Орхидеје у свој својој лепоти

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КОСТАРИКЕ

„Поносно се шепуре на зиду, поигравају на поветарцу, час у хладу, час на сунцу, а сада се, као никада раније, диче својом лепотом.“

ОВИМ речима је у једном новинском чланку најављена Годишња изложба орхидеја у Сан Хозеу у Костарики. Чак и при самом помену орхидеја већина људи замисли неко од најегзотичнијег и најлепшег цвећа на свету. На изложби се чуо коментар једног посетиоца који је рекао: „Како неко може да каже да нема Бога када види такву сложеност и лепоту?“ Заиста, орхидеје одају част Јехови Богу, чија се невидљива својства могу запазити по ономе што је створио! (Римљанима 1:20).

Људи се хиљадама година диве орхидејама. Постоје докази да су их Кинези узгајали пре више од 4 000 година. На другој страни земљине кугле, Монтезума II, који је од 1502. до 1520. владао подручјем које се налази у данашњем Мексику, наводно је узгајао више врста орхидеја. Па ипак, потражња за овим биљкама је узела маха тек у XIX веку.

Један Енглез по имену Вилијам Катли, добио је 1818. из Бразила једну пошиљку тропских биљака. Запазио је да се међу материјалом у који су биле упаковане налазе делови неке биљке који су личили на корење. Засадио их је и био је одушевљен када се, након што су се развили, појавио предиван пурпурни цвет. Та врста орхидеје сада је позната као Cattleya.

Међу богатима је током XIX века било веома популарно да сакупљају ретке врсте орхидеја. Нарочито су нови примерци достизали високу цену. Међутим, до краја века, помама за орхидејама се стишала. Затим се наставила неколико деценија касније када су откривене јефтине методе узгајања орхидеја. Сада је свако могао да ужива у лепоти овог егзотичног цвећа!

 Невероватна разноликост

Породица орхидеја је вероватно највећа породица цветница с обзиром на то да обухвата више од 20 000 врста које расту широм света. a Има их практично свуда, од арктичког круга до полупустињских области. Неке орхидеје се могу пронаћи на крошњама дрвећа у Андима на надморској висини од 3 000 метара, а неке — попут појединих у Аустралији — већи део свог века проведу под земљом.

Орхидеје се веома разликују у величини, боји и мирисима које испуштају. Неке у Папуа-Новој Гвинеји су високе и по неколико метара и тешке чак две тоне. Друге имају цвет величине главе чиоде и без проблема могу стати у напрстак. Иако неке орхидеје имају корен у земљишту, већина их (епифите) расте на дрвећу или на другим биљкама. Има орхидеја које испуштају благи мирис кокоса или малина, а има и оних које заударају на трулеж.

Неко би могао поставити питање: ’Да ли је могуће да све ове биљке, чији се цветови толико разликују, потичу из исте породице?‘ Чак и с таквом невероватном разноликошћу, постоје две ствари по којима се орхидеје јасно разликују од осталог цвећа. Прво, орхидеје имају посебан распоред латица, и друго, имају стабљику на којој се  налазе и мушки и женски органи за размножавање.

Орхидеје пореклом из Костарике

Упркос малој површини на којој се простире, Костарика је једна од земаља с највише орхидеја на свету. Тамо успева чак више од 1 400 различитих врста, а сигурно постоје и многе које још нису откривене. Захваљујући умереној клими којој доприносе Карипско море на истоку и Тихи океан на западу, Костарика је подручје с променљивим степеном влажности, па због тога представља погодно место за раст великог броја различитих орхидеја. У овој земљи се на средњим надморским висинама налазе многа влажна подручја (звана магловите шуме), где успева већина орхидеја. У једној магловитој шуми је пронађено дрво на којем се налазило 47 врста орхидеја!

Опстанак многих врста орхидеја је озбиљно угрожен и улажу се напори да се оне сачувају. На сву срећу, друге врсте још увек успевају у шумама Костарике. Данас се гајењем орхидеја баве људи из различитих друштвених слојева. Иако их није тешко узгајати, постоји један проблем. Гајење орхидеја може постати права зависност. Једна књижевница је то овако описала: „Гајити само једну орхидеју исто је што и покушати појести само један кикирики!“

[Фуснота]

[Оквир⁄Слика на 23. страни]

Годишња изложба орхидеја

Костариканско Удружење љубитеља орхидеја је 1971. организовало прву изложбу како би подстакло људе да буду свеснији потребе за очувањем природног станишта орхидеја. Изложба је у почетку била мала, са свега 147 садница које су биле поређане на неколико столова. Међутим, пре неколико година је било изложено више од 1 600 примерака. Права експлозија боја дочекује посетиоце којима се пружа прилика да уживају у лепоти орхидеја најразличитијих величина и облика.

[Извор]

Jardín Botánico Lankester

[Оквир⁄Слике на 24. страни]

Ланкестерове баште

Британски природњак Чарлс Ланкестер Велс је 1917. основао овај тихи рај који се сматра једном од најдрагоценијих ботаничких башти на америчким континентима. Ланкестерове баште се могу похвалити са 800 егзотичних орхидеја које потичу с тог подручја. Ове орхидеје успевају на површини од 10,7 хектара шума и вртова; то је уједно и државни центар за очување врста. Дивље орхидеје — а посебно ретке врсте — понекад се илегално продају. Када их власти заплене, доносе их у Ланкестерове баште у нади да ће бити сачуване.

[Извор]

Горње фотографије: Jardín Botánico Lankester de la Universidad de Costa Rica

[Оквир⁄Слике на 25. страни]

Узгајање орхидеја у кући

◼ Већина орхидеја може да расте у саксијама или корпицама са шљунком или кором дрвета.

◼ Иако већина орхидеја не захтева земљиште, ипак је неопходно редовно их ђубрити — посебно када цветају.

◼ У зависности од врсте, орхидејама је потребна различита количина сунчеве светлости. Јака светлост с прозора који је окренут ка југу погодна је за врсту Vanda, док је јака светлост са запада или слаба с југа најбоља за врсту Cattleya. Орхидеји Phalaenopsis погодује светлост са западне стране или слабија светлост с прозора према југу.

◼ Орхидеје треба заливати све док вишак воде не почне да излази кроз рупице на дну саксије. Пре наредног заливања, садницу треба оставити да се мало осуши.

◼ Орхидеје успевају у влажној средини. Зато, ако живите у подручју са сувом климом, ставите орхидеје у плитке посуде с каменчићима и доливајте воду до врхова каменчића.

[Слике]

„Phalaenopsis“

„Vanda“

„Cattleya“

[Извор]

Jardinería Juan Bourguignon

[Слика на странама 24, 25]

Тиграста орхидеја може достићи висину од преко шест метара и тежину од две тоне

[Извор]

Горње фотографије: Jardín Botánico Lankester de la Universidad de Costa Rica

[Извор]

Noemi Figueroa/Brooklyn Botanical Garden

[Слика на 25. страни]

Најмање орхидеје на свету имају пречник од свега једног милиметра