Асфалтно језеро у Тринидаду и Тобагу

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ТРИНИДАДА

ШТА је заједничко тунелу испод луке у Хонгконгу, аустријском аутопуту кроз Алпе и енглеском вијадукту Јубиларни пут? Све те саобраћајнице су асфалтиране једном мешавином која садржи посебан асфалт a — онај који потиче из Асфалтног језера у Тринидаду и Тобагу.

Велико Асфалтно језеро је природно површинско налазиште асфалта. У једном географском  речнику из 1814. године описано је као „чудесан феномен“. Уверите се у то и сами док читате о нашој посети овом месту које се налази у близини југозападне обале Тринидада.

Шетња по језеру

Док улазимо у село Ла Бреа (шпански назив за смолу), примећујемо да тротоари изгледају као да тону у тло. Чак су и неке куће необично накривљене — као да се савијају услед тежине. Немамо пуно времена да се питамо како је дошло до тога, јер пред нама се простире нешто што изгледа као огроман напуштени паркинг. Стигли смо на Асфалтно језеро. Водич нам каже да се ово језеро простире на око 47 хектара и да је дубина у средишту око 80 метара. Затим нам предлаже: „Хајде да погледамо изблиза.“

Док полако правимо прве кораке по језеру, примећујемо да је његова неравна површина изненађујуће чврста. У ствари, језеро лако може поднети тежину камиона или неке тешке машине! (Међутим, уколико би дуже времена остали на једном месту, полако би потонули). Ипак, морамо бити опрезни! У средини овог чврстог тла, на неким местима се јављају мале површине лепљивог битумена тако да се посетилац који ништа не слути може непријатно изненадити кад примети да су му се ципеле залепиле за тло.

Откако смо стигли, с времена на време осећамо неки непријатан, опори мирис. Речено нам је да је то сумпор-водоник. Он се у малим количинама ствара у језеру, заједно с метаном, етаном и угљен-диоксидом. Водич откида грумен асфалта и тада примећујемо да он изгледа као швајцарски сир — пун је рупа које су настале од заосталих мехурића гаса.

Асфалтно језеро је такође значајно станиште дивљих животиња. Вода која се скупља на његовој површини и трава на његовим ивицама пружају дом реткој врсти патке Oxyura dominica. Данас вероватно нећемо видети ту малу птицу, пошто она често остаје непокретна или нечујно зарони кад јој се неко приближава. Док пролазимо поред  траве која допире до груди, изненада се појављује друга птица, Jacana jacana. Њено тамно тело је у контрасту са светложутим делом испод њених крила. Овде се може наћи и Porphyrula martinica, као и друге врсте које настањују мочваре. У воденим подручјима живе мале слатководне рибе, а повремено се могу видети и кајмани.

Четири века коришћења

Показујући према морској обали, водич нам прича да се на том месту 1595. године усидрио британски истраживач сер Волтер Роли. У то време је језеро, које је сада благо улегнуто, било равно и асфалт је допирао све до морске обале. Роли је користио тај асфалт да би затворио пукотине на својим бродовима; описао га је као „изузетно квалитетног“, коментаришући да он „не омекшава на сунцу као норвешки асфалт, и да је због тога веома погодан за бродове који тргују с јужним лукама“. b

Године 1846, Канађанин др Абрахам Геснер, који је касније назван оцем нафтне индустрије, добио је дестилацијом асфалта с Тринидада ново уље за осветљење. Назвао га је керозин. Нажалост, због сумпора из тог асфалта, уље је имало прилично непријатан мирис. Доктор Геснер је касније пронашао други извор асфалта који је био скоро без мириса.

Тринидадско асфалтно језеро је почело да се користи тек када је установљено да је асфалт из њега погодан за прекривање путева. Инжењери су 1876. године предложили да се он користи за асфалтирање Пенсилванијске авеније у Вашингтону. Упркос густом саобраћају, пут је остао у изванредном стању и након 11 година коришћења. Захваљујући томе, тринидадски асфалт је постао чувен по квалитету.

Последњих година су нафтне компаније произвеле јефтинији битумен који је нуспроизвод прераде нафте. Ипак, инжењери и даље користе природни тринидадски асфалт за изградњу аутопутева, мостова, аеродрома и лука. Зашто?

