Променљиво лице моде

БИЛИ ми тога свесни или не, мода бар у извесној мери свакодневно утиче на то шта ћемо обући. На крају крајева, због тога што има снажан утицај, мода углавном одређује и каква ће бити понуда на тржишту.

Чак и она одећа коју сада сматрамо сасвим обичном некада је била последњи модни хит. Примера ради, пре више од једног века мушке кошуље и кравате су постале изузетно модерне. А још од 1920-их, женски џемпери су постали устаљени модни тренд.

Модну индустрију покрећу две основне човекове жеље — жеља за нечим новим и жеља да се прилагоди околини. Скоро свако воли да обуче нешто ново. Понекад не купујемо нову одећу само зато што је стара изношена, већ једноставно промене ради. Осим тога, вероватно не желимо да одскачемо својим изгледом те зато купујемо одећу која је у извесној мери у складу са стилом одевања људи у нашем свакодневном окружењу. Жељу човека за нечим новим, као и жељу да се прилагоди околини, индустрија одеће већ вековима задовољава — а понекад и искоришћава.

Кратак историјски преглед

Да би створили известан стил, креатори комбинују пет основних компоненти: боју, крој, пад тканине, ткање и детаље којима се постиже визуелни ефекат. У том погледу, креаторима и кројачима је током година био доступан све већи избор. На пример, у древном Египту најтраженији је био провидни лан. Сем тога, он је био идеална тканина за топлу климу. Али пошто се лан није могао лако обојити, обично се избељивао. Међутим, египатски модни креатори су плисирали материјал тако да је одећа лепо падала и била привлачног кроја. Тако је настао један од светских модних трендова који се најдуже задржао.

У првом веку н. е. појавиле су се нове тканине и боје. Богати Римљани су из Кине и Индије увозили свилу, премда је због трошкова превоза свилени материјал коштао колико и злато. Још један материјал који је ушао у моду била је обојена вуна из Тира. Килограм овог материјала стајао је 2 000 денара, што је новац који је просечан радник могао зарадити за шест година. Захваљујући настанку нових боја и материјала, богате Римљанке су носиле огртаче израђиване од индијског плавог памука или пак од кинеске жуте свиле.

Премда су се повремено појављивали нови стилови, у протеклим раздобљима неки скупоцени одевни предмет обично је био у моди и носио се читавог живота. Промене су наступале полако и обично су захватале само више сталеже. Међутим, са индустријском револуцијом мода је постала много значајнија и за обичан народ.

 Током 19. века појавиле су се гране индустрије које су правиле одећу како за богате тако и за сиромашне. Повећавао се број комбината с механизацијом за производњу тканина и одеће од памука и вуне чија је цена опадала. Захваљујући машинама за шивење, производња одеће је постала јефтинија, а нове синтетичке фарбе омогућиле су много већи избор разнобојних тканина.

Друштвене и технолошке промене одиграле су још већу улогу у изради одеће за широку употребу. У земљама западне Европе и Северне Америке људи су имали више новца. Тако су се 1850-их појавили женски модни часописи, а убрзо након тога се у робним кућама продавала конфекцијска одећа стандардних величина. Такође у 19. веку, Чарлс Фредерик Ворт је почео да приређује модне ревије на којима су манекени носили одећу, изазивајући тако интерес код потенцијалних купаца.

У 20. веку, нова синтетичка влакна као што су вештачка свила, најлон и полиестер, омогућила су произвођачима да пласирају више различитих материјала. Дизајнирање помоћу компјутера олакшало је осмишљавање нових стилова, а захваљујући глобализацији, нови модни трендови готово истовремено се појављују на улицама Токија, Њујорка, Париза и Сао Паула. У исто време, креатори и произвођачи проналазе нове начине да рекламирају своје производе.

Некада су модом били опчињени богати људи, међутим, данас су то младе особе. Индустрија одеће годишње зарађује стотине милијарди долара, док милиони младих сваког месеца купују нову гардеробу. a Али, да ли се иза тога крију неке замке?

[Фуснота]

[Оквир⁄Слике на странама 4, 5]

 Људи који диктирају моду

Вековима су краљеви и великаши постављали одређене стандарде у одевању. У 17. веку, француски краљ Луј XIII почео је да носи перику да би прикрио ћелавост. Убрзо су многи европски великаши бријали главу и носили перике. То је било популарно више од једног века.

У 19. веку су часописи за жене промовисали модне трендове, а уз њих су се чак нудили и јефтини шаблони по којима су жене могле саме да шију одећу. Наредног века, захваљујући популарности филмова и телевизије, филмске звезде су постале светски идоли и увеле су неке нове модне трендове. Такође су и популарни музичари истицали сасвим другачије стилове које су многи млади одмах опонашали. У данашњем времену се мало тога променило. Модне куће користе ревије, ексклузивне часописе, рекламне паное, излоге продавница и телевизијске рекламе како би подстакле жељу за новом одећом.

[Слика]

Краљ Луј XIII

[Извор]

From the book The Historian’s History of the World

[Слика на 4. страни]

Овај древни египатски одевни предмет од лана био је један од модних трендова који се најдуже задржао

[Извор]

Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Слика на 4. страни]

Жене у старом Риму су носиле огртаче

[Извор]

From the book Historia del Traje, 1917

[Слика на странама 4, 5]

Кимоно се појавио отприлике 650. н. е. и популаран је и данас

[Извор]

From the newspaper La Ilustración Artística, Volume X, 1891

[Слика на 5. страни]

У протеклим раздобљима неки скупоцени одевни предмет обично је био у моди и носио се током читавог живота

[Извор]

EclectiCollections

[Слика на 5. страни]

Индустријска револуција је омогућила обичном народу да придаје већи значај моди

[Извор]

EclectiCollections