оштећене. Поред тога, близу 100 породица Сведока било је угрожено због поплаве, а 50 њихових кућа је било под водом. Некима је остала само одећа коју су имали на себи. Подружница у Аустрији је обавестила локалне скупштине о текућој ситуацији, и основан је фонд за пружање помоћи. До септембра је било сакупљено више од 30 000 евра.

Једна мајка је написала: „Мој осмогодишњи син је јако штедљив тако да је сакупио око 12 евра. Међутим, када је чуо да су нека наша браћа изгубила сву своју имовину, био је спреман да приложи целу уштеђевину у фонд за пружање помоћи.“

Под вођством Регионалног одбора за градњу, који у нормалним околностима надгледа изградњу Дворана Краљевства Јеховиних сведока, формирани су тимови како би помагали у реновирању кућа оштећених у поплави. Један посматрач је узвикнуо: „О овоме што ви овде постижете треба да пишу новине!“ Неки су чак променили и своје гледиште о Јеховиним сведоцима. „Све до сада“, каже једна Сведокиња, „моја деца, која нису Сведоци, нису хтела ни да чују када бих покушала да им говорим о својим веровањима. Али сада они слушају први пут!“

Помоћ је пружена и онима који нису Сведоци. На пример, једна жена је била дубоко  дирнута када ју је један Сведок посетио око 7.30 изјутра и питао да ли јој је потребна помоћ. Та жена је затим евакуисана, јер је вода већ улазила у њену кућу. Међутим, када се вратила, на капији од баште је нашла поруку од оног Сведока који ју је посетио. Тамо је писало: „Уколико вам је потребна помоћ, одмах нас позовите.“ Сведоци су јој помогли да очисти кућу и имање од муља и наноса.

Један тим од 100 Сведока отишао је у село Ау како би помогао локалним Сведоцима и њиховим ближњима. Вође тог тима су ишле од врата до врата и питале житеље да ли им је потребна помоћ. Мештани су били запањени када су видели да су Сведоци дошли са опремом за уклањање воде и чишћење — с пумпама, метлама и лопатама. Посао за који би, без помоћи са стране, власници кућа требало да издвоје једну седмицу, био је урађен за само неколико сати. Људи су све то посматрали са сузама у очима.

Око 400 локалних Сведока је било укључено у акцију пружања помоћи — често радећи даноноћно. За посматраче је то било изванредно сведочанство о снази правог хришћанства.

Исидора погађа Мексико

Исидора је у самом почетку била тропска олуја која је настала северно од Венецуеле. Дана 22. септембра 2002. овај ураган, чија је јачина одговарала трећој по реду од могућих пет категорија урагана, погодио је мексичко полуострво Јукатан. Ветар који је дувао брзином од 190 километара на сат праћен јаким пљуском, проузроковао је једну од највећих штета у историји мексичких држава Јукатан и Кампече, док је штету у одређеној мери претрпела и држава Кинтана Ро. Само у Јукатану тешко је оштећено око 95 000 кућа, тако да је било погођено око 500 000 људи.

Улога коју су одиграли Јеховини сведоци у акцији пружања помоћи у Јукатану била је тако упечатљива да је наслов чланка у једним новинама које излазе у северном Мексику гласио: „Јеховини сведоци прискачу у помоћ.“ Одбор за пружање помоћи је формиран пре него што је невреме наступило. Организован је принудни смештај за неколико стотина локалних Сведока. Оближње скупштине су прикупиле залихе помоћи. Пострадалима од урагана, међу којима је било и много оних који нису Сведоци, подељена је одећа, лекови и више од 22 тоне хране. Локалне старешине су биле задужене да посете и охрабре пострадале од урагана Исидоре.

Након урагана, формирани су локални одбори за пружање помоћи како би се потражили Сведоци за које се није знало где су.  Неколико њих је пронађено у шумовитим пределима и на другим местима где су и до три дана провели без хране и пијаће воде. На неким подручјима ниво воде је био толики да је она прекрила бандере за уличну расвету! Зато су набављени моторни чамци који су коришћени у потрази за преживелима, за достављање хране и транспорт преживелих до безбедних подручја.

Локалне власти су уступиле чамце и другу опрему Сведоцима, који су били спремни да пруже помоћ у подручјима где се већина људи није усудила да оде. Испрва један војни званичник није хтео да дозволи Сведоцима да крену у тако опасну акцију потраге за преживелима. Међутим, када је видео њихову храброст, рекао је: „Уверен сам да бисте ишли и хеликоптерима, када би то било потребно, како бисте спасли ваше људе. Наша возила вам стоје на располагању тако да можете пребацити ваше људе где год желите.“

Неколико Сведока је куповало флаширану воду у тако великим количинама да је то изазвало знатижељу власника једне радње. Они су објаснили да је то било за њихову духовну браћу и друге којима је вода била потребна. Тај човек је одлучио да им поклони сву флаширану воду из радње. Наредног дана им је дао још воде — и то велику количину. У другој радњи, један муштерија је питао Сведоке зашто купују толико много хране. Када је чуо да је она намењена пострадалима од поплаве, дао је прилог како би се купило још.

Иако је скоро 3 500 породица Сведока претрпело материјалну штету од урагана Исидора, ниједан Јеховин сведок није нестао нити настрадао. Међутим, било је потребно започети с програмом реконструкције јер је 331 кућа Сведока била оштећена или уништена. Сведоци са искуством у градњи ишли су у сваку кућу и Дворану Краљевства како би проценили штету. До данас, реновирано је 258 кућа, а изграђено 172. Такође, у току је поновна изградња 19 Дворана Краљевства које су биле оштећене.

