Тахити и потрага за рајем

Велики таласи Пацифика данима су носили брод. По спарном дану, морнари су неуморно обављали једноличан уобичајени посао и несумњиво им је већ било мука од ускислог вина, устајале воде и покварене хране. Изненада се проломио глас: „Копно! Копно, напред с леве стране!“ У даљини се као у магли назирао врх једног острва. Неколико сати касније, више није било сумњи — на видику се налазило острво.

 Откад су га Европљани угледали, Тахити је постао синоним за реч „рај“. Луј Антоан де Бугенвил, француски истраживач из 18. века, који је предводио експедицију споменуту у уводу, касније је записао: „Мислио сам да сам стигао у Еденски врт.“ Више од двеста година након тога Тахити и даље привлачи посетиоце. Многи од њих, попут својих претходника, стижу овде у потрази за рајем.

Али, зашто је човек толико опчињен представом о рају? И како је дошло до тога да се Тахити сматра испуњењем тог сна? Да бисмо добили одговоре, вратимо се на почетак људске историје.

Изгубљени рај

Реч „рај“ с добрим разлогом дубоко утиче на нас. Једноставно речено, ми смо створени да живимо у Рају! Према извештају из Библије, Бог је благословио наше прародитеље сместивши их у дом који је назван „рајем“. Био је то један прелеп парк, или врт (Постање 2:8). Тај парк је очигледно заузимао део области која се звала Еден што значи „Врт милине“. Премда су савремени изучаваоци склони томе да причу о Едену сматрају митом, Библија је представља као историјску чињеницу и при том даје поуздане информације што се тиче његове првобитне географске локације (Постање 2:10-14). Два географска оријентира — реке Фисон и Геон — више не постоје. Због тога тачна локација Еденског врта остаје мистерија.

 Наши прародитељи су се побунили против Бога и тако је свима нама ускраћена могућност да живимо у рају (Постање 3:1-23). И поред тога, човек не може из свог срца да избрише жељу за рајем. Утицај библијског извештаја приметан је у митологији многих народа. На пример, Грци су створили мит о Златном добу — о једном идеалном времену када је човечанство живело лагодним, мирним животом.

Многи су покушавали да пронађу давно изгубљени Еден. Неки су га тражили у Етиопији — наравно безуспешно. Једна легенда чак каже да је у шестом веку, свештеник по имену Брендан пронашао рај на једном острву у југозападном Атлантику. Према другим легендама рај се налази скривен на некој високој планини. Разочаран контрадикторношћу ових легенди, чувени истраживач Кристифор Колумбо је јадиковао: „Нити сам нашао, нити икада прочитао неки текст на латинском или грчком који тачно каже у ком делу света се може пронаћи земаљски рај.“ На крају је био убеђен да се Еден налазио негде јужно од екватора.

После свог трећег путовања до Новог света, Колумбо је рекао: „Изгледа да је ово земаљски рај, јер одговара опису који су дали свеци и учени теолози које сам споменуо.“ Међутим, испоставило се да Нови свет није рај какав је Колумбо замишљао.

Утопије о будућем рају

И поред тога, неки изучаваоци нису одустали од потраге за рајем. Више нису заговарали идеју о повратку у Еден, већ су развили концепт будућег раја који ће људи створити. Писци су почели да измишљају приче о „савршеном“ друштву, што је био пријатан контраст исквареном друштву у ком су живели. Међутим, ниједна од ових маштовитих замисли није личила на Еден. Уместо да стварају представу о животу у слободи у једном парку без граница, ови визионари су сањарили о рају у облику једне изузетно организоване, урбане средине. На пример, у 16. веку је британски државник сер Томас Мор писао о једном замишљеном путовању у земљу коју је назвао Утопија. Реч утопија значи „земља која не постоји“.

Морове идеје послужиле су као инспирација многим писцима који су живели после њега. У наредним вековима, „Утопије“ су смишљали и многи европски писци. И опет, ова замишљена „идеална“ друштва била су све само не вртови милине. У овим утопијским земљама срећа се покушавала остварити наметањем строгог реда. Али тиме се гушила људска индивидуалност и слобода. Па ипак, као што је запазио професор историје Анри Боде, сањарења о утопијском друштву показују да „жеља за бољим животом... и праведнијим друштвом није никад ослабила“.

Тахити — настанак једне легенде

У 18. веку, још неиспитана јужна мора пружила су последњу шансу истраживачима да пронађу неоткривени рај. Али када је, децембра 1766, Бугенвил запловио према Пацифику, његов првенствени циљ је био да истражи и освоји нове колоније и да отвори нова тржишта.

