Млади питају. . .

Како да се ослободим перфекционизма?

„Перфекционизам је скоро загосподарио мојим животом.“ (Сара)

ПЕРФЕКЦИОНИЗАМ — веровање да човек треба да буде савршен у свему што ради — утиче на размишљање многих младих.

Књига Perfectionism—What’s Bad About Being Too Good? каже: „Постоји велика разлика између здраве тежње ка томе да се неки посао добро обави и нездравог стремљења ка недостижном идеалу. Људи који настоје да добро обаве посао имају изражену потребу за редом и организованошћу и постављају пред себе високе циљеве, али такође прихватају сопствене грешке и на делотворан начин се суочавају с њима... С друге стране, перфекционисти се стално плаше да ће погрешити. Они имају превисока мерила.“

Да ли си се препознао у овом опису? Уколико су твоја мерила превисока, лако ћеш одустати од оног што желиш да урадиш. Можда избегаваш да радиш било шта што је ново за тебе. Или одлажеш да урадиш неке важне ствари зато што се бојиш да ћеш доживети неуспех. Можда си чак склон томе да одбацујеш оне који не удовољавају твојим мерилима и зато немаш пријатеље.

Уколико нешто од овога можеш применити на себе, осмотри речи које су записане у Библији, у Проповеднику 7:16: „Не буди преко мере праведан, и не покажи се сувише мудар: Зашто себе да упропастиш?“ Да, перфекциониста може да ’упропасти‘ себе! У ствари, перфекционизам чак доприноси појави неких поремећаја у исхрани који су опасни по живот, као што су анорексија и булимија. a

Зато се вероватно питаш: ’Како могу да се ослободим перфекционизма?‘ Руку на срце, када се ради о перфекционизму није лако променити своје размишљање. Али уз Божју помоћ, то је могуће. Хајде зато да размотримо шта Бог мисли о перфекционизму.

Савршенство — достижан циљ?

Пре свега, размотримо да ли човек може бити апсолутно савршен. Библија каже да то није могуће. У њој стоји: „Нема праведног човека, баш ниједног... Сви  су застранили, сви заједно постали су безвредни“ (Римљанима 3:10-12). Зар те ове речи не подстичу на размишљање? Оне указују да ће свако ко тежи да буде потпуно савршен доживети неуспех.

Размисли о апостолу Павлу који је очигледно био истакнут пример духовно зреле особе. Па ипак, чак ни он није могао да без иједне грешке служи Богу. Признао је: „Кад желим да чиним оно што је добро, у себи имам оно што је зло. Ја заиста уживам у Божјем закону по свом унутрашњем човеку, али видим у својим удовима други закон који ратује против закона мог ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима“ (Римљанима 7:21-23). Павле је само уз Божју помоћ могао остати веран хришћанин.

На сву срећу, Бог ни од кога од нас не захтева нити очекује потпуно савршенство. „Он зна за грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:14). Тек у Божјем новом свету људи ће коначно достићи савршенство.

Промени своја очекивања

Док то време не дође, није реално мислити да је могуће бити апсолутно савршен. У ствари, очекуј да ћеш с времена на време правити грешке (Римљанима 3:23). На крају крајева, понекад нисмо чак ни свесни својих грешака! Псалам 19:13 каже: „Ко ће знати све погрешке своје?“ Младић по имену Александар је исто то изразио следећим речима: „Ниси савршен, нико на свету није савршен. Ако очекујеш савршенство од себе никада нећеш бити срећан... То је нереално, то је немогуће.“

Имајући то на уму, зашто не би променио нека своја очекивања? На пример, да ли се исцрпљујеш покушавајући да будеш најбољи у нечему? Библија показује да се такво исцрпљујуће настојање заправо може показати као „таштина и ловљење ветра“ (Проповедник 4:4). Чињеница је да мало људи успе у томе да буду најбољи. Чак и ако то постигну, само је питање времена када ће се појавити неко ко је бољи.

Апостол Павле је саветовао: „Кажем свакоме који је међу вама да не мисли о себи више него што треба да мисли; него нека размишља тако да буде здравих мисли“ (Римљанима 12:3). Буди реалан! Усклади своја очекивања са својим способностима и ограничењима. Тежи ка томе да добро обављаш ствари, а не ка савршенству. Постави конкретне, али достижне циљеве.

