Навигација помоћу воде, неба и ветра

ДА ЛИ се плашите да ћете пасти са земљине ивице? Вероватно не. Ипак, неки морнари из прошлости су очигледно страховали управо од тога. Многи су пловили држећи копно на видику. Међутим, други храбри поморци су одагнали своје страхове и запловили ка отвореном мору.

Да би трговали у Европи и северној Африци, феничански морнари су се још пре око 3 000 година отиснули из својих лука на источној обали Средоземног мора. Грчки истраживач Питеј је у четвртом веку пре н. е. опловио целу Британију, а претпоставља се да је стигао чак до Исланда. Много пре него што су европски бродови уопште стигли до Индијског океана, морепловци са истока, Арапи и Кинези, већ су увелико крстарили њиме. Штавише, Васко да Гама, први Европљанин који је допловио до Индије, безбедно је стигао тамо уз помоћ арапског кормилара, Ибн Меџида, који је усмеравао Да Гамине бродове током 23 дана дуге пловидбе Индијским океаном. Како су ти морепловци из прошлости успевали да пронађу прави пут на мору?

Приближно одређивање положаја сачувало им је живот

Први поморци су морали да се ослањају на приближно одређивање положаја брода. Као што је доле приказано, за то је потребно да навигатор зна три ствари: (1) полазну тачку, (2) брзину кретања брода, и (3) одредиште (правац кретања). Није било тешко одредити полазну тачку. Али, како то урадити с одредиштем?

Да би лоцирао одредиште, Кристифор Колумбо је 1492. користио компас. Међутим, компас се у Европи користио тек од XII века н. е. Пре његовог открића, кормилари су управљали бродом помоћу сунца и звезда. Када су облаци заклањали небо, морнари би се оријентисали помоћу дугих, периодичних таласа на океану које стварају стални ветрови. Пратили би кретање ових таласа у односу на излазак и залазак сунца и у односу на звезде.

Али, како су одређивали брзину? Један начин је био да измере колико је времена потребно да брод прође поред неког предмета који је с прамца био бачен у воду. Касније је коришћен  један прецизнији метод при којем су с брода бацали комад дрвета за који је било привезано уже са чворовима везаним у једнаким размацима. Како би брод одмицао, тако би дрво које је плутало по површини повлачило уже за собом. Затим би уже након одређеног времена било извучено на палубу, па би се избројали чворови који су били повучени. Тако се брзина брода одређивала у чворовима — наутичким миљама на сат — мерној јединици која се и данас употребљава. Након што би сазнао брзину, навигатор је могао да израчуна растојање које је брод прешао тога дана. Затим би на мапи, то јест поморској карти, уцртао линију која је показивала напредовање жељеним правцем.

Наравно, морске струје и бочни ветрови могли су да скрену брод с курса. Зато је навигатор повремено рачунао и бележио прилагођавања кормилом која су била неопходна како би брод остао на правом путу. Свакодневно је настављао тамо где је претходно стао — мерио је, рачунао, цртао. Када би се брод коначно усидрио, ове свакодневне белешке на карти представљале би трајан запис о томе како је брод стигао на своје одредиште. Колумбо је пре око 500 година користећи приближно одређивање положаја пловио од Шпаније до северне Америке и назад. Његове детаљно исцртане карте омогућавају данашњим морепловцима да понове то изузетно путовање.

Пловидба помоћу небеских тела

Како су древни морепловци користили небеска тела да би управљали својим бродовима? На основу изласка и заласка сунца одређивали су исток и запад. У зору су поредили положај сунца у односу на звезде које су ишчезавале, и тако су могли да знају колико се сунце померило. Ноћу су могли да се оријентишу помоћу Северњаче која се након сутона појављује тачно изнад Северног пола. Јужни пол су одређивали помоћу једног изразито сјајног сазвежђа, познатог као Јужни крст. Тако су морнари по ведрој ноћи, ма где се налазили, могли да провере свој курс пратећи кретање само једног небеског тела.

Али, ове звезде нису биле једини показатељи. На пример, Полинежани и други морепловци с Тихог океана могли су да читају ноћно небо попут неке мапе путева. Један од начина био је да се запуте ка звезди за коју су знали да излази или залази у правцу њиховог одредишта. Како би били сигурни да држе прави курс, ови морепловци су ноћу проверавали и положаје других звезда. Уколико би скренули с курса, небеска тела би им показала како да се врате на прави пут.

