Књига против књига̂

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

ЗАШТО многи људи имају негативно мишљење о Библији? У неким земљама одговор је повезан с настанком једног средства које су људи осмислили да би спречили „јерес“ — са Индексом забрањених књига. Како је дошло до тога?

Католичка црква је одушевљено поздравила појаву штампања. Неке папе су величале овај изум, а многи свештеници су га називали „божанским умећем“. Међутим, ускоро је црква увидела да се штампање користи и да би се ширила веровања супротна католичким. Зато су крајем 15. века у многим европским бискупијама наметнута ограничења. Уведен је имприматур (дозвола за штампање), а 1515. године Пети латерански сабор дао је упутства за контролу штампања. Прекршиоцима је претила екскомуникација. Међутим, то није зауставило ширење штампаног материјала и књига које је црква сматрала опасним за веру и морал, нарочито након појаве реформације. И поред тога, у Ватикану су се крајем 16. века надали да „још много година неће бити штампања“.

Да би спречила „снажну и одвратну поплаву отровних књига“  — као што је рекао један италијански језуит не тако давне 1951. године — црква је захтевала да се направи списак забрањених књига који би важио за све католике. Године 1542, основана је Римска инквизиција. По свему судећи, њен први јавни чин био је један едикт против слободе штампања религиозних књига. Када је, 1555. године, бивши главни инквизитор Ђан Пјетро Карафа постао папа Павле IV, одмах је наредио једној комисији да састави списак забрањених књига. Први Индекс забрањених књига штампан је 1559. године.

Које књиге су забрањиване?

Индекс је био подељен у три „категорије“. Прва је наводила писце, чије су све књиге биле забрањене, без обзира на тему. Друга је набрајала поједина забрањена дела писаца чија остала издања нису била за осуду. У трећој се налазила дугачка листа анонимних дела. Тај Индекс је обухватао 1 107 цензура које су се односиле не само на књиге с религиозним темама већ и на осталу литературу. Један додатак наводио је забрањена издања Библије, посебно истичући да су сви преводи на народним језицима забрањени.

Иако су у неким подручјима забране већ биле на снази, „овим одредбама, које су се односиле на све католике, црква је објавила свој први званични проглас против штампања, читања и поседовања Светог писма на народним језицима“, каже Ђиљола Фрањито, професор историје на Универзитету у Парми, у Италији. Састављању Индекса оштро су се супротставили власници књижара и издавачких кућа, као и владе, које су имале користи од штампања. Због тих и још неких разлога, припремљено је ново издање које је објављено 1564, након Тридентског сабора.

Да би се тај списак ревидирао, 1571. године основана је посебна Конгрегација Индекса. О томе која дела треба забранити једно време су заједно одлучивали Конгрегација инквизиције, Конгрегација Индекса и један папин великодостојник, познат као Магистар свете палате. Сукоби због сличних одговорности и супротна мишљења о томе да ли већу моћ треба дати бискупима или локалним инквизиторима били су неки од разлога због којих се одлагало излажење трећег каталога забрањених књига. То издање је саставила Конгрегација Индекса, озваничио га је Клемент VIII у марту 1596. Међутим, на захтев инквизиције, Индекс је био неко време повучен из штампе, док у њега нису унете оштрије забране свих превода Библије на народним језицима.

Након овог издања, Индекс забрањених књига добио је више-мање устаљени облик, упркос томе што је кроз векове стално допуњаван. Многи протестанти, чија су дела наведена у Индексу, описали су га као „најбољи водич да се пронађу књиге које обавезно треба прочитати“. Ипак, треба имати на уму да су, у то време, протестантизам и католицизам имали веома сличне ставове у вези са цензуром књига.

Индекс је имао погубан утицај на културу, што је у земљама као што је Италија „угушило напредак“, каже историчар Антонио Ротондо. Још један историчар, Гвидо Далолио, каже да је Индекс био „један од главних фактора који су довели до културног заостајања Италије у односу на остале делове Европе“. Да иронија буде већа, неке књиге су опстале захваљујући томе што су биле смештене у такозваном паклу, једном посебном месту на ком је у многим црквеним библиотекама под кључем држана забрањена литература.

Међутим, нова улога јавног мњења у доба просвећености постепено је  окончала постојање тог „највећег репресивног средства икада коришћеног да би се ограничила издавачка слобода“. Један италијански издавач је 1766. године написао: „Својим цензурама, римокатоличка црква не одлучује о вредности књига. О томе одлучују читаоци.“ Индекс је губио значај, тако да је 1917. године распуштена Конгрегација Индекса, која је радила на његовом допуњавању. Од 1966, Индекс „више није имао снагу црквеног закона и с њим повезаних цензура“.

Библија на народним језицима

Историјат Индекса открива да је од свих ’отровних књига‘, једна посебно забрињавала црквене власти — Библија на народном језику. У 16. веку Индекс је, како наводи стручњак Хесус Мартинез де Буханда, садржавао „око 210 издања целокупне Библије или Новог завета“. У то време Италијани су били познати као одушевљени читачи Библије. Ипак, својом ригорозном забраном Писма на народном језику, Индекс је из корена променио однос ове нације према Божјој Речи. „Забрањено и уклоњено као извор јереси, Свето писмо је у свести Италијана на крају поистовећивано с делима јеретика“, рекла је Ђиљола Фрањито. Осим тога, она још каже: „Пут спасења за католике у јужној Европи био је преко катехизма“, и „било је пожељније да у религиозном погледу народ буде заостао, него да поседује зрелост“.

Тек је 1957. године папа Бенедикт XIV дозволио читање ’оних превода Библије на народни језик које је одобрила Папска Столица‘. Коначно је могао бити урађен нови италијански превод Библије, који се заснивао на латинској Вулгати. У ствари, италијански католици су морали чекати до 1958. да би добили први комплетан превод Библије темељен на изворним језицима.

Данас, у „ширењу Писма посвуда“ првенствено учествују они који нису католици, каже госпођа Фрањито. Без сумње, у томе су међу најактивнијима Јеховини сведоци, који су дистрибуисали више од четири милиона примерака Превода Светог писма Нови свет на италијанском. На тај начин, они су помогли да се поново распламса љубав према Божјој Речи у срцима стотина хиљада људи (Псалам 119:97). Зашто се и ви не бисте боље упознали са овом изузетном књигом?

[Слика на странама 20, 21]

Странице Индекса забрањених књига

[Извор]

Su concessione del Ministero per i Beni e le Attività Culturali

[Слика на 22. страни]

Италијанска Библија из 16. века коју је црква забранила

[Слика на 22. страни]

Превод Светог писма Нови свет је код многих људи оживео љубав према Божјој Речи