Јединствена мешавина

Овај асфалт је познат по томе што смешама за покривање путева даје чврстину, издржљивост, постојаност и спречава клизање — а да и не говоримо о тамносивој мат површини која побољшава видљивост током ноћне вожње. Асфалт са овог језера се успешно користи за покривање путева у подручјима где је лети температура изнад 40 степени  Целзијуса, а зими нижа од 25 степени испод нуле. Аеродромске писте изграђене од овог асфалта су дуготрајне упркос сталном оптерећењу услед полетања и слетања тешких авиона. Осим тога, отпорне су и на разорни утицај течности против замрзавања, као и исцурелог горива и нафте. Многе од ових асфалтираних површина коришћене су дуже од 20 година уз минимално одржавање.

Својства тринидадског асфалта приписују се његовој посебној структури. Битумен који се налази у њему састоји се од 63 до 67 процената малтена и 33 до 37 процената асфалтена. Малтени су врста лепљивих нафтних једињења која дају битумену адхезивна својства. За малтене који се налазе у асфалту из овог језера речено је да „нису уљани, већ веома лепљиви и учвршћујући, као што је случај и с неким битуменима који су добијени прерадом“. Асфалтени су друга група угљоводоника који доприносе томе да битумен буде термопластичан — кад се загреје, он омекша и течан је, а очврсне кад се охлади. Карактеристике и однос свих ових компоненти дају асфалту посебне особине. Тако нешто није лако направити у рафинеријама.

Вађење и прерада

Нашу пажњу привлачи тутњава тешких машина и окрећемо се да бисмо видели опрему за копање која стиже на језеро. У ствари, то је велики трактор опремљен јаким металним зупцима, то јест шиљцима који откидају асфалт с површине језера. Затим се комади асфалта товаре у вагоне повезане челичним ужетом и транспортују се до оближње фабрике. Од краја 19. века одавде је извађено више од девет милиона тона асфалта! Процењује се да је остало још десет милиона тона што ће, ако се експлоатација настави садашњим темпом, трајати још 400 година.

Након што се из језера извади више тона асфалта створи се рупа која се за неколико седмица попуни и нестане. То посматрачу даје утисак да језеро са̂мо себе допуњава. Међутим, овај „чврсти“ асфалт у ствари је веома житка маса, тако да се околна материја једноставно улије у удубљење. Због тога је читаво језеро у сталном, али неприметном кретању.

Сећате ли се оних накривљених кућа које смо видели на почетку? До њиховог померања долази делимично због подземних жила асфалта које се пружају изван језера. Људи који овде граде морају пажљиво изабрати место.

„Хајдемо у рафинерију“, предлаже наш водич. Процес прераде је веома једноставан. Непрерађени асфалт се истоварује у велика корита — свако има запремину од преко 100 тона. У њима се асфалт топи помоћу спиралних цеви с паром која је загрејана на око 165 степени Целзијуса. При том се ослобађају гасови и испарава вишак воде која чини око 30 процената тежине непрерађеног асфалта. Након тога се асфалт просејава да би се уклониле трунчице дрвета и других биљних материја. На крају, врео асфалт се излива у непропусну бурад обложену силиконском хартијом. Та бурад се праве у самој фабрици и у свако може стати 240 килограма асфалта. Читав процес прочишћавања траје око 18 сати.

„Прочишћен асфалт се назива епуре“, каже наш водич. Он се брзо меша с битуменом и другим материјама да би се произвела веома квалитетна мешавина за асфалтирање. У последње време такође се употребљава да би се направиле различите боје, као и везивни, изолациони и водоотпорни материјали. Стога се он користи у многим домовима и грађевинама широм света.

Један писац је написао кратак, прикладан коментар: „Ово предивно Божје дело привлачи посебну пажњу, испуњавајући изучаваоца природе страхопоштовањем и дивљењем.“ Асфалтно језеро у Тринидаду и Тобагу заиста је необично занимљиво место које вреди посетити!

[Фусноте]

Испаравањем сирове нафте, настаје талог који се углавном састоји од битумена. Битумен који се добија прерадом нафте такође се назива асфалт. Међутим, на многим местима се реч „асфалт“ односи на битумен који је помешан с минералним материјама као што су песак или шљунак, и који се често користи за асфалтирање путева. У овом чланку, реч „асфалт“ се односи или на сиров или на прерађени продукт Асфалтног језера.

[Слика на странама 24, 25]

Асфалтно језеро је природно површинско налазиште асфалта

[Слика на 26. страни]

Рафинерија асфалта

[Слика на 26. страни]

Вађење асфалта из језера