Старешина у једној скупштини у држави Јукатан био је подстакнут да каже: „У нашим публикацијама сам читао о акцијама пружања помоћи у многим земљама. Међутим, сасвим је другачије доживети то. Моја вера као и вера многе браће ојачана је када смо видели с каквом су нам брзином и бригом Јеховина организација и наша драга браћа притекли у помоћ.“

Једна жена је рекла: „Волела бих да је моја црква попут вас Сведока учествовала у пружању помоћи.“ Друга жена, коју су Сведоци спасли, рекла је: „Преживели смо захваљујући Јеховиним сведоцима. Они су показали своју љубав тиме што су ризиковали живот како би нас спасли када је наша кућа била поплављена.“

Тајфун погађа Кореју

На Кореју се 31. августа и 1. септембра 2002. обрушио тајфун назван Руса. Један скупштински старешина по имену Сонг Пил Чо рекао је: „Изгледало је као да се налазите под тушем. Киша је падала и падала.“ За мање од 24 сата пало је више од 870 милиметара воде — што је највећа количина падавина у току једног дана икада забележена у Кореји.

Према новинама The Korea Herald, широм земље је било поплављено 28 100 кућа и 85 000 хектара обрадиве површине. Морало је да се евакуише око 70 000 људи. У тајфуну је страдала 301 000 грла стоке, потопљено је 126 бродова и оборено на стотине стубова далековода. Страдало је или нестало више од 180 људи. Међу њима је било и двоје Јеховиних сведока.

Као што је то био случај у Европи и Мексику, Јеховини сведоци су брзо реаговали и у Кореји. Сведоци из целе земље су слали помоћ. Она је укључивала одећу, ћебад и друге потрепштине. Међутим, чланови неких скупштина су живели на одсеченим и удаљеним подручјима. Путеви су били уништени, а мостови порушени. Није било струје, а телефонске линије су биле у квару. Зато је организовано да тимови добровољаца крену пешке и пруже неопходну помоћ. Сонг Пил Чо, који је био у једном од тимова за пружање помоћи, описује како је изгледало једно подручје на ком су пружали помоћ: „Седам мостова и велики део пута били су уништени. Када смо коначно дошли до града, посвуда смо видели оштећене и срушене куће. Ширио се ужасан смрад, и на све стране је било мртвих животиња. Како смо само били срећни када смо видели  шесторо наше хришћанске браће и сестара! Изгубили су сву своју имовину, али сви су били живи и здрави.“

У ствари, Јеховини сведоци су били добро припремљени за ову непогоду. С обзиром да поплаве нису неуобичајене током сезоне монсуна, њихов Регионални одбор за градњу са седиштем у Сеулу је још пре тајфуна почео да организује пружање помоћи у случају могућих елементарних непогода. Почев од 1997, под покровитељством овог Одбора, једном годишње се организује обука добровољаца тако да они могу бити спремни да реагују у случају потребе.

Тимови које је организовао Регионални одбор за градњу стигли су 2. септембра у Кангнунг, град на источној обали. Главно седиште им је било у локалној Дворани Краљевства. Шта је био њихов приоритет? Обезбедити чисту воду за преживеле. Када дође до јаких поплава при чему је вода углавном врло загађена, водоводна мрежа је обично оштећена. Регионални одбор за градњу је организовао да се у погођена подручја упуте велики камиони с цистернама пуним воде.

Након поплаве, све је било прекривено дебелим слојем блата непријатног мириса. Па ипак, осмишљен је један делотворан метод чишћења. Пошто су скоро све куће у том подручју направљене од бетона, могле су се очистити тако што су се скинуле тапете са зидова и линолеум, и опрале јаким млазом воде.

Поплава углавном оштећује већину електричних уређаја. Међутим, уколико у року од неколико дана квалификовани електричари раставе уређаје попут фрижидера и парних котлова а затим их пажљиво очисте, осуше и поново склопе, у већини случајева они могу да функционишу исправно. Регионални одбор за градњу је оспособљен да то ради. Ти парни котлови се затим користе да би се осушила цела кућа. За то може бити потребно две до три недеље.

Прљава одећа и ћебад морају се добро опрати у року од неколико дана да би се могла поново користити. Добровољци из локалне скупштине Јеховиних сведока помагали су својој хришћанској браћи како би сакупили њихове упрљане ствари. Било је врло тешко опрати блатњаву одећу — и то је требало урадити ручно у изузетно хладној реци. Након што је један новински репортер чуо за све ово што су Сведоци из љубави радили, у локалним новинама је изашла велика слика Сведока како перу на реци.

Велике поплаве у Европи, Северној Америци и Азији уништиле су куће и имовину. Било је и много жртава. Иако су трагични, овакви догађаји су данас уобичајени током ’последњих дана‘ овог света, који су означени као „критична времена с којима се тешко излази на крај“ (2. Тимотеју 3:1). Овакве катастрофе такође могу служити као снажан подсетник на следећу чињеницу: Прави хришћани воле једни друге и своје ближње. Та несебична љубав је нешто што ниједна непогода не може уништити.

[Слика на 10. страни]

НЕМАЧКА — Једна кућа која је страдала у невремену

[Слике на 11. страни]

НЕМАЧКА — Више од 2 000 добровољаца брзо је пружило помоћ

[Слике на 12. страни]

АУСТРИЈА — Реновирање Дворане Краљевства у Отенсхајму

Лево: Тим добровољаца при повратку из села Ау, где су пружали помоћ локалним Сведоцима и својим ближњима

[Слике на 13. страни]

МЕКСИКО — Десно: После урагана одбор за пружање помоћи дели воду за пиће преживелима

Доле: Изградња куће

[Слике на 15. страни]

КОРЕЈА — Слева надесно: део града под водом; чишћење јаким млазом воде; прање одеће и ћебади у оближњој реци