Примера ради, Павле је охрабрио Тимотеја да буде „радник који нема чега да се стиди, који исправно управља речју истине“  (2. Тимотеју 2:15). Да, Павле га није подстицао да буде савршен, већ да буде добар у свему што ради. Слично томе, постави и ти себи разумне циљеве. Ако ниси сигуран шта би могло да се подразумева под „разумним“ циљем, разговарај о томе са својим родитељима или с неком другом одраслом особом у коју имаш поверења.

Као што неки препоручују, можеш покушати да радиш нешто у чему ниси вешт, као на пример да се бавиш неким спортом или да свираш неки музички инструмент. Истина, док будеш учио нешто ново, правићеш доста грешака. Али то није крај света. Можда ће ти то помоћи да схватиш да је прављење грешака једноставно део учења.

Шта год да настојиш да постигнеш — било да напишеш неки реферат у школи или да мајсторски одсвираш неку сонату на клавиру — осмотри следећи савет који је дао апостол Павле: „Не дангубите у послу“ (Римљанима 12:11). Стога, не одлажи ствари, то јест не оклевај, само зато што се плашиш неуспеха.

Једна девојка је по навици одлагала обављање својих школских задатака под изговором да јој „треба времена да се организује“. Премда лична организованост може бити добра, пази да то не буде изговор за одлагање ствари. Ова девојка је на крају схватила да је „када треба да одлучи да ли ће предати рад којим није баш сасвим задовољна или неће, увек боље да га ипак преда“.

Одагнај поражавајуће мисли!

Истина, није лако помирити се с тим да неки посао ниси обавио тако добро као што си желео. Критичке, негативне мисли могу обузети твој ум. Шта можеш урадити? Чињеница је да непрестано негативно размишљање може деловати разорно и поражавајуће. Зато се савесно труди да из свог ума одагнаш такво неразумно размишљање о себи. Имај смисла за хумор када правиш грешке. На крају крајева, постоји и „време смеха“ (Проповедник 3:4). Такође имај на уму да Јехова не одобрава погрдан говор — чак ни када погрдно говоримо о себи (Ефешанима 4:31).

Уместо да стално прекораваш самог себе, примени речи из Пословица 11:17: „Добро души својој милосрдан човек чини, свиреп човек телу своме уди.“ Размисли о следећем: Да ли ти то што имаш претерано висока мерила олакшава да склапаш пријатељства? Вероватно не. Можда чак не желиш да будеш с неким особама зато што нису савршене. Шта онда можеш урадити?

Примени следећу библијску заповест: „Подносите један другога и спремно опраштајте један другоме ако неко има разлог за притужбу на некога“ (Колошанима 3:13). Заиста, уколико си разумнији у ономе што очекујеш од других, вероватније је да ћеш уживати у њиховом пријатељству!

’Зашто ме људи избегавају због мог перфекционизма?‘, можда се питаш. Па, како на твој однос с другима може утицати кад пред њима истичеш своја превисока очекивања? „Уколико бурно реагујеш сваки пут када на контролном добијеш мању оцену од петице, то може увредити твоје другове који се можда боре да би добили четворку или тројку“, каже се у књизи When Perfect Isn’t Good Enough. Дакле, ради на томе да будеш мање песимистичан и егоцентричан. Тада ћеш бити много пријатније друштво за друге.

Сара то сажима следећим речима: „Малтене морам да кажем свом перфекционизму да ме остави на миру.“ Како то ти можеш урадити? Размишљај о томе како Бог гледа на ствари. Уколико ти је и даље тешко да промениш своје размишљање у овом погледу, разговарај са својим родитељима или с неким зрелим хришћанином у твојој скупштини. Обрати се Богу у молитви и тражи од њега да ти помогне да промениш свој став. Молитва може бити снажна помоћ у борби против перфекционизма (Псалам 55:23; Филипљанима 4:6, 7).

Увек имај на уму да Јехова од нас не захтева савршенство; он само очекује да му останемо верни (1. Коринћанима 4:2). Уколико се трудиш да останеш веран Богу заиста можеш бити задовољан собом, чак и ако ниси савршен.

[Фуснота]

[Слика на 17. страни]

Страх од неуспеха може да те паралише

[Слика на 18. страни]

Када се трудиш да научиш нешто ново то ти може помоћи да исправно гледаш на сопствене грешке