Пређи на садржај

Пређи на садржај

Незабораван сусрет са сивим китовима

Незабораван сусрет са сивим китовима

Незабораван сусрет са сивим китовима

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

Када се нађете у близини уснулог кита, оно што оставља најјачи утисак на вас јесте његова изузетна величина. Када га видите, задивљени сте, остајете без даха. С времена на време, можете га чути како дише и може вас попрскати млаз воде коју избацује кроз ноздрве. У том тренутку човек схвата да се приближава створењу које превазилази његову моћ разумевања — мистерији која је скривена у невероватном црном цилиндру (Жак-Ив Кусто, поморски истраживач).

ГОРЊЕ речи добро описују оно што смо осећали док се наш мали моторни чамац приближавао сивим китовима у светлуцавим водама залива Магдалена, у Доњој Калифорнији у Мексику. Одавно смо желели да посматрамо ова величанствена створења, која се сваке године селе у лагуне тог полуострва да би се парила и донела потомство на свет.

Наш водич је угасио мотор и лагано је веслао ка њима. Изгледало је да китови не примећују да им се приближавамо. Посматрали смо њихов ритуал удварања, док су се они превртали, стварали облаке водене паре и оглашавали се, поносно показујући своја пераја (репове). Неки од њих су „извиђали“ — израњали из воде и посматрали околину.

Водич нам је рекао да, иако прописи не дозвољавају да се китовима приђе ближе од 30 метара, често се радознале женке и њихови младунци приближе чамцима и допуштају људима да их додирну!

Борба за опстанак

Након овог сусрета, били смо подстакнути да мало истражујемо. Сазнали смо да су током 19. века, због необузданог лова готово истребљени китови у источном Пацифику. После извесног времена, опала је потражња за китовом машћу и костима, и број китова се повећао. Лов је настављен почетком 20. века, када су бродови постали ’пловеће фабрике‘, што је омогућило да се трупла китова прерађују на палуби. Сиви кит из источног Пацифика поново је доведен на ивицу истребљења.

Године 1947, Међународна комисија за китове ставила је сиве китове под заштиту. Последњих година мексичка влада је чак основала уточишта за њих и резерват у заливу Вискаино. a Сада сиви китови, којих има око 26 000, више нису угрожена врста.

Њихова јединствена сеоба

Сиви китови се лети хране на далеком северу, у Беринговом и у Чукотском мору. Они једу велике количине малих љускара, нагомилавајући сало за своје 16 000 километара дуго путовање на југ до лагуна Доње Калифорније и назад. Китови путују брзином од 5 до 10 километара на сат, и потребно им је два до три месеца да стигну на своје одредиште. Већи део тежине изгубе током сеобе и у месецима које проводе у Доњој Калифорнији, где живе углавном од својих резерви сала.

Трудне женке прве стижу у лагуне, у чијим мирним водама доносе младе на свет. Младунци се рађају излазећи репним делом и зато морају што пре бити гурнути према површини воде да би почели да дишу. Рођењу присуствују још две женке, зване ’тетке‘, које имају улогу бабица. Женке носе младе 12 до 13 месеци, и у просеку се сваке две или три године роди једно младунче. Замислите рођење бебе која је тешка 680 килограма и дуга око 5 метара!

Мајка доји младе око осам месеци млеком које садржи 53 процента масноће, што значи да је десет пута хранљивије од крављег млека. Китови остају у лагунама два до три месеца, од јануара до средине марта, што младима омогућава да накупе дебео слој сала које ће им дати енергију док буду путовали на север и грејати их у хладнијим водама Северног леденог океана.

Поред незаборавног искуства — посматрања сивих китова у њиховом пребивалишту — били смо фасцинирани и чињеницама које смо сазнали о њима. Ова створења подстакла су нас на размишљање о речима из Псалма 148:7 (ДК): ’Хвалите Јехову на земљи, велике рибе и сви бездани.‘

[Footnots]

a Међународна комисија за китове дозвољава лов само староседеоцима Аљаске и Сибира који лове ради прехране. Ове мере су допринеле опстанку сивих китова, које локално становништво више не сматра опасним због понашања о ком је причао наш водич.

[Оквир⁄Слика на 17. страни]

ИСХРАНА

Уместо зуба, сиви кит, који спада у китове плочане, има рожнате плоче крем боје (као на слици). Оне су дугачке од 5 до 25 центиметара и висе са обе унутрашње стране горње вилице. Те плоче су сачињене од кератина — од исте материје као и наши нокти. Сиви кит се храни с морског дна одакле усисава наталожене материје и љускаре, а затим филтрира воду кроз ресе од рожнатих плоча.

[Извор]

Courtesy Gray whales with Winston

[Оквир⁄Слика на 18. страни]

КРАТАК ОПИС СИВОГ КИТА

◼ Сиви кит има беле мрље на кожи — њих проузрокују шкољке и паразити.

◼ Мужјаци достижу дужину од 14 метара — дужи су од градског аутобуса — а женке су мало веће.

◼ На доњем делу ждрела има два до пет набора који омогућавају да се ждрело прошири док се кит храни.

◼ Просечна тежина сивог кита је 16 тона, али неки достижу тежину и од 30 до 40 тона.

◼ Сиви кит израња на површину сваких три до пет ми нута да би удахнуо ваздух, али може да остане под водом и до 15 минута.

[Извор]

© Howard Hall/Seapics.com

[Слика на странама 16, 17]

„Извиђање“

[Извор]

© Michael S. Nolan/Seapics.com

[Извор слике на 16. страни]

© Richard Herrmann/Seapics.com