После вишемесечне пловидбе, Бугенвил је стигао на Тахити. Друга острва на која је наишао била су неприступачна због коралних гребена. С друге стране, Тахити је био сигурна лука. Изморена посада наишла је на гостољубив народ и на обиље хране. Морнарима је изгледало да реалност превазилази сваку машту. Не само што је Тахити био тропски рај, већ су и многа његова обележја личила на обележја измишљених утопијских земаља.

Тако је, на пример, Тахити острвска земља, баш као што су биле замишљене утопијске земље. Осим тога, Тахити је заиста изгледао попут раја. Плодне пределе од којих застаје дах красило је стотине брзих  река и водопада. Чинило се да је бујна тропска вегетација расла без човековог удела. Идиличној лепоти Тахитија доприносила је пријатна клима и то што нису постојале опасности које су уобичајене за тропска подручја. На овом острву није било змија, опасних инсеката, нити активних вулкана.

Поред тога, и сами становници Тахитија — високи, лепо грађени и здрави — одговарали су опису људи из утопијских земаља. Безуби морнари чије су десни биле натекле услед скорбута, били су импресионирани белим зубима Тахићана. Становници су такође били веселог духа; својом гостољубивошћу брзо су освојили морнаре. Сем тога, чинило се, бар на први поглед, да су сви Тахићани били једнаки — што је била једна од основних ствари у утопијској литератури. Није се знало за сиромаштво. Нису постојала никаква ограничења у погледу полних односа. Морнари су се упуштали у неморалне односе с лепушкастим Тахићанкама.

Да, за Бугенвила и његову посаду, изгледало је као да су на Тахитију пронашли Еден. Бугенвил је отишао са овог острва и једва чекао да исприча свету о рају који је пронашао. Када се вратио са свог трогодишњег путовања око света, објавио је књигу о својим пустоловинама. Та књига, која је била бестселер, дала је повода за настанак мита о томе да је то егзотично острво савршено у сваком погледу. Премда је првобитни рај изгубљен, изгледало је да је Тахити садашњи рај!

Опасности које се крију иза мита

Међутим, митови су обично у супротности с реалношћу. Између осталог, и Тахићани су као и сви остали људи били подложни болести и смрти. Далеко од тога да су сви били једнаки, хијерархија друштва у ком су живели била је крута, а понекад и тиранска. Водили су племенске ратове и приносили људске жртве. Такође ни по физичком изгледу нису били испред других. Историчар Кери Хау мисли да је женама на које су наишли Бугенвилови људи вероватно било „наређено да се понашају као проститутке“ да би задовољиле освајаче.

И поред свега тога, ширио се мит о „пронађеном рају“. На острво су се сјатили писци и уметници, попут француског сликара Пола Гогена. Захваљујући Гогеновом живописном приказу живота на Тахитију, порасла је популарност тог острва. Какве су биле последице? Због овог мита, острво и његове становнике сматрали су стереотипнима. Када би се посетиоци вратили с тог острва, људи су им обично говорили: „Причајте нам о авантурама с Тахићанкама.“

Рај — изгубљена нада?

Тахити се недавних година суочио с другим проблемима. Почетком 1980-их, острво су погодили циклони и оштетили његове коралне гребене. Али највећа опасност долази од самог човека. Грађевински пројекти су изазвали ерозију тла и загађење. Дона Леонг, стручњак на подручју уклањања отпада каже: „Туризам ствара огромне количине отпада... Уколико се не буде приступило решавању проблема загађења средине, на Тахитију и другим острвима више неће бити бујне флоре и фауне ни кристално плавих лагуна.“

Па ипак, нада да ће рај бити поново обновљен није нестала. Сам Исус Христ је обећао злочинцу који се покајао: „Бићеш са мном у Рају“! (Лука 23:43). Исус није указивао на неку измишљену и круту утопију, већ на глобалан рај који ће бити остварен под небеском владавином. a Више од 1 700 Сведока с Тахитија очекују овај будући Рај. Они добровољно користе своје време да би својим ближњима пренели ту наду. Премда прелепи Тахити има много обележја сличних рају, он је само бледа слика глобалног Раја који ће Бог ускоро створити. То значи да потрага за рајем није узалудна.

[Фуснота]

[Слика на 16. страни]

Тахити је личио на идиличан рај

[Извори]

Слика Вилијама Хоџиза из 1766.

Yale Center for British Art, Paul Mellon Collection, USA/Photo: Bridgeman Art Library

[Слика на 17. страни]

Гостољубиви Тахићани дочекују Бугенвила

[Извор]

By permission of the National Library of Australia NK 5066

 [Слика на 18. страни]

Јеховини сведоци радосно говоре својим ближњима о предстојећем Рају

[Извор слике на 17. страни]

Photo courtesy of Tahiti Tourisme

[Извор слике на 19. страни]

Страна 18: Кануисти, водопад и позадина: Photos courtesy of Tahiti Tourisme