Плес ждралова

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ШПАНИЈЕ

У ЈУЖНОКОРЕЈСКОМ граду Фусан можете видети један необичан народни плес. Мушкарци одевени у бело с великим црним шеширима машу рукама, врте се и клањају и чак стоје на једној нози.

За њихове препознатљиве, импровизоване покрете постоји једноставно објашњење. Они опонашају манџурске ждралове који већ вековима проводе зиму у Јужној Кореји. Јединствени плес ових ждралова толико је одушевљавао тамошње становнике да су и сами осмислили плес којим опонашају покрете ових птица.

Неких 1 500 километара даље, на Хокаиду, у Јапану, љубитељи природе у великом броју долазе у Национални парк Куширо Шицуген да би видели ждралове. Захваљујући томе што их људи хране током хладних зимских месеци, једна јапанска колонија сада броји неколико стотина манџурских ждралова. Живахан плес који на снегу изводи јато ових елегантних црно-белих птица, један је од најлепших призора. Џенифер Акерман, која пише за часопис National Geographic, користи јапанску реч аваре да би описала своју опчињеност тим призором. Том речју се изражавају „осећања изазвана лепотом нечег краткотрајног, лепотом пред којом застаје дах“, објашњава она.

Ждралови већ дуго фасцинирају људе. Они се могу видети на свим континентима изузев Јужне Америке и Антарктика. Појављују се на пећинским цртежима у Африци, Аустралији и Европи. Омиљена су тема уметника с Далеког Истока, где представљају симбол дуговечности и среће. Такође су симбол срећног брака и чест су мотив на кимону невесте, вероватно због тога што мужјак и женка могу остати доживотно заједно. Због тога што су манџурски ждралови ретка врста, као и због њихове лепоте, Корејци их сврставају у ред „споменика природе“. Јапанци на новчаници од 1 000 јена имају насликан плес ждралова. А још пре 2 500 година Кинези су изумели „плес белих ждралова“. Вероватно ова јединствена склоност ждралова ка плесу објашњава зашто су људима те птице посебно привлачне.

Плес ждралова

Свих 15 врста ждралова плеше, а то покушава чак и младо птиче од непуна два дана. „И неке друге врсте птица плешу“, каже се у књизи Handbook of the Birds of the World, „али ниједна врста не ради то тако изражајно... нити тако лепо.“ Плес ждралова је прилично разнолик и увек спектакуларан, када се узме у обзир величина тих птица, њихово елегантно држање и живахни скокови с раширеним крилима. Тај плес се углавном састоји од „дугог, сложеног низа усклађених покрета као што су њихање, поскакивање, трчање  и краткотрајно узлетање и спуштање“, додаје се у овој књизи. И баш као што је то случај код људи, када неколико ждралова почне да плеше, обично им се прикључује цело јато. Посматрачи су у Африци запазили чак 60 парова крунастих ждралова како заједно и складно плешу.

Зашто ждралови плешу? Да ли је у питању вежбање, комуницирање, удварање, знак за узбуну или једноставно добро расположење? Повод може бити нешто од тога или пак све. Наравно, ждралови воле да плешу у паровима и плес је део њиховог ритуала удварања. Чак и младунци плешу, а млади ждралови су обично најраздраганији плесачи. „Ма који повод био овом плесу, заиста је прави ужитак посматрати га“, закључује се у књизи Handbook of the Birds of the World.

Лет ждралова

Ждралови су птице које се обично чују много пре него што се виде. Продорним зовом налик труби оглашавају своје присуство, иако су можда километрима далеко. Овај зов очигледно помаже јату да током дуге сеобе остане на окупу. Већина врста ждралова се сели са својих северних станишта. У јесен они преваљују велике раздаљине од Канаде, Скандинавије или Сибира па до топлијих подручја Кине, Индије, Сједињених Држава (Тексаса) или Медитерана. Ове сеобе су ризичне и исцрпљујуће. Неки евроазијски сиви ждралови су примећени да лете на надморској висини од 10 000 метара док на свом путу ка Индији прелазе Хималаје. Јата лете формирајући облик клина док користе топле ваздушне струје и тако лебде колико год је то могуће. Међутим, када прелећу преко водених површина ослањају се искључиво на снагу својих крила. a

Шпански орнитолог Хуан Карлос Алонсо око 20 година је пратио правце сеобе око 70 000 сивих ждралова који проводе зиму у Шпанији. „Неке птице смо обележили тако што смо их прстеновали, а за друге смо прикачили мали радио-одашиљач тако да можемо пратити куда се селе“, објашњава он. „Заиста сам одушевљен када у Шпанији у подручју где оне проводе зиму пронађем неку птицу коју сам у северној Немачкој прстеновао док је била птиче. Ждралови већ вековима користе исте маршруте приликом сеоба. Један ждрал који је прстенован у Финској пронађен је како проводи зиму чак у јужној Етиопији, док су неки из Сибира зимовали у Мексику.“

Борба за опстанак уз помоћ човека

Од 15 врста ждралова, тренутно је 9 у опасности од истребљења. Најугроженија врста  је кликтави ждрал из Северне Америке. Број ових птица се 1938. године смањио на свега 14. Међутим, захваљујући томе што им је омогућено да се размножавају у посебним стаништима и што су њихова главна пребивалишта била заштићена, њихов број је полако нарастао на преко 300. Природњаци сада подижу младе птиће у посебним стаништима и затим их одводе у заштићена подручја дивљине. Недавно су успешно употребљене изузетно лаке летелице како би се неколико младих кликтавих ждралова поучило како да мигрирају. Руски научници се такође труде да заштите сибирског белог ждрала који је такође угрожена врста.

Једна од најдирљивијих прича с лепим исходом долази из Јапана. Једна мала колонија манџурских ждралова на Хокаиду није се селила пошто су током зиме имали храну и воду за пиће захваљујући потоцима који су се налазили близу термалних извора. Међутим, 1952. године зима је била толико хладна да су се чак и ти потоци заледили, и изгледало је да је малом јату од 30 птица претило изумирање. Међутим, ђаци из тог подручја су бацали кукуруз по залеђеним потоцима, те су птице тако преживеле. Од тада, људи редовно хране ждралове и од овог малог јата настало је огромно јато од скоро 900 птица, што је трећина укупног броја птица ове врсте у свету.

Суочавање с неизвесном будућношћу

Попут многих других врста, ждралови страдају због исушивања мочварног земљишта и нестанка вегетације. Да би преживели, ждралови морају да науче да живе с људима. Премда углавном воле да буду на безбедној удаљености од неколико километара од људи, ипак могу да се привикну на њихову близину уколико их они не узнемиравају. У Индији су се црвеноглави ждралови, који су највеће птице летачи, навикли да се размножавају у сеоским језерцима. Друге прилагодљиве врсте ждралова су научиле да се хране на ратарским пољима током сеобе или у подручјима где проводе зиму.

Надамо се да ће удружени напори оних који у многим земљама настоје да очувају природна богатства омогућити опстанак ових љупких створења. Каква би само трагедија била за будуће генерације уколико никада не би могле одушевљено посматрати величанствени плес ждралова и чути њихов продоран зов док на свом путу ка југу лете јесењим небом!

[Фуснота]

 [Слика на 15. страни]

Манџурски ждралови, Азија

[Слика на 16. страни]

Детаљ с корејског порцелана

[Слика на 16. страни]

Девичански ждралови са ћубицама

[Слика на странама 16, 17]

Обични сиви европски ждралови у лету

[Слика на 17. страни]

Краљевски ждралови