Малтретирање — глобалан проблем

„Ако сутра дођеш у школу, убићемо те.“ (Анонимна женска особа је телефоном упутила ову претњу ученици из Канаде по имену Кристин.) a

„Премда по природи нисам емотивна, дошло је дотле да више нисам хтела да идем у школу. Болео ме је стомак и свако јутро после доручка сам повраћала.“ (Хироми, тинејџерка из Јапана, присећа се како се осећала због малтретирања.)

ДА ЛИ си некада морао да подносиш малтретирање? Већина нас јесте. Можда се то догодило у школи, на радном месту, или чак у самом дому — где се у данашње време надмоћ злоупотребљава у алармантним размерама. На пример, према једном извору из Британије, процењује се да је 53 посто одраслих особа изложено вербалном малтретирању од стране брачног друга или партнера с којим живе невенчано. Особе које малтретирају друге, као и њихове жртве, могу бити и мушког и женског пола, било ког занимања и социјалног статуса и из било ког дела света.

Шта се заправо подразумева под малтретирањем? То није исто што и кињење или силеџијско понашање. Малтретирање не укључује само један случај узнемиравања или неколико њих. Оно обично обухвата учестало узнемиравање које с временом постаје интензивније. Психолог Дан Олвејус, зачетник систематског проучавања оваквог понашања, установио је које су главне одлике малтретирања. Између осталог, навео је намерно испољавање агресивности и упадљиву разлику у снази жртве и онога ко је малтретира.

Вероватно се једном дефиницијом не могу обухватити сва обележја малтретирања, али обично се каже да оно укључује „намерну, свесну жељу да се другој особи нанесе зло и да се она осећа узнемирено“. Жртва је узнемирена не само због онога што се догађа, већ и из страха од онога што би могло да се деси. Међу тактике које се користе да би јој се наудило спадају безобзирно задиркивање, непрестано критиковање, вређање, оговарање и постављање неразумних захтева. (Видите оквир на 4. страни.)

Кристин, тинејџерка споменута у уводу, била је жртва малтретирања готово све време школовања. У основној школи су јој стављали жваке у косу, задиркивали је због њеног изгледа и претили јој батинама. У средњој школи је било још горе, чак су јој телефоном претили да ће је убити. Сада, када има 18 година, она јадикује: „Школа је место на ком треба да учиш, а не да страхујеш да ће те неко убити или испребијати.“

Један стручњак на подручју менталног здравља каже: „То је жалосна али уобичајена појава у међуљудским односима. Неки људи се осећају боље уколико омаловажавају друге.“ Када такво понашање постане интензивније, то може довести до освете па чак и до трагедије. Примера ради, једног човека који је радио у јавном превозу толико су задиркивали и малтретирали због његове говорне мане да је на крају убио четворицу својих колега и након тога извршио самоубиство.

 Малтретирање је глобалан проблем

Малтретирање је проблем који постоји широм света међу децом школског узраста. Према резултатима једног истраживања који су објављени у часопису Pediatrics in Review, у Норвешкој 14 посто деце или малтретирају друге или су жртве малтретирања. У Јапану, 15 посто основаца је рекло да су жртве малтретирања, док се у Аустралији и Шпанији с тим суочава 17 посто ученика. Један стручњак из Британије процењује да овај проблем има 1,3 милиона деце.

Професор Амос Ролидар с колеџа Ејмек Изрејел анкетирао је 2 972 ученика из 21 школе. Он је открио, како се наводи у новинама The Jerusalem Post, да се „65% ученика жали да их други ученици шамарају, шутирају, гурају или узнемиравају“.

Малтретирање електронским путем представља нов и подмукао начин малтретирања који укључује упућивање претњи путем мобилних телефона и компјутера. Млади такође праве Web стране на којима с пуно мржње пишу о онима који су мета њиховог злостављања, наводећи и неке њихове личне податке. Др Венди Крејг с Краљичиног универзитета у Канади каже да ова врста малтретирања „изузетно штетно утиче на децу која су томе изложена“.

Малтретирање на радном месту

Малтретирање на радном месту један је од видова насиља због ког се запослени највише жале. У ствари, према извештајима из неких земаља оно је заступљеније него расна дискриминација или сексуално узнемиравање. Међу запосленима у САД, годишње свака пета особа трпи малтретирање.

У једном извештају из Британије, који је 2000. године објавио Институт за науку и технологију у оквиру Манчестерског универзитета, каже се да је од 5 300 запослених у 70 организација, 47 посто њих рекло да су били сведоци малтретирања у протеклих пет година. Године 1996, Европска унија је спровела једно истраживање током којег је интервјуисано 15 800 запослених из њених 15 земаља чланица. Резултати су показали да је 8 посто радника, то јест 12 милиона, било мета застрашивања или малтретирања.

Без обзира да ли се дешава у школском дворишту или на радном месту, изгледа да сви облици малтретирања имају једно заједничко обележје — коришћење моћи или снаге да би се другима наносило зло или да се осете пониженим. Али, зашто неки људи малтретирају друге? Које су последице? И како се тај проблем може решити?

[Фусноте]

[Оквир на 4. страни]

Облици малтретирања

◼ Физичко малтретирање: Овај облик је најлакше препознати. Особе које физички малтретирају друге, испољавају бес тако што ударају, гурају или шутирају своју жртву, или тако што уништавају њене ствари.

◼ Вербално малтретирање: Особе речима повређују или понижавају своју жртву тако што јој надевају погрдна имена, вређају је или је упорно и грубо задиркују.

◼ Малтретирање ширењем гласина: Особе шире ружне гласине о својој жртви. Овакво понашање је углавном карактеристично за жене.

◼ Жртве које постају насилне: Неке жртве малтретирања и саме почињу да малтретирају друге. Наравно, то што су трпеле малтретирање не оправдава, већ само може објаснити њихово понашање.

[Извор]

Извор: Take Action Against Bullying, чији су аутори Гисел Лајва, Алисон Маклелан и Синди Седоу.