Колико је овај систем био поуздан? У време када су се европски морнари често држали обале у страху да се не сурвају преко ивице равне планете, морнари с Тихог океана су очигледно прелазили велике раздаљине између релативно малих острва усред океана. На пример, пре више од 1 500 година, Полинежани су се с Маркиских острва запутили северно преко бескрајног Тихог океана. Док су стигли до обале Хаваја, превалили су пут од чак 3 700 километара! Острвска предања говоре о давнашњим полинежанским путовањима између Хаваја и Тахитија. Неки историчари кажу да су ови извештаји само легенде.  Па ипак, савремени морепловци су поновили то путовање, управљајући се према звездама, океанским таласима и другим природним појавама — и то без иједног инструмента.

Ношени ветром

Једрењаци су били препуштени на милост и немилост ветровима. Поветарац у леђа убрзавао је пловидбу, међутим ветар који је дувао у прамац озбиљно је успоравао брод. У појасу око екватора често се дешава да нема ветра, а то значи да нема ни пловидбе. С временом су морнари открили да постоје ветрови који често дувају на океану, што им је помогло да на отвореном мору успоставе трасе за једрењаке. Навигатори су добро користили ове ветрове.

Наравно, ветрови који су дували у супротном смеру могли су донети невољу и смрт. На пример, када је Да Гама 1497. запловио из Португала ка чувеној Малабарској обали у Индији, преовладавајући ветрови су га најпре однели ка јужном Атлантику, а затим југоисточно и око Рта добре наде. Међутим, у Индијском океану се суочио с монсунима — ветровима који периодично мењају смер дувања. Почетком године, у југозападном делу Индијског океана наступа летњи монсун који месецима тера према Азији све што се нађе у тим водама. Крајем јесени почиње да дува зимски монсун. Он хуји са североистока и назад према Африци. Да Гама је напустио Индију у августу и ускоро се суочио с неповољним ветровима. Уместо 23 дана како је планирано, његово путовање на исток трајало је скоро три месеца. Због тог кашњења, нестало је свеже хране, тако да је пуно морнара умрло од скорбута.

Довитљиви морнари који су пловили Индијским океаном схватили су да треба да узму у обзир календар, као и да користе компас. Бродови који су око Рта добре наде пловили до Индије, морали су да крену почетком лета да не би ризиковали да месецима чекају на повољан ветар. С друге стране, из Индије ка Европи су кретали крајем јесени како би избегли борбу с летњим монсуном. Зато је Индијски океан постао наизменична једносмерна улица — поморска саобраћајница између Европе и индијске Малабарске обале којом се често пловило само у једном смеру.

Навигација иде пуним једрима напред

С временом је вештина навигације кренула у новом правцу. Механички инструменти су смањили потребу за ослањањем на голо око и претпоставке. Астролаб и касније још прецизнији секстант — справе помоћу којих се одређује колико је сунце или нека звезда високо изнад хоризонта — омогућиле су морепловцима да одреде на којој се северној или јужној географској ширини налазе у односу на екватор. Поморски хронометар — поуздан часовник, погодан за пловидбу морем — омогућавао им је да одреде географску дужину, то јест источни или западни положај. Ови инструменти су били далеко прецизнији од методе приближног одређивања положаја брода.

Данас, жирокомпаси показују без магнетне игле где се налази север. Притиском на само неколико тастера, систем за глобално позиционирање може одредити тачну позицију било ког брода. Монитори често замењују папирне мапе. Да, навигација је постала егзактна наука. Али целокупан овај напредак само повећава наше дивљење према храбрости и вештини морепловаца из прошлости који су управљали својим бродовима по беспућу ослањајући се само на оно што су знали о води, небу и ветру.

[Дијаграм/Слике на странама 12, 13]

(За комплетан текст, види публикацију)

Приближно одређивање положаја брода

Приближно одређивање положаја је пажљиво бележено ради будућих путовања

1 Полазна тачка

↓

2 Брзина Одређивана помоћу комада дрвета, ужета са

чворовима везаним у једнаким размацима и

сата

↓

3 Одредиште Лоцирано посматрањем морских

струја, звезда, сунца и ветра

[Слике]

Компас

Секстант

[Слике на 14. страни]

Захваљујући најсавременијим инструментима, данашња навигација је егзактна наука

[Извор]

Kværner Masa-Yards