Криза с којом се суочавају пољопривредници

РИЧАРД обрађује исто имање на ком је пре око стотину година радио и његов прадеда. Међутим, 2001. године овај фармер из Канаде је био први од четири генерације његове породице коме су усеви, због суше, потпуно пропали. Његовим тешкоћама су допринеле ниске откупне цене пољопривредних култура задњих година и све већи трошкови производње. Ричард се жалио: „Тонемо све дубље и дубље, а излаза нема.“

Лари је имао фарму у Кукурузном појасу, у једној области у средишњем делу Сједињених Држава, која је 115 година припадала његовој породици. Он каже: „Сматрао сам својом одговорношћу да обезбедим да фарма добро ради и да буде профитабилна... Међутим, нисам то могао да остварим.“ Лари и његова жена су остали без своје фарме.

Лари и Ричард нису једини који се налазе у тешкој ситуацији. Британски фармери су избијање слинавке на сточним фармама у њиховој земљи платили великом секирацијом и огромним финансијским губитком. У једном новинском извештају је стајало: „Свакодневицу на британским фармама, чак и на оним које болест није захватила, обележавају узнемиреност, осећај изолованости и очајничка борба како би се одбили зајмодавци.“ У неким земљама у развоју, рат, суша, брз раст популације и мноштво других фактора осујећују напоре пољопривредника. Владе су приморане да увозе храну — коју многе породице себи не могу приуштити.

На тај начин, проблеми који муче пољопривреднике утичу на многе људе. И поред тога, проблеми  који погађају пољопривреду пролазе незапажено код већине градског становништва. Пре скоро 50 година, председник САД, Двајт Ајзенхауер прикладно је изјавио: „Изгледа да је врло лако бавити се пољопривредом када вам је у руци уместо плуга оловка и када сте хиљадама километара далеко од кукурузног поља.“ Слично томе, пољопривредници сматрају да је пољопривреда и њихова важна улога у њој непознаница за велики број људи у свету. „Људи су прилично незаинтересовани за то одакле добијају храну“, жали се један фармер из Канаде. „Пре него што се храна упакује у пластичну фолију и доспе на полице у продавници, она прође кроз много руку.“

С обзиром да сви зависимо од пољопривредне производње, не можемо игнорисати проблеме који муче оне који се њоме баве. Социолози Дон Дилман и Дарил Хобс упозоравају: „У нашем друштву чији су елементи јако зависни једни од других, проблеми сеоске средине се брзо преносе на градску и обратно. Напредак било ког дела нашег друштва, без обзира да ли се ради о сеоској или градској средини, не може дуго трајати уколико онај други део почне да пропада.“ Надаље, у данашњем свету који се може упоредити с једним глобалним селом, погоршање стања у економији једне нације може драстично утицати на цену пољопривредних култура и трошкове производње у другим земљама.

Стога не изненађује што је њујоршки Центар за пољопривреду известио: „Пољопривреда је једно од 10 најстреснијих занимања у Сједињеним Државама.“ Који су неки од узрока кризе у пољопривреди? Како се пољопривредници могу изборити с тим? Постоји ли иједан разлог за веровање да ће се наћи решење?

[Истакнути текст на 4. страни]

„Изгледа да је врло лако бавити се пољопривредом када вам је у руци уместо плуга оловка, и када сте хиљадама километара далеко од кукурузног поља“