Попут месечевих зрака од кристала

У потрази за племенитим металима, рудари су, у априлу 2000, у близини Чиваве (Мексико), пробили тунел око 300 метара испод земљине површине. Када се један од њих, 40-годишњи Елој Делгадо провукао кроз мали отвор, наишао је на пећину пуну огромних горских кристала. „Било је предивно“, рекао је он, „као одсјај сломљеног огледала.“ Други рудар је рекао да је изгледало као да су се „месечеви зраци заледили“.

Верује се да су то највећи кристали на свету. Неки су велики попут бора, дугачки и до 15 метара, а тешки преко десет тона! „Заиста је запањујуће видети тако огромне и савршене кристале“, рекао је Џефри Пост, управник одсека за минерале на Смитсоновом институту у Вашингтону. Он је напоменуо да је већина кристала углавном тако мала да може стати на длан.

Описујући настанак ових кристала, часопис Smithsonian је у издању од априла 2002. известио: „Подземна вода у овим пећинама, богата сумпором из оближњих наслага метала, почиње да раствара кречњачке зидове, ослобађајући огромне количине калцијума. Затим се тај калцијум везује за сумпор и тако се стварају огромни кристали какве људско око још није видело.“

Иако температура и влажност у пећинама могу бити идеалне за кристале, за људе су опасне. Температура је увек близу 65 степени Целзијуса, а влажност је око 100 процената. Ричард Фишер, први истраживач из Северне Америке који је обишао те пећине, каже: „Када уђете у огромну пећину, имате осећај као да се налазите у пећи за топљење руде.“ Он је додао да човек може издржати само шест до десет минута под тим условима. Након тога, немогуће је поднети тако високу температуру и влажност.

Откриће ових огромних кристала је још један подсетник на земљина задивљујућа чуда и богатства, од којих су многа још увек скривена од наших очију. Зар се не слажете с псалмистом који је изјавио: „Много ли је дела твојих, Јехова! Сва си их ти мудро уредио. Пуна је земља блага твога“? (Псалам 104:24).

[Извор слике на 31. страни]

Све слике: © Richard D. Fisher