Малтретирање — неки узроци и последице

ШТА утиче на једно дете да почне да малтретира другу децу? Ако си икада био жртва малтретирања, можда се осећаш наведеним да кажеш: „Баш ме брига! За такво понашање нема оправдања.“ Вероватно си у праву. Али, једно је објаснити узроке нечијег понашања, а нешто сасвим друго оправдавати га. Узроци који су довели до тога да неко дете малтретира другу децу не оправдавају његово неисправно понашање, али могу помоћи да се оно разуме. А разумевање може бити заиста корисно. У ком смислу?

Једна стара пословица каже: „Увид који човек има сигурно гнев његов успорава“ (Пословице 19:11, NW). Гнев због нечијег грубијанског понашања може нас заслепити, наводећи нас да будемо фрустрирани и чак да осећамо мржњу. Али увид у понашање те особе може стишати наш гнев. То ће нам пак помоћи да јасније сагледамо проблем како бисмо дошли до решења. Хајде зато да размотримо неке чиниоце који проузрокују овакво ружно понашање.

Шта је узрок малтретирања?

У многим случајевима, на особу је током њеног развоја негативно утицао лош пример родитеља или то што су је потпуно занемаривали. Многи од оних који су склони да малтретирају друге потичу из породица у којима су родитељи били хладни, незаинтересовани или су пак учили своју децу да проблеме решавају испољавањем гнева и насиљем. Деца која су одрасла у таквој средини можда вербалне и физичке нападе не сматрају малтретирањем; она можда чак мисле да је такво понашање нормално и прихватљиво.

Једна 16-годишњакиња коју је код куће малтретирао очух, а у школи школски другови, каже да је у седмом разреду почела и сама да малтретира друге. Она признаје: „Пошто се у мени скупљало много беса, искаљивала сам га над свим и сваким. Тешко је подносити бол. Када га једном доживите, желите да га нанесете и другима.“ Премда није  уобичајено да девојчице физички нападају друге, уобичајено је да осећају гнев. a

Многе школе похађа велики број ђака различитог порекла и васпитања. Нажалост, нека деца су агресивна због тога што су код куће поучена да је застрашивање и вербално злостављање других најбољи начин да добију оно што желе.

Жалосно је то што су такве методе обично делотворне. Шели Химал, продекан на Универзитету у Британској Колумбији (Канада), две деценије проучава понашање деце. Она каже: „Има деце која смишљају како да дођу до онога што желе и, нажалост, користе малтретирање да би то постигла. На крају и добијају то што желе — моћ, углед и пажњу.“

Још један чинилац који поспешује малтретирање јесте недостатак надзора. Многе жртве мисле да немају коме да се обрате за помоћ. Трагично је што су у већини случајева у праву. Дебра Пеплар, директор Ламарш центра за истраживање насилног понашања и решавања конфликата на Универзитету Јорк у Торонту, пажљиво је посматрала ученике у школском дворишту. Установила је да су наставници успели да примете и зауставе свега око четири посто случајева малтретирања.

Међутим, она верује да су такве интервенције од пресудног значаја. Она каже: „Деца не могу да се одбране од оних који их малтретирају пошто су они обично јачи од њих.“

Зашто се онда не пријави више случајева малтретирања? Зато што су жртве уверене да ће, уколико то учине, проблем бити још гори. Зато многи млади проводе године школовања у скоро сталној забринутости и несигурности. Какве су последице живљења у таквим околностима?

Физичке и емоционалне последице

У једном извештају Удружења школских психолога у Сједињеним Државама наводи се да сваког дана више од 160 000 деце изостане из школе зато што се плаше малтретирања. Деца која су жртве малтретирања могу престати да говоре о школи, о одређеним часовима или о школским активностима. Она можда из дана у дан касне на наставу, пропуштају часове или чак изналазе оправдање да уопште и не оду у школу.

По чему се могу препознати деца која су жртве малтретирања? Она се можда чудно понашају, раздражљива су, фрустрирана, исцрпљена и повучена. Могу постати агресивна према укућанима или према вршњацима и пријатељима. Последице сносе и друге особе које су сведоци малтретирања. То код њих може изазвати приличан страх, што умањује њихову способност учења.

Међутим, у часопису Pediatrics in Review се каже: „Најтежа последица малтретирања по жртву и по друштво јесте то што оно може довести до насилних поступака као што су самоубиство и убиство. Деца која су жртве малтретирања могу се осећати толико беспомоћно да нека од њих могу сама себи нанети зло или покушати да из освете убију особу која их малтретира.“

Др Ед Адлаф, истраживач и професор из области заштите здравља људи са Универзитета у Торонту, изражава забринутост да ће „обе стране у случајевима малтретирања највероватније сада, а и у будућности доживљавати емоционалне проблеме“. Током школске 2001. године у канадској покрајини Онтарио анкетирано је више од 225 000 ученика, и установљено је да је између 25 и 33 посто њих или трпело малтретирање или су малтретирали друге. Међу испитаним ученицима, сваки десети је озбиљно размишљао о самоубиству.

Стална изложеност малтретирању може нарушити самопоштовање, изазвати озбиљне здравствене проблеме и чак довести до губитка посла. Жртве малтретирања могу патити од главобоље, несанице, забринутости и депресије. Код неких се може појавити посттрауматски стрес. Уколико је особа била физички нападнута други ће јој саосећајно пружати пуну подршку. Међутим, то се можда неће десити када је у питању емоционално малтретирање, јер последице нису баш тако видљиве. Стога, уместо да пријатељи и породица саосећају са жртвом, њима може досадити њено стално јадање.

И они који малтретирају друге сносе озбиљне последице. Уколико особа у детињству не престане с тим, вероватно ће када одрасте малтретирати своје колеге на послу. Заправо,  нека истраживања откривају да су они који су још као деца злостављали друге развили један образац понашања који се задржао и у одраслом добу. Такође су били у већој опасности да стекну досије криминалаца него они који нису у детињству малтретирали друге.

Последице по породицу

Малтретирање на радном месту утиче на стабилност и мир у породици. Оно може навести жртву да повреди неког од својих вољених, што је несхватљиво члановима њене породице. Сем тога, брачни друг или члан породице може на погрешан начин пружити подршку жртви тако што ће се обрачунати са особом која је малтретира. С друге стране, брачни друг може оптуживати свог партнера да је сам крив за проблеме с којима се суочава. Уколико малтретирање траје дуже време, чак и брачни друг који иначе пружа подршку може изгубити стрпљење. Како године пролазе, постоји велика вероватноћа да ће се породица распасти.

У неким случајевима последице малтретирања могу бити губитак посла, средстава за живот, раздвајање и развод, па чак и самоубиство. У Аустралији је између 50 и 66 посто жртава малтретирања на радном месту рекло да је то лоше утицало на блиске односе с другима, као што је њихов партнер с којим невенчано живе, брачни друг или члан породице.

Малтретирање пуно кошта

Малтретирање на радном месту такође пуно кошта и послодавце. Особа која малтретира друге на радном месту може бити неки заједљиви шеф или колега који сплеткари, и то како мушког тако и женског пола. Такве особе претерано контролишу друге, перфекционисти су у пословању, омаловажавају друге упућујући им негативне примедбе и сталне критике, чиме обично понижавају своју жртву пред осталима. Они ретко увиђају да су неучтиви и скоро никад се не извињавају због свог понашања. Често малтретирају раднике који су способни, лојални и које њихове колеге воле.

Радници који су жртве малтретирања нису тако ефикасни. То такође утиче и на продуктивност колега које су сведоци малтретирања. Радници су због малтретирања мање лојални свом послодавцу и мање предани послу. Један извештај тврди да малтретирање на радном месту годишње кошта индустрију Уједињеног Краљевства три милијарде евра. Такође је речено да је такво понашање узрок више од 30 посто обољења повезаних са стресом.

Малтретирање је очигледно проблем који утиче на људе широм света. Поставља се питање: Да ли се ишта може урадити да се тај проблем сузбије и реши?

[Фуснота]

[Слика на 7. страни]

Малтретирање на радном месту је уобичајена појава

[Слика на 7. страни]

Жртве непрестаног малтретирања могу се осећати потиштено